Vladimir Gligorov: Srpski doprinos sankcijama protiv Rusije bio bi zanemarljiv

Jasno je da je u EU povećan rizik od povećane zavisnosti od ruskih izvora energije, jer je porastao uticaj geostrateških faktora na rusku privrednu politiku. Tako da je verovatno da bi sada bilo znatno teže doći do kompromisnog rešenja u sporu oko uslova pod kojima bi Južni tok mogao da se realizuje, ocenjuje za Danas Vladimir Gligorov, direktor Bečkog instituta za međunarodne studije.

U kakvu poziciju Srbija dolazi usled takve odluke?

– U ekonomskom smislu, neke naročite promene nema. Nemam utisak da se sa tim ulaganjima previše računalo, jer je od samog početka bilo neizvesno da li će do realizacije tog projekta uopšte doći. Politički posmatrano, to još jasnije potcrtava od kolikog je značaja povezanost sa evropskim tržištem i ulaganjima i transferima odatle. Moguće je da će biti teže rešiti problem dugova Srbijagasa, ali opet pritisak da se taj problem reši bi se mogao povećati, što bi možda konačno dovelo do normalizacije stanja u tom poslu sa ruskim partnerima, što bi bilo dobro.

Da li sada padaju u vodu razlozi za neuvođenje sankcija Rusiji?

– Ne. Bugarska sledi politiku EU u toj stvari, ali od Južnog toka se nije odustalo zato što mora da prođe kroz niz zemalja koje primenjuju sankcije, i na koje i sama Rusija primenjuje uzvratne sankcije. Problem je, pre svega politički, pa je teško videti da bi se politika mogla promeniti relativno brzo imajući u vidu retoriku kojom je ona branjena. Nema ni nekog pojačanog pritiska da se sankcije uvedu, a sada pošto nema Južnog toka, eventualni srpski doprinos efektima režima sankcija je zanemarljiv.

Kako se, u svetlu najnovijih događaja, može tumačiti privatizacija NIS-a?

– Nema potrebe da se ocena o toj privatizaciji menja. U meri u kojoj se opravdavala očekivanim dobitima od Južnog toka, to je zapravo priznanje onih koji su je tako opravdavali da ona sama po sebi nije valjano obavljena. Pitanje je, sada kao i pre, da li i kako mogu stvari da se poprave.