Vlast mora da prihvati nezadovoljstvo građana

Ta manjina ima pravo na život u ovoj zemlji. Ta manjina ima pravo na slobodne medije, nezavisne institucije, na slobodu u širokom smislu te reči. Vlast mora da prihvati to nezadovoljstvo, i da na njega odgovori. Dosadašnji odgovori nisu dobri, pogotovo oni koji te mlade ljude nazivaju „pijanim soroševcima“ i slične budalaštine, kaže za Danas Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije, komentarišući reakciju vlasti na „Proteste protiv diktature“.

* Koje su razlike u protestima koje ste vi vodili i ovih sada?

– Razlike su velike. Srbija te 1996. nije Srbija 2017, nismo svi mi isti. Okolnosti su sasvim drugačije. Milošević je izgubio lokalne izbore. Svakako da je cena koju su ljudi na protestima pod Miloševićem plaćali bila drugačija, ali je sasvim sigurno da energija i snaga koja dolazi od mladih ljudi jeste poslednji dah koji je preostao i zato je jako važno da se ne završe kao neuspeh ili veliko razočarenje za te mlade ljude i čitavo društvo. Moramo da budemo odgovorniji ljudi prema sebi i sopstvenoj deci i njihovoj budućnosti. Niko neće za nas da obavlja poslove za koje sami nismo bili ili nismo ni sada sposobni. Moramo drugačije da uredimo politički život i da pronađemo načine da se iz ove situacije izađe uz poštovanje te energije koju danas vidimo na ulicama.

* Protesti 96/97. su imali efekta, hoće li i ovi imati i od čega to zavisi?

– Ovi protesti su krenuli na jakoj energiji i nezadovoljstvu onih koji na svojoj koži osećaju posledice neodgovorne politike. Možda zahtevi i uopšte politika nisu artikulisani na način koji je svima razumljiv. Ne možemo nametati ideje tih mladih ljudi tako da ih mi razumemo, već se moramo potruditi da razumemo svoju decu koja danas komuniciraju i žive potpuno drugačije od onog kako smo mi živeli u vreme kada smo na ulicama tražili put za politiku koja je kasnije pobedila Miloševića. Veliko je pitanje šta je očekivani rezultat, mislim da su mnogi od zahteva realni, ali ne bi trebalo da njihovo ispunjavanje ili njihova efikasnost zavise od jednog čoveka, već bi trebalo da se institucije posvete rešavanju ovih pitanja. Tu pre svega mislim na parlament i sve njegove demokratske i građanske potencijale.

* Koji od zahteva sadašnjih protesta je, prema vašem sudu, realno ostvariv?

– Veliki broj zahteva je ostvariv, ali neki od zahteva meni nisu baš razumljivi. Ako uzmemo zahteve koji se odnose na RTS, mislim da su oni posledica političkog neiskustva i nerazumevanja da bi Vučićeve krvopije i „Informer“ zapravo samo to i htele – da Dragan Bujošević ode. To je paradoksalno, ali to je slika te naše šizofrene političke scene. Mnogi socijalni zahtevi i parole koje čujemo su posledica života koji mladi ljudi žive i razumem ih, ali je važno da budemo odgovorni i da stvari postavimo realno. Na nama je odgovornost da uredimo naš politički život tako da razumemo da je Vučić apsolutni pobednik ovih izbora, ali da u ovoj zemlji postoji manjina, veoma nezadovoljna manjina, koju čine takođe građani ove zemlje. Mislim da tu leži ključ za rešavanje ove situacije.

* Rekli ste da spontanost ne može dugo da traje. Kako održati energiju?

– Ne bih voleo da na bilo koji način „solim pamet“ ovim mladim ljudima. Siguran sam da oni znaju i razumeju da je organizacija protesta veliki i mučan posao. Koliko će oni trajati i kako će se nastaviti zavisi od odgovora političke elite koja nije sposobna da se u ovom trenutku artikuliše i reši novonastale međusobne odnose. Već sam sa različitim ljudima razgovarao o tom našem iskustvu i mislim da je važno da se mi političari držimo dalje od ulice i tih mladih ljudi što je više moguće.

* Treba li i kako opozicija da pomogne demonstrantima?

– Opozicija posle ovakvih rezultata mora da pronađe izlaz iz ove izgubljene politike. Oko suštinskih pitanja nema jasne politike, ona je bleda, nejasna, mlaka. Ne možete da tražite podršku građanske i demokratske Srbije a da su vam partneri Legijini ortaci i slični ljudi. Protest i pre svega loši rezultati opozicije moraju biti razlog za promene. Jasne promene i definiciju zajedničke politike, ali imajući u vidu sve izazove pred kojima se Srbija nalazi.

* Na koji način LDP hoće i može da pomogne „Protestu“ ubuduće?

– Zamolićemo najpre novinare da ne traže pomoć u ime ljudi koji pomoć nisu tražili. LDP je spreman da pomogne proteste na razne načine, ali nije to stvar naše želje da pomažemo, već potrebe ljudi da iskažu nezadovoljstvo mimo političkih partija. Mi tu potrebu razumemo i nema razloga da se namećemo kao neka vrsta iskusnih revolucionara koji dele savete okolo. Neki su na tome napravili međunarodne karijere, ali to nije naš posao. Nismo mi servis za demonstracije. LDP i ja lično ćemo kao i uvek nastaviti da podržavamo pravo građana da iskazuju svoje nezadovoljstvo, ali moramo biti svesni da ima i drugih načina borbe i da je to suština demokratije za koju se oduvek zalažemo.

* Hoće li poslanici LDP-a potpisati zahtev opozicije za smenu predsednice parlamenta i članova REM-a, što su i zahtevi demonstranata?

– LDP je već podržao inicijativu za smenu Maje Gojković, koja nije prva, ali bi trebalo da bude poslednja predsednica parlamenta koja rad te institucije stavlja u drugi plan u odnosu na interese svoje stranke. Što se REM-a tiče, potrebno je da promenimo zakone i definišemo preciznije načine kontrole i nadzora medija i uopšte političkih kampanja. Personalnim promenama nećemo mnogo toga promeniti, jer REM nema ona ovlašćenja koje od njega traže sami izborni procesi. Izgleda da ste već zaboravili da je LDP član RIK-a podneo ostavku, čime je uvažio zahteve mladih ljudi koji su to tražili na protestima. Na nama je da budemo primer u odgovornoj politici koja nedostaje našoj javnoj sceni.

* Za neke bi vaša podrška tim zahteva opozicije značila da ste vi ipak opoziciona stranka, a ne da, kako se već priča, radite za vlast?

– Ova priča se nastavlja uprkos činjenici da smo LDP i ja lično trpeli snažne uvrede i napade. Mi nismo sa Vučićem. Mi smo opozicija vladajućoj koaliciji. Međutim, to ne znači da kod ključnih političkih pitanja nećemo raditi sa Vladom u interesu građana. Posebno kod pitanja koja su po našem uverenju ključna, kao što su evropske integracije, Kosovo, Bosna i Hercegovina i regionalni odnosi, odnosi sa Rusijom, NATO i pitanja liberalizacije našeg društva. Svi moramo da se menjamo, pa i Vučić. On mora da se drugačije odnosi prema manjini, mora da prihvati da je veliki deo te manjine nezadovoljan i da ima pravo na to, i da su i to građani Srbije. Neprimereni su svakodnevni napadi, koje i mi u LDP-u trpimo, koje dolaze od različitih centara moći preko tabloida i tih pijavica koje služe svakoj vlasti, i posebno su degutantni kada napadaju porodice i decu. Nikada nisam nikog napadao lično, tako da nisam spreman da to radim ni sada da bih jednom delu javnosti dokazivao da sam opozicija. Ja sam politička opozicija Vučiću, i to sam uvek bio. Nemam potrebu da se bavim kafanskim opanjkavanjem premijera i ministara da bih pravdao naše neuspehe da artikulišemo alternativu politici koju Vučić sprovodi. Činjenica da već više od dvadeset godina na političkoj sceni govorim o najtežim i najdelikatnijim pitanjima za društvo, i da za to plaćam i cenu stalnih napada, daje mi za pravo da kažem da je upravo to etiketiranje, odbacivanje i stalno traženje neprijatelja među nama glavni problem našeg društva. Sa licemerjem u opoziciji mora da se stane, jer nemamo prostora za takvu politiku.

Ako želimo politiku haosa, onda novi izbori

* Očekujete li zbog protesta i novonastale atmosfere raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora?

– Ako želimo da nastavimo politiku haosa, onda ćemo imati sada još jedne izbore. LDP je uvek spreman za izbore, ali nije pitanje mišića svakog od nas da se bori u još jednom krugu izbora, već je pitanje naše spremnosti da se okrenemo oko sebe i probamo da zemlju imamo na prvom mestu. Za nas je mnogo važnije da se konsolidujemo i na našu javnu scenu vratimo politiku i raspravu o njoj, a ne stalno referendumsko pitanje na koje smo sada čuli odgovor. Još jednom, nisam protiv izbora, ali mislim da je mnogo važnije da se posvetimo realnim političkim problemima.