Da li je Azem Vlasi postavio novi uslov srpskim vlastima?

Zatvaranje privremenih organa Srbije na severu Kosova, praktično srpskih opština na koje Priština gleda kao na nelegalne paralelne strukture, od strane Kosovske policije bilo je povod za predstavljanje paketa mera za KiM.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom septembra, kao deo paketa mera, najavio i dva predloga zakona, koje je Vlada Srbije usvojila pre dva dana.

Zakon kojim je Kosovo proglašeno područjem posebne socijalne zaštite i koji predviđa uvođenje posebnog odeljenja Tužilaštva za Kosovo, izazvao je kritike, očekivano Prištine, ali i Evropske unije i pored navoda iz Beograda da se ovime ne kriši niti jedna odredba iz dijaloga.

Vlada Srbije usvojila je dva predloga zakona  – jedan kojim je kosovo proglašeno prodručjem posebne socijalne zaštite i drugi kojim se omogućava specijalizacija sufova koji će se baviti krivičnim delima izvršenim na teritoriji Ksoova i Metohije. Predviđeno je da se, između ostalog, u Višem javnom tužilaštvu u beogradu formira Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su izvršena na Kosovu.

Očekivano su stigle primedbe Prištine. Predsednik kosovske vlade Aljbin Kurti izjavio je da su mere Srbije za Kosovo neprijateljski čin, da bi zatim problem adresirao na međunarodnu zajednicu, rekavši da je to pitanje za njih.

Srbija ovim predlozima zakona nastavlja opstrukciju procesa dijaloga, krši principe i duh sporazuma, kako je to rekao prvi potpredsednik kosovske vlade Besnik Bisljimi.

Kako je rekao, Srbija kroz poteze na terenu u šta je uključio „podsticanje eskalacije u poslednje tri godine“, kao i napad u Banjskoj, „otmice policajaca, barikade na severu, MIG-ove koji lete blizu naše granice“, i slično, razotkriva sopstvenu lažnu konstruktivnost.

Zatražio je Bisljimi i reakciju EU kao posrednika u dijalogu i reakcija je stigla, doduše kao odgovor portparolke EU Nabile Masrali prištinskoj Kohi.

Predloge zakona Vlade Srbije masrali je prokomentarisali kao jasno kršenje obaveza Srbije iz dijaloga, kao i u ovom procesu postignutih dogovora, na šta su iz Vlade Srbije, pre svih ministar Nemanja Starović, zadužen za socijalna pitanja.

Starović je rekao ono što je kasnije naveo i sam predsednik vlade Miloš Vučević – Srbija sporazume ne krši i nema ništa sporno u tome što želi da pomogne Srbe na Kosovu.

Insistirajući na formiranju Zajednice srpskih opštine, što je obaveza koju je Priština preuzela još 2013. Osnovnim sporazumom, kolokvijalno zvanim Brisleski sporazum, poručio je da ne mogu da budu nemi i slepi na sve ono što se dešava Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu na KiM.

„Mi bismo voleli da vidimo normalnije uslove za život za naše građane na KiM“, ukazao je Vučević.

U ovom kontekstu dolazi i izjava Adema Vlasija. Ovaj advokat i bivši političar predlog da se formira posebno odeljenje pri srpskom tužilaštvu, specijalizovano za dela na Kosovu nazvao je smešnim.

Smešan je predlog zakona jer je donet na osnovu toga što se Kosovo i dalje pojavljuje u Ustavu Srbije kao njegov deo, te poručio da bi Kosovo konstantno trebalo da ponavlja zahtev da se izbaci iz srpskom ustava.

„Kroz ovaj zakon prvo razmatraju gonjenje niza krivičnih dela, da treba da budu procesuirani oni koji za koje smatraju da čine krivična dela protiv Srbije. Znaju da je to smešno, polaze od toga da se Kosovo još uvek pojavljuje u Ustavu Srbije kao njen deo… Po tome, smatrajući Kosovo svojom pokrajinom, prvo bi morali da postupe prema svim poslanicima Skupštine, koji su 17. februara 2008. proglasili Kosovo državom… Ovo je smešno“, rekao je Vlasi za Teve 1.

Aleksandar Rapaić, programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), navodi da se proglašenjem Kosova za područje posebne socijalne zaštite ne krše obaveze iz potpisanih sporazuma i dijaloga, s obzirom da je pomaganje srpskoj zajednici garantovano i Ahtisarijevim planom.

„Time što je proglašeno Kosovo područjem specijalne socijalne zapštite se ne krše nikakvi sporazumi, jer i prethodnim sporazumima, pa čak to ide i od Ahtisarijevog plana, predviđeno da Srbija ima mogućnost da finansira Srbe na Kosovu, tačnije stanovnike Kosova koji imaju srpsko državljanstvo i da može slati i plate i penzije i socijalnu zaštitu. Koja će biti vrsta i visina tih davanja, nije ni na Kosovu, ni na EU, da to odredi“, kaže on.

Smatra da će veći problem biti formiranje pomenutog posebnog odeljenja tužilaštva, jer briselskim sproazumom je bilo predviđeno ukidanje svih srpskih sudova i tužilatšva i njihova integracija u kosovski sistem.

„Nažalost, sada imamo situaciju da su ssvi briselski sporazumi takoreći propali ili da se ne primenjuju, što je došlo s vladom Aljbina Kurtija, pa se polako svaki od tih sporazuma uništavao. Dolazimo u situaciju da Srbija nema mogućnost da procesuira bilo šta što se dešava na Kosovu“, kaže on.

EU se buni jer, napominje, smatra da formiranjem ovog posebnog odeljenja dolazi do duplih ingerencija za određenu teritoriju, jer po njihovom viđenju za Kosovo i Metohiju mogu imati samo kosovski sudovi, a ne oni koji se nalaze u Srbiji.

Komentarišući izjavu Azema Vlasija, Rapaić navodi da to nije prvi put da kosovski Albanci to govore, jer je Kosovo za njih nezavisno i ne može biti u Ustavu Srbije. S druge strane, Srbija traži da se izmene određeni delovi Ustava Kosova da bi mogla da se formira funkcionalna Zajednica srpskih opština.

„Mislim da optužujući jedni druge nemamo niakkvo rešenje. Ono treba da se nađe time da se dogovore, a u suštini kada slušamo šta govori Priština oni kažu da Beograd treba da uradi određene stvari. Beograd je sa druge strane izašao sa merama koje opet treba da se urade na Kosovu, iako ima onih koje treba da se urade van Kosova. Svakako ne idemo u pravcu nekog dijaloga, već zatezanja odnosa“, poručuje.