Vlast deli građane umesto da ih ujedinjuje

Naime, novinarka RTS-a je u četvrtak svom gostu predsedniku države želela da postavi pitanje oko prikupljanja novca za bolesno dete te je navela da su građani oko toga postigli saglasnost.

Vučić ju je na trenutak prekinuo rekavši da narod ne voli mnogo saglasnosti.

„Narod voli kad je borba“, sugerisao je Vučić i nastavio da odgovara na pitanje.

Postavlja se pitanje kako tumačiti ovu njegovu izjavu u sadašnjim okolnostima, odnosno da li je ovo možda razotkrivanje njegove političke filozofije, rad na stalnom izazivanju sukoba među građanima.

Žarko Korać, psiholog i bivši narodni poslanik, za Danas kaže da je ova Vučićeva izjava u potpunosti suprotna njegovom shvatanju politike ali i njegove ličnosti.

– On je izraziti populista koji se uvek samo prilagođava većinskom mišljenju. Takvi ljudi nisu politički lideri u pravom smislu te reči. Uostalom čovek koji svakog dana radi preko fokus grupa istraživanje šta žele njegovi birači, ne vodi, već samo sledi svoje birače. A upadljivo izbegava stvarne političke kofrontacije koje bi samo pokazale koliko je nesiguran na vlasti. Uvek se iza autoritarnih političara krije skoro patološka nesigurnost i strah od drugog koji drugačije misli – objašnjava on.

S druge strane Sanda Rašković Ivić, psihijatrica i potpredsednica Narodne stranke, ukazuje da je ovo akademski primer psihološke projekcije.

– U ovom slučaju projektovane od jednog čoveka na sedam miliona ljudi. Baš nas tretira kao nesretnike – kaže ona za naš list.

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić za Danas kaže ovu izjavu tumači kao težnju vladajuće partije da vlada pomoću sve dubljih podela u društvu.

– Narod nije monolitna masa i izjava u kojoj se neko poziva na saglasnost naroda nema nikakvo suštinsko značenje već je besmislena. Što se tiče toga da narod voli borbu nisam siguran na koju je borbu mislio – onu iz devedesetih ili borbu koju oni danas zastupaju i koja se svodi na to da se građani međusobno sukobljavaju dok oni nemilosrdno crpe javne resurse i usmeravaju ih u svoje privatne džepove. U Skupštini koja bi trebalo da bude mesto dijaloga i sučeljavanja mišljenja, sede primitivni ljudi koji ne raspravljaju o tačkama dnevnog reda već se bave Tviterom i izjavama javnih ličnosti koje njima nisu po volji. Njihov primitivizam se sastoji u tome što na drugačije mišljenje nisu u stanju da odgovore argumentima, već isključivo nipodaštavanjem i uvredama. Tako stvaraju građane prvog i drugog reda i društvenu atmosferu koja kipti od netolerancije i nasilja. Tako nešto ne može voditi ničemu dobrom. Mnogi su na to upozoravali i sada se nalazimo u stanju raspada – nastupila je terminalna faza – ukazuje Radonjić.

Sociolog Đokica Jovanović objašnjava da nema tog idiotizovanog naroda koji će pevati u horu.

– Istorija to ne pamti. Naravno da je princip debate i borbe nešto na čemu počiva zajednica. Bio je u pravu. Narod ne voli jednoglasje… Zadatak vlasti je vrlo prost a to je da osluškuje realne egzistencijalne potrebe građana i da ide u tom smeru – kaže Jovanović za Danas.

Na pitanje da li taj zadatak ova vlast obavlja, on odgovara da ne i da ona beži od tog zadatka.

– Oni više slušaju svoje želje jer nisu još dorasli da shvate šta su potrebe. Ipak potrebno samorazumevanje da bi se shvatilo šta je potreba a šta je želja. Preporučio bih im, ako umeju da čitaju, da pročitaju klasično delo Ferenc Fehera i Agnješ Heler „Diktatura nad potrebama“ – zaključuje Jovanović.

Brnabić: Mladi su, naučiće

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak da smatra da su poslanici SNS pogrešili kada su targetirali medije tokom obraćanja u Skupštini Srbije i dodala je da su oni mladi i da će razgovarati s njima. „Mladi su, naučiće. (…) Mi kao stranka ulažemo mnogo u mlade, oni su budućnost“, naglasila je tokom otvaranja nove bolnice u Batajnici Brnabić, koja je članica SNS. Istakla je da joj je drago što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah reagovao i izvinio se, prenela je Beta. Brnabić je upitala zašto se ne govori o napadima na provladine medije kojima se, kako tvrdi, ljudi i mediji dele na one „prvog i drugog reda“.