Vladimir Gligorov: Demokrate, juče, danas, sutra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Po ovome sto je receno, moze da se zakljuci da su sve novonastale politicke partije posle raspada Jugoslavije u Srbiji, bile "nacionalisticke". Realno gledano, izvestan stepen nacionalizma, koriscen kao izgovor je postojao kod Milosevica, koji je izmedju ostalog bio odlican djak J.B.Tita i socijalisticke partije.Isto tako neke manje i nevazne partije su koristile izraz "patriotizam" u cilju ocuvanja vlasti.Meedjutim ono sto V.Gligorov, inace moj skolski drug, ne navodi je da upravo sinovi i cerke proslog rezima, kritikuju " srpski nacionalizam", jer Srbija ne sme da se vodi svojim nacionalnim interesima, dok svi ostali mogu to da rade bez ikakvih smetnji.Drugi problem srpskih politickih stranki je sto pod uticajemostavstine proslog rezima potenciraju neki bratski savez sa Rusijom i navodno okrecu ledja Zapadu, sto u sutini nije nista drugo nego izazvana refleksna reakcije. Reakcija na provokativne izazove okruzenja, koje zna kako i gde da povredi bilo kojeg politicara bilo koje stranke.Onda se dobija utisak o nekom " nacionalizmu". Krajnje je vreme da Srbija zaboravi sedam decenija vladavine jedne iluzionisticke partije, i da se vodi samo i jedino svojim nacionalnim interesima.

2. Svako od nas različito doživljava rodoljublje i to je prirodno. U vreme kada sam osetio potrebu da se politički pokrenem – bio je to početak raspada Jugoslavije, te sam novembra 1990. sa stotinjak istomišljenika u gradu učestvovao u osnivanju demokratske stranke – rodoljublje sam doživljavao sasvim suprotno od načina na koji su ga doživljavali Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj i Vuk Drašković, vođe, tada, tri najjače političke stranke u Srbiji .Tačnije, smatrao sam da se ljubav prema Srbiji podrazumeva i da ona ne treba da se dokazuje i naglašava, te da politika treba da služi da se zemlja društveno i ekonomski menja i prilagođava duhu vremena. To sam video u Demokratskoj stranci koja je bila antipod ostalim. Međutim, već 1992. sam shvatio da, ni u njoj ne misle baš tako. Izdvojio se deo i sebi nadenuo naziv DSS. Zapitao sam se, zašto imenu treba dodavati određenje, kada se ono podrazumeva. Kakogod, petnaest godina sam pasivan član stranke u čijem sam nastanku učestvovao, jer se ništa smislenije nije nudilo, štaviše, od besmislenog ubistva Zorana Đinđića događaju se, mahom, besmislene stvari – patriotske igre. Profesor Gligorov je po meni, sasvim korektno oslikao stranku i njene probleme, ali i istakao da interesi članstva nadvladavaju ideju stranke, demokratsku i građansku. Iskreno, verujem da sam od početka bio u pravu, jer nisam menjao mišljenje, nije ni stranka kao takva, dok druge jesu, osim Građanskog saveza koji je nestao. Ostale stranke koje baštine rodoljublje kao jedinu političku ideju, tavore. Želim da verujem da će Demokratska stranka ostati ono što je oduvek bila, jer ne treba ona da se menja, već drugi. Rodoljublje je rodoljublje i što društvo ekonomski razvijenije i slobodnije, ono je veće i lepše.