Lutovac: Vlast je počela da napada i ljude po kućama

Kada smo donosili odluku o bojkotu, ključni razlog za to je bio da nema elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore. Posle najave da bi izbori trebalo da se održe 21. juna postoji razlog više – ugrožavanje zdravstvene bezbednosti građana, kaže za Danas Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

* Mnogi viđeniji ljudi savetuju SZS da iskoristite gafove vlasti za vreme pandemije i izađe na izbore.

– To što je vlast radila za vreme pandemije i neposredno pre nje ne bih nazvao gafovima, nego potpuno neprimerenim ponašanjem jer se sve vreme vodila besprizorna politička kampanja. Vučić je koristio da svoju protivustavnu vladavinu ogoli do kraja preuzimajući sve poluge vlasti i odlučivanja potpuno ogoljeno i bez ikakvog zazora. Sve što je radio i pre korona krize sada je radio još intenzivnije. To nisu gafovi, to je sistematska zloupotreba vlasti. Sve ono što smo mu zamerali pre ove krize on je sada još pojačao, što je izazvalo bes i revolt kod velikog broja ljudi i zato neki smatraju da bi to trebalo iskoristiti i izaći na izbore bez obzira što nema elementarnih uslova da se oni održe niti da se uopšte nazivaju izborima.

* Šta zahtevom za odlaganje izbora dobija SZS?

– Što se odlaganja izbora tiče, tu govorimo ne samo o razumnom pomeranju roka, nego i o ispunjavanju elementarnih uslova za slobodne i poštene izbore o kojima smo već govorili.

* Čini se da su ti vaši zahtevi u startu bili nerealni, jer ko bi poverovao da će Vučić na njih pristati, kada uostalom kaže da bi pre pristao da podnese ostavku nego da formira prelaznu vladu.

– Ključno je da li su ti zahtevi opravdani ili nisu, a ne da li su realni. Naravno da jesu opravdani. I to što tražimo jesu prava i slobode građana koje im garantuje Ustav. Kada tražite da se poštuju slobode i prava građana, onda je to opravdano, a da li je realno zavisiće od svih nas zajedno. Od toga koliko nam je stalo da se ta prava i slobode poštuju i koliko smo spremni da se žrtvujemo za cilj. Kad od autokrate tražite slobodu medija, to nije realno, ali je opravdano i predstavlja prvi korak u borbi za oteta prava.

* Hoće li SZS nastaviti sa protestima prekinutim zbog pandemije?

– Da li će se nastaviti sa protestima zavisi mnogo više od građana nego od bilo koje političke grupacije. Mi smo tu da nezadovoljstvo građana usmerimo na pravi način. Na način koji će voditi suštinskim sistemskim promenama. Više se ne sme nikada desiti da se samo menjaju ljudi na vlasti, a da sistem ostaje isti i da nema suštinskih promena koje će od Srbije napraviti uređenu državu.

* Lupanjem u šerpe i akcijom Bukom protiv diktature značajan broj građana je pokazao šta misli o aktuelnoj vlasti, ali istovremeno tvrde da nemaju za koga da glasaju.

– Potpuno razumem ogorčene građane čija su očekivanja izneverena. Poverenje je lako izgubiti, a teško se stiče. Zato moramo pokazati da smo spremni da se menjamo nabolje, da otklonimo sve ono što je bilo loše i da pružimo priliku ljudima koji ličnim primerom pokazuju kako bi trebalo da se bori za javni interes. Svaki pokušaj prisvajanja manifestacije građanskog otpora loš je i za te koji to rade i za sam protest.

* Stiče se utisak da je Srbija na ivici sukoba.

– Do sada su na meti bili opozicionari, novinari, javne ličnosti koji kritikuju vlast, sada su otišli korak dalje: sada zastrašuju sve one koji svoje nezadovoljstvo iskazuju bukom u svojim stanovima i kućama. To je znak nervoze i nesigurnosti. Predmet napada su postali i „obični ljudi“ – ljudi van politike i javnog prostora, ljudi u sopstvenim stanovima i kućama. Ova vlast vlada strahom, zato je užasnuta kada vidi ljude koji bez slobodno i bez straha pokazuju svoje nezadovoljstvo. Vrlo dobro znaju da ako nestane strah oni odlaze tamo gde im je i mesto – neki u potpunu opskurnost, a neki i pred pravosudne organe.

* Zbog pandemije odložena je sednica GO DS na kome ste nameravali da zatražite raspuštanje Statutarne komisije.

– Biće održan čim se steknu uslovi za to baš kao i Skupština stranke na kojoj ćemo birati Statutarnu komisiju. Članovi Statutarne komisije su dali sebi za pravo da donose političke, a ne pravne odluke za koje su nadležni. Zbog toga ću Skupštini stranke, kao najvišem telu odlučivanja, u skladu sa stranačkim procedurama predložiti raspuštanje komisije i izbor nove koju bi činili ugledni pravni stručnjaci.

 * Neposredno pred izbijanja pandemije grupa od 147 članova GO tvrdila je da ima većinu za sazivanje GO. Da li su od toga odustali?

– U GO postoji ogromna većina za sve odluke koje smo donosili, sve ostalo su najobičnije spekulacije, koje nisu utemeljene. U svakoj organizaciji imate određenu manjinu koja je nezadovoljna. E sad, zašto ta manjina iz DS ima gotovo neograničen prostor u režimskim medijima, pa se onda stvara lažni utisak o njenoj brojnosti, nije pitanje za mene, ali odgovor je svakako jasan.

* Pojedini poslanici DS tvrde da više od godinu dana odbijate da sa njima razgovarate i da više slušate Đilasa nego svoje članstvo.

– Redovno sam održavao kontakte sa šefom poslaničkog kluba Goranom Ćirićem. On je aktivno učestvovao u radu svih organa stranke od Predsedništva, preko resornih odbora sve do Političkog saveta. Dvoje od pet potpredsednika su poslanici i članovi Predsedništva i sve doskora predsednici resornih odbora. Viđao sam se skoro sa svakim od poslanika i pojedinačno. Nikada se nije desilo da sam pozvan a da se nisam odazvao bilo kom članu, a kamoli poslaniku. Na drugoj strani, kada sam pozvao na kolektivni razgovor poslanike, rekli su mi da ne mogu doći jer idu na prijem u jednu ambasadu. Takođe, kada su pozvani da sa liderima opozicionih stranaka u znak protesta zbog uzurpacije parlamenta dođu ispred Skupštine niko se nije pojavio izuzev Gorana Ješića, uz samo jedno izvinjenje Dejana Nikolića, koji nije mogao doći.

* Ne čini li vam se da je odluka da poslanici DS ne učestvuju u raspravi o uvođenju vanrednog stanja bila pogrešna?

– Odluka je bila ispravna. Poslanici su imali mogućnost da kažu svoje stavove u holu Skupštine, a predstavnici opozicionih stranaka koje nisu ušle u parlament tim povodom imali su mogućnost da u posebnim emisijama iznesu svoje stavove. Najvažniji utisak posle svega je bio da je opozicija bila jedinstvena u kritici načina na koji je vanredno stanje uvedeno, kritici načina na koji se izvršna vlast odnosila prema Skupštini i u kritici činjenice da su poslanici bili primorani da se izjašnjavaju o svim uredbama koje su donete „u paketu“, a ne o svakoj pojedinačno kao što bi bilo normalno. Ako i ne možemo da promenimo nešto u parlamentu, makar ne moramo da učestvujemo i da podržavamo tu sramotu koja se tamo vrši. DS je za prioritet u političkom delovanju izabrala nesebičnu saradnju sa svim drugim iskrenim opozicionarima u borbi za normalan život. Podržavamo integracije u opoziciji na svim nivoima. Uverenja sam da je osim jedinstva opozicije za pobedu u ovoj borbi neophodna i velika, dobro organizovana stranka koja je sposobna da pobedi na izborima. To će biti DS, a proces ujedinjenja i stvaranja snažne i kvalitetne političke organizacije ćemo sprovesti do kraja, čim se za to steknu neophodni uslovi.

Videćemo koga Vučkovićeva podržava

* Svojevremeno ste rekli da oni koji se nađu na tuđoj izbornoj listi više nisu članovi vaše stranke, da li to znači da je Gordana Čomić izbačena iz DS. Šta je sa Natašom Vučković, koja je podržala Srbiju 21, ali i sa Sašom Paunovićem?

– To nisam rekao ja, nego Statut stranke. Čomićeva nije više članica DS svojom voljom. Ona nije izbačena, sama je odlučila da ne bude više članica DS. Saša Paunović je podneo ostavku da ne bi pravio problem stranci, a sa Natašom Vučković ćemo razgovarati o tome da li ona javno podržava drugu listu ili svoju stranku.

Funkcije nisu u prvom planu

* Pred održavanje sednice parlamenta Boris Tadić je saopštio da je došlo do ujedinjenja poslaničkog kluba DS i dva poslanika SDS i da je to korak ka stvaranju velike DS.

– Da raščistimo sa nekim nedoumicama u vezi sa stvaranjem ujedinjene DS. Kao prvo, ja sam pokrenuo inicijativu za stvaranje velike DS i dobio podršku rukovodstva i članova DS za to. Drugo, ujedinjenje podrazumeva Ujedinjenu demokratsku stranku, ne stvaranje nove organizacije niti saveza, nego ojačavanje postojeće DS. Treće, postojeća DS ima svoje organe stranke i izabrana rukovodstva. Proces ujedinjenja bi podrazumevao da se ta izabrana rukovodstva prošire sa odgovarajućim brojem članova iz organizacija koje se priključuju DS. Ovakav model smo videli već u praksi na primeru našeg poslaničkog kluba. Poslaničkom klubu DS koji je brojao 14 članova priključila su se dva člana SDS i tako je izgledalo ujedinjenje dva poslanička kluba. Poslanički klub je nastavio da funkcioniše i nije bilo izbora novog šefa poslaničke grupe, niti njegovog zamenika. Četvrto, izbor za organe stranke obaviće se kada za to dođe vreme i svi koji se u međuvremenu priključe DS-u biće ravnopravni na tim unutarstranačkim izborima. Veoma je važno reći da se ovde ne ujedinjuju rukovodstva i da funkcije nisu u prvom planu, nego se stvara ambijent da DS postane stranka okupljanja demokratske političke opcije, otvorena za nove ljude, pokrete, udruženja, pojedince koji bi suštinski da menjaju Srbiju. Neki su u tome videli šansu za lične ambicije i preraspodelu snaga unutar DS-a, ali su u dubokoj zabludi ako na taj način sagledavaju ovu plemenitu ideju.

* Odlukom da izađe na izbore da li je Zajedno za Srbiju sebe eliminisala iz priče o ujedinjenju u veliku DS?

– Ne. Samo je proces odložen.