Vladimir Pavlović (BOŠ): Obrazovni sistem treba da stvara lidere, a ne podanike

Obrazovni sistem ne može da bude arhaičan, konzervativan, već da bude takav da rađa lidere, aktivne građane, a ne da pravi poslušne podanike, poručio je u podkastu “Pola sata Demostata” Vladimir Pavlović, programski direktor Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Prema mišljenju sagovornika Demostata, medijska pismenost mladih je “veoma bitna zbog stanja demokratije” u Srbiji, kao i zbog medijske situacije.

– Mladi se maltene više i ne informišu kroz tradicionalne medije, oni ne gledaju televiziju, ne čitaju novine, i zbog takvog pristupa informacijama, zbog pristupa obrazovanju kroz društvene mreže, vrlo je bitno da naučimo mlade da prepoznaju informaciju u odnosu na dezinformaciju, da prepoznaju nasilje na društvenim mrežama, da prepoznaju sve one negativne stvari koje se odnose na povredu njihovih ličnih prava, na trendove koji se odnose na povredu prava određenih ranjivih grupa, i zato nam je potrebna medijska pismenost – da pomogne mladima da se snađu u ovom svetu koji „ludo“ napreduje kada su u pitanju informacije, gde naše formiranje stavova, naročito kod mladih, zavisi od njihove sposobnosti da razluče ono što je tačno od onoga što je netačno i nije dobro, da kroz razvijanje tih „senzora“ oni, u stvari, razvijaju svoje kritičko mišljenje, jer tradicionalni mediji imaju vrlo malu ulogu u tome, precizira Pavlović u odgovoru na pitanje da li podržava inicijativu Demostata o uvođenju medijske pismenosti u obrazovni sistem u Srbiji.

Govoreći o položaju mladih, temi kojom se BOŠ bavi i kroz projekat „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, Pavlović navodi da retka isttraživanja na osnovu kojih možemo da pratimo trendove o njihovim stavovima pokazuju da mladi imaju potrebu za političkim angažovanjem, „što je dobro“.

– Mladi žele da budu više uključeni, mladi žele da se više pitaju o budućnosti svoje lokalne zajednice, o budućnosti ove države. Dakle, oni nisu apolitični. Poslednji protesti i vidovi građanske neposlušnosti to pokazuju. S druge strane, u istraživanjima se navode činjenice koje moramo, takođe, da uzmemo u obzir – mladi ne veruju političarima, veliki broj njih misli da političari nisu odgovorni i da ne rade u njihovom interesu. Dosta njih ne želi da izađe na izbore jer nema za koga da glasa. Šta nam to govori? Postoji potražnja, dakle, mladi žele da se politički angažuju, a nema ponude – i u tom jazu nastaje ogroman prostor za manipulaciju mladim osobama, koja može da ima svoj pojavni oblik u povećanju antidemokratskih stavova, u gajenju nekih antievropskih vrednosti, bacanju semena autoritarnosti u jedno prilično plodno tlo, što mladi zaista predstavljaju, precizira on.

Upitan kako sprečiti da mladi podlegnu negativnim medijskim i ostalim uticajima, uključujući visok stepen autoritarnosti, sagovornik Demostata kaže:“Nama je potrebna medijska pismenost, da obrazovne institucije razvijaju aktivne građane, a ne podanike, da pre obrazovnih institucija porodice gaje mlade ljudi koji su u stanju da kritički, objektivno, sa stavom, razgovaraju o pojedinim stvarima, da ne robuju formalnim autoritetima, da jedini autoriteti budu vezani za znanje i i za vrednosti, o kojima mi inače mi nemamo neki bazični konsenzus…. Mladi navode da imaju problem sa postojećim sistemom vrednosti, a kada ih pitate „koje vrednosti vam ne odgovaraju, za koje vrednosti se zalažete“, e to ne umeju da artikulišu, a to su vrednosti demokratije, građanskog aktivizma, vladavine prava, zaštite, unapređenja, promocije ljudskih prava. To su standardi koje oni osećaju intituivno“.

Komentarišući aktuelnu medijsku situaciju u Srbiji, Pavlović, između ostalog, konstatuje da su mediji „pod stalnim pritiskom, njihova nezavisnost je izazivana svakog dana, rade pod vrlo nepovoljnim okolnostima, tu, pre svega, mislim na lokalne medije koji se suočavaju sa problemima finansijske održivosti, uređivačke politike, odlaska u ilegalu, autocenture uslovljenje pritiscima“.

– Dakle, imamo okruženje koje nije povoljno za medijski pluralizam i, samim tim, za ono što je ključna uloga medija – da budu, s jedne strane, naš prozor, dakle prozor u svet realnih problema i načina njihovih rešavanja, i, s druge strane, da nas obrazuju, da nas uče građanskoj participaciji, kako da zajednički rešavamo probleme… Ako mediji to ne rade, već se instrumentalizuju, koriste za „iskrivljavanje“ stvarnosti, slanje pogrešnih poruka, onda oni postaju opasan alat koji pomaže urušavanju demokratije, i, nažalost, to je trenutna situacija koju mi imamo u Srbiji, ocenjuje on.

Upitan koje su aktivnosti Saveta za razvoj i saradnju sa civilnim društvom, čiji je i on član, Vladimir Pavlović kaže da je Savet, inače pokrenut u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava, „Vladino savetodavno telo“ i ima zadatak da „prati, analizira i daje svoje predloge za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva, za unapređenje civilnog društva kao legitimnog partnera vlastima za rešavanje problema, za čuvanje javnog interesa, da civilno društvo argumentovano i otvoreno govori o problemima u ovoj zajednici, da kritikuje vlast, a da ne bude tretirano kao državni neprijatelj, i kao neko ko se ne bavi problemima već politikom“.

– Takvo etiketiranje je vrlo opasno… Mi iz civilnog društva se ne bavimo politikanstvom već javnim politikama i želimo da rešavamo probleme, to je u demokratijama poželjno. Savet čine predstavnici organizacija civilnog društva i javnih vlasti. Nadam se da će nas naredna Vlada slušati pažljivo i da će uzimati u obzir naše preporuke, uključujući one koji se tiču građanske participacije u rešavanju problema, poručuje Pavlović.

Povodom učestalih najava iz Evropske unije da Srbiji prete sankcije zbog nedavnih tragičnih događaja na Kosovu, sagovornik Demostata ukazuje da su pojedini evroparlamentarci bili glasni u tome da bi Srbiji trebalo uvesti sankcije, „međutim, ono što je bitno jeste da znamo ko se u kojem kapacitetu i sa kojim ciljem obraća u EU“.

– Uloga evropskih parlamentaraca jeste da izađu „na tu otvorenu scenu“ i da građanima koji su glasali za njih saopšte neke teme i da pridobiju njihovu podršku. Potpuno je drugačija priča sa time ko ima realan kapacitet i ovlašćenje da donosi odluke kao što je uvođenje sankcija Srbiji ili nekoj drugoj državi, onda bi trebalo da budemo zagledani prema Evropskoj komisiji i Savetu EU. Ako pogledamo izjave predstavnika najviših političkih tela EU, videćete da su oni mnogo udržaniji u svojim izjavama, da se tu ne govori o sankcijama, već se govori o potrebi da se razjasni situacija, da se utvrde sve činjenice, i da se na osnovu tih činjenica formira jedna objektivna slika o tome šta se na Kosovu zaista dogodilo. Nakon toga EU u svom kapacitetu može da upotrebi nešto od svojih „alata“, da primeni nešto od mera koje su joj na raspolaganju prema trećim državama, odnosno fizičkim ili pravnim licima. U ovom slučaju Savet EU može da primeni neke restriktivne mere. A da bi se uvele te mere, uključujući sankcije Srbiji, mora se doneti jednoglasna odluka. U Savetu EU su predstavnici svih država članica EU, a, podsetiću, pet država Unije nije priznalo nezavisnost Kosova, a tu je vrlo bitan i „faktor Orban“. Dakle, teško je doneti odluku koja bi dovela do tako drastičnih mera poput uvođenja sankcija, objašnjava on.

Pavlović napominje da bi prilikom razmatranja teme eventualnog sankcionisanja Srbije trebalo uzeti i obzir Evropsku komisiju, „koja je lice EU kada je reč o pristupnim pregovorima“.

– Mi smo u ugovornom odnosu prema EU, pre svega na osnovu naših obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Evropska komisija ima set alata kojima bi mogla da sankcioniše države kandidate poput Srbije. Ono što bi bila najdramatičnija mera jeste trenutna suspenzija procesa pregovora (o članstvu u EU), kao i reperkusije u smislu dostupnosti fondova EU, ali to je sve na dugom štapu, jer je za sve to potrebne činjenice, da bi se donela neka argumentovana odluka, naglašava programski direktor BOŠ-a.

Upitan kakav Izveštaj Evropske komisije o Srbiji očekuje, budući da bi, prema najavama, taj dokument trebalo da bude obelodanjen 8. novembra, Pavlović, napominje da se desilo nekoliko stvari koje će promeniti ton Izveštaja „u odnosu na ono kako je on bio inicijalno trebalo da izgleda“.

-Već od februara, marta, kreću različiti vidovi konsultacija koje služe EK da prikupi dovoljno objektivnih informacija da bi sastavila Izveštaj. Ali, ono što se dešava na Kosovu, zatim najava izbora u Srbiji krajem ove godine značajno će uticati na Izveštaj. Ono što se desilo je poprilično unazadilo dijalog Beograda i Prištine i,mislim, poprilično urušilo poziciju Srbije kao jednog odgovornog partnera. Takođe, imamo najavu vanrednih izbora u Srbiji, pa će EK verovatno opet insistirati na osnovnim postulatima koji se odnose na izbore – ravnopravnost svih učesnika, pristup medijima, transparetnost informacija koje se odnose na izborni proces. Ako mi imamo izbore koji su za dva, dva i po meseca, pitanje je koliko imamo vremena da postavimo sistem koji će ravnopravno tretirati sve učesnike. Takođe, EK će gotovo sigurno insistirati na radu Narodne skupštine kao transparetne, odgovorne, efikasne institucije i opet će ukazati na tretman koje organizacije civilnog društva imaju od strane javne vlasti, odnosno na to da se praksa koja je pomenuta i u prethodnom Izveštaju, a odnosi se na blaćenje i diskreditovanje predstavnika civilnog društva u parlamentu, nastavlja i intenzivirana je. Istovremeno, očekujem da EK nastavi da podvlači značaj branitelja i braniteljki ljudskih prava u ovoj državi koje se bave temama koje su senzitivne, poručuje sagovornik Demostata.

Saradnja sa civilnim društvom „na lokalu“

Odgovarajući na pitanje kakva je saradnja Beogradske otvorene škole, koja ovih dana slavi tridesetogodišnjicu postojanja, sa organizacijama civilnog društva „na lokalu“ širom Srbije, Vladimir Pavlović ističe da je BOŠ „od početka organizacija koja je kroz misiju i ciljeve usmerena na lokalnu zajednicu“.

“U ovom trenutku BOŠ aktivno podržava preko 80 organizacija civilnog društva sa lokala, imamo tu privilegiju da u četiri naredne godine budemo nešto što se zove „EU resurs centar“ za razvoj civilnog društva u Srbiji“. Iskoristićemo taj mandat da kroz različite aktivnosti sarađujemo sa organizacima civilnog društva širom Srbije, šireći njihove kapacitete za unapređenje procesa evropskih integracija – dakle, upravljačka, mentorska, obrazovna uloga… Ono što mene konstantno oduševljava i daje nadu da je promena u ovom društvu moguća jeste činjenica da su to ljudi koji žele nešto da menjaju nabolje, iako često budu targetirani u svojoj zajednici, dakle njihov posao nije nimalo lak. Ono što mi kao BOŠ pokušamo da radimo jeste osnaživanje organizacija civilnog društva, da budu odlučnije, bolje, u svojim aktivnostima, i da budemo neka vrsta posrednika – da dopremo do organa javnih vlasti, da ih ozbiljno uzmu u obzir kao partnera, jer bez saradnje organizacija civilnog društva i javnih vlasti nema napretka“, zaključuje on.