Ideja o podeli Kosova je praktično neostvariva i pravno neodrživa, a takvu ideju nije podržala nijedna strana osim kosovskih Albanaca, ocenio je ruski istoričar Vladimir Kozin. U autorskom članku koji danas objavljuje moskovska „Nezavisima gazeta“, Kozin, koji je bio direktor Regionalnog centra misije OEBS na Kosovu 2001, piše da i dalje nije jasno da li je evropski predstavnik „trojke“ Volfgang Išinger izneo mogućnost podele Kosova kao posledicu „političkih emocija“, ili je to bio probni balon.

Ideja o podeli Kosova je praktično neostvariva i pravno neodrživa, a takvu ideju nije podržala nijedna strana osim kosovskih Albanaca, ocenio je ruski istoričar Vladimir Kozin. U autorskom članku koji danas objavljuje moskovska „Nezavisima gazeta“, Kozin, koji je bio direktor Regionalnog centra misije OEBS na Kosovu 2001, piše da i dalje nije jasno da li je evropski predstavnik „trojke“ Volfgang Išinger izneo mogućnost podele Kosova kao posledicu „političkih emocija“, ili je to bio probni balon.
U svakom slučaju, navodi on, podelu Kosova podržali su „samo u Prištini“, a „oni su u svojim zahtevima otišli izvan administrativnih granica pokrajine“ i zatražili pripajanje tzv. Preševske doline, kako Albanci nazivaju jug Srbije. Kosovski zvaničnici rekli su, međutim, u više navrata da će razmotriti mogućnost povlačenja iz pregovora ako se bude razgovaralo o podeli Kosova.
Više niko nije podržao ideju teritorijalne podele pokrajine po etničkom principu, i izgleda ne slučajno, smatra ruski istoričar i dodaje da bi takva varijanta rešenja problema bila i neostvariva i nelegitimna. Neostvariva, zato što u pokrajini postoje 33 opštine gde živi srpsko i albansko stanovništvo, a koje su razbacane po celoj teritoriji i nije jasno kako ih deliti, ili kako ih skupljati, rekao je Kozin.
S druge strane, smatra ruski istoričar, s političko-pravnog gledišta podela bi bila nemoguća jer bi bila u suprotnosti sa Helsinškom poveljom i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i sa rukovodećim principima Kontakt grupe.
Kozin ukazuje da ni u Savetu bezbednosti, ni u Ujedinjenim nacijama u celini, kao ni u OEBS-u ili u NATO-u nema jedinstva ni povodom podele Kosova, ni povodom proglašavanja nezavisnosti. Propali pokušaj zapadnih zemalja da provuku kroz Savet bezbednosti projekat rezolucije o nezavisnosti Kosova, „mnoge je vratili na teren realističnijeg shvatanja problema“, zaključuje Kozin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari