Vlasi: Prekrajanje granica je ćorav posao i loša ideja

To poručuje u razgovoru za Danas kosovski političar, bivši visoki funkcioner SFRJ i savetnik kosovskog predsednika Azem Vlasi.

Prema njegovom viđenju, dogovor o razmeni teritorija po sistemu „Preševska dolina za sever Kosova“ je neizvodljiv, jer Srbija neće dati sav prostor na kome žive Albanci, niti Kosovo može da preda celu teritoriju preko reke Ibar uz granicu sa Srbijom. Zbog toga Vlasi smatra da se ideja predsednika Vučića o razgraničenju između Srba i Albanaca ne može ostvariti teritorijalnim prekrajanjima, te napominje da se većina Srba na Kosovu protivi takvoj ideji, jer 60 procenata njih živi južno od Ibra, a svega 40 odsto na severu.

– Kada Hašim Tači govori o „korekciji granica“, on pojašnjava da Kosovu treba pripojiti Preševsku dolinu, a da se ostatak granice sa Srbijom ne menja, pa ako bi Vučić pristao na takvo rešenje, mi ne bismo imali ništa protiv. Mi na Kosovu nemamo problem sa pet odsto Srba koji ovde žive, iako oni više vole svoju matičnu državu Srbiju. Ono što njima treba jesu ljudska i etnička prava koja su im inače garantovana po Ahtisarijevom planu i Ustavu Kosova. NJima treba obezbediti miran i bezbedan život, što im kosovska vlast mora osigurati – navodi Vlasi.

On objašnjava da je i varijanta da Kosovo u zamenu za opštinu Leposavić dobije celu Preševsku dolinu takođe neizvodljiva, jer je reč o teritoriji koja se nalazi istočno od magistralnog puta i železnice kojima je Srbija preko Makedonije povezana sa morem u Solunu. Zbog toga je, zaključuje Vlasi, prekrajanje granica i razmena teritorija „ćorav posao“ i loša ideja.

– Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić zna da bi teritorijalna podela Srbima južno od Ibra poslala poruku da se isele na sever, a kler Srpske pravoslavne crkve brani tezu da je celo Kosovo srpsko. Ne možete nikome zabraniti da živi u snovima. Iguman Sava bi trebalo da misli na crkve, manastire i svoje stado, a ne da se meša u politiku i državne poslove. Jedino je u pravu što je protiv teritorijalnih prekrajanja, bez obzira na motive – ističe Vlasi.

Upitan kako se u Prištini gleda na predstojeći miting koji će devetog septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić održati u Zubinom Potoku, Vlasi odgovara da na Kosovu niko tome ne pridodaje ikakav značaj. Prema njegovoj oceni, to svakako ne bi trebalo da bude imitacija suludih Miloševićevih mitinga, koji su se kosovskim Srbima i Srbiji obili o glavu.

Na pitanje kako komentariše tezu koju je izneo magazin Ekonomist, da mnogi analitičari veruju da Tači i Vučić zapravo nemaju nameru da menjaju granice, već se pripremaju za dogovor o obrazovanju srpske autonomije unutar Kosova u zamenu za priznanje, Vlasi odgovara da mu nije jasno zašto bi se Vučić i Tači igrali skrivalica. Takođe, on se pita čemu bi služila autonomija za Srbe na Kosovu ukoliko ona ne bi bila teritorijalno omeđena.

– Srbi ne žive samo na severu, već na čitavoj teritoriji Kosova. Doskora je za zvanični Beograd „pitanje svih pitanja“ bilo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Zapelo je oko toga što Beograd tu zajednicu zamišlja kao instrument permanentnog mešanja u unutrašnje poslove Kosova, krijući se iza navodne brige za Srbe. S druge strane, Kosovo tu zajednicu prihvata kao još jednu formu za uspostavljanje bolje saradnje i povezanost tih opština u njihovom interesu, a sve u okviru Ustava i zakona Kosova – obrazlaže Vlasi.

Prema njegovom viđenju, u nastavku dijaloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije treba se koncentrisati na suštinska pitanja, a to su ljudska i etnička prava Srba na Kosovu, kao i Albanaca u Preševskoj dolini. Takođe, Vlasi smatra da je Srbiji i Kosovu neophodno međusobno priznanje i uspostavljanje normalnih diplomatskih odnosa, jer bi dve susedne države koje imaju normalne odnose i mogle da se dogovore o određenim korekcijama međusobne granice, ali ne iz razloga preseljavanja stanovništva po etničkoj osnovi i izazivanja napetosti.

On dalje navodi da Srbija nema nikakvog realnog interesa da ometa Kosovo u procedurama za učlanjenje u međunarodne organizacije i UN, osim „inata kao primitivne nauke“. Takođe, Vlasi ukazuje na to da, kada Vučić govori o kompromisnom rešenju, pod tim podrazumeva da Kosovo treba nešto da preda Srbiji, a da Srbija ne treba da da ništa zauzvrat. Zbog toga, zaključuje Vlasi, proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije ići će nešto sporije nego što su nas naša dva predsednika uveravala.