Korona i referendum

On napominje da je naprednjački režim lažno tvrdio pred republičke izbore 2020. godine da je zdravstvena situacija u redu, i time, ističe naš sagovornik, ugrozio živote građana.

Podsetimo, nakon što je osvojila gotovo sva mesta u republičkom parlamentu, aktuelna vlast je odmah nakon izbora htela da uvede novu vanrednu situaciju i ograniči kretanje građana, što je izazvalo spontanu i masovnu pobunu građana. Ta pobuna se odvila uz skoro neviđenu primenu sile policije na građane, a za brutalno nasilje i prebijanje do dan danas niko nije odgovarao.

– Kao posmatračka misija, uputili smo 5. januara poziv Vladi, Kriznom štabu i Republičkoj izbornoj komisiji da se hitno i nedvosmisleno izjasne o uslovima i merama za održavanje referenduma s obzirom na drastičan porast broja zaraženih koji se evidentira poslednjih dana. To smo učinili jer znamo da nismo ni kompetentni, ni pozvani da donosimo procenu epidemiološke situacije. Činjenica je da je Republička izborna komisija izdala Uputstvo koje mere zaštite će se primenjivati na glasačkim mesta 8. januara ali je Krizni štab to uputstvo koje je RIK pripemio odobrio na sednici pre novogodišnjih praznika. Tako da smo sada u situaciji da kada imamo najveći broj zaraženih od početka epidemije, još nemamo nikakav odgovor nadležnih institucija da daju odgovor građanima da li je i u kojoj meri glasanje predstavlja rizik za javno zdravlje – kaže Raša Nedeljkov.

Briga za zdravlje građana, zaključuje on, mora da bude apsolutni prioritet. I zato je, smatra Nedeljkov, neophodno da se građanima garantuje bezbedno okruženje,  u kojem mogu da iskoriste svoje biračko pravo.

RIK je pre nekoliko dana saopštio da je pripremio Nacrt uputstva za sprovođenje glasanja, da je Krizni štab dao pozitivno mišljenje.

Nacrtom uputstva predviđeno je, između ostalog, da glasačko mesto mora biti očišćeno, dezinfikovano i provetreno najmanje 24 sata pre glasanja, oprema koja se nalazi na glasačkom mestu mora biti dezinfikovana najmanje 24 sata pre dana glasanja, dok sanitarne prostorije na glasačkom mestu, biće opremljnene sapunom, ubrusom za brisanje ruku i kantom za smeće. Predviđeno je i da na ulazu u objekat u kojem se nalazi glasačko mesto, na vidnom mestu bude istaknut plakat sa informacijama o načinu sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19, kao i plakat o obaveznom rastojanju između glasača.

Prema rečima predstavnika Ne davimo Beograd, organizacije koja je ozvala građana da izađu na birališta u nedelju i da zaokruže – ne – odnosno, suprostave se predloženim izmenama Ustava Srbije, referendum i gotovo sve u vezi sa referendumom o izmeni Ustava je veoma sporno.

– Za početak, jednopartijska skupština je izradila predlog ustavnih amandmana koji neće uspostaviti nezavisno i samostalno pravosuđe i tužilaštvo. To znači da će život za građane biti i dalje loš, jer tužilaštvo neće postupati kada su predstavnici vlasti umešani u različite korupcionaške afere. Zato moramo reći – Ne režimskoj promeni Ustava – ističe naš sagovornik.

Ovakav način izmene Ustava, ističe Robert Kozma, je karakteristika autoritarnih, hibridnih režima.

– I ovaj režim je još jednom pokazao sopstveni nedemokratski karakter. Moglo se sačekati da se održe najavljeni izbori za Narodnu skupštinu i da se onda organizuje javni dijalog u kojem bi učestvovao novi saziv skupštine, ali i predstavnici struke, sudijskih i tužilačkih udruženja, akademska zajednica, organizacije civilnog društva i najvažnije sami građani. Referendum se organizuje na osnovu manjkavog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji se primenjuje odmah po usvajanju, iako je sa razlogom Venecijanska komisija Saveta Evrope sugerisala da ne bi trebalo da se organizuje referendum, dok se ne utvrdi praksa i procedure koje proizlaze iz nadležnog Zakona. Otuda i pogubljenost Republičke izborne komisije. Društvenim i političkim akterima koji žele da izraze stav o temi referenduma je nametnuto da se moraju registrovati kao organizatori izborne kampanje, ali zato politički akteri koji to učine ne mogu da organizuju kontrolore na biračkim mestima. O tome da mediji pod kontrolom režima nisu omogućili medijski prostor za različite stavove, a u obavezi su da to učine, da i ne govorimo – zaključuje Robert Kozma.