Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović, aktivisti Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, žalili su se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Žalili su se zbog rešenja koje su dobili od Uprave kriminalističke policije kojim su odbijeni njihovi zahtevi da ostvare pravo uvida u dokumente u vezi sa obradom podataka o njima. Oni u obaveštavanju javnosti i insistiranju na istini koja je u ovom slučaju jasna, a to je da ih vlast na svaki način nadgleda i to pokušava da prikrije, vide jedinu branu od bahate vlasti koja ih smatra pretnjom po bezbednost zemlje.
Dvoje aktivista je zatražilo od MUP podatke o prikupljenim informacijama nadzora nad njihovim mobilnim telefonima od 1. maja 2014. do septembra 2016. Kako je Danas već pisao, u obrazloženju odbijanja MUP da im da podatke piše da su oni tajni podatak klasifikovan kao državna tajna ili strogo poverljive informacije.
Radovanović i Veselinović su i od Preduzeća za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., pozivajući se na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, tražili podatke o njihovim mobilnim brojevima telefona. Telekom je odbio zahtev, pa su se aktivisti obratili Povereniku.
Pitanja o nadzoru komunikacija
Oni su od Telekoma tražili obaveštenje, uvid i kopiju njihovih podataka o ličnosti, odnosno da im Telekom odgovori da li je MUP od tog preduzeća tražio podatke o komunikaciji sa brojeva njihovih telefona u periodu od 1. maja 2014. do dana prijema zahteva. Takođe su tražili odgovor na pitanje da li je komunikacija sa njihovog broja u ovom periodu bila pod nadzorom i po kom osnovu, kao i da im dostavi kopiju podataka nastalih tokom prethodno pomenutih radnji.
U rešenju Poverenika koje se odnosi na slučaj Dobrice Veselinovića, a u koje je Danas imao uvid, piše da je Telekom ovaj zahtev odbio sa obrazloženjem da podatke o vlasništvu, lokaciji, pretplatničkom broju i listingu poziva čuva kao tajnu i da ih ne može učiniti dostupnim trećem licu.
Odgovor – evidencija se vodi kao tajna
Telekom je na zahtev Poverenika da pojasni svoje razloge odgovorio da nije dostavio tražene informacije jer je Veselinović „tražio podatke iz evidencija u kojima se vode podaci o zahtevima za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka nadležnim organima i o primljenim zahtevima za presretanje komunikacije, koje se vode kao tajna“. Telekom je dalje naveo da je u odnosu na zahtev Veselinovića o zadržanim podacima za njegov telefonski broj prošao rok 12 meseci u kom je bio dužan da čuva zadržane podatke. Naime, Telekom se pozvao na Zakon o elektronskim komunikacijama prema kojem ima obavezu da o primljenim zahtevima za pristup i dostavljanje zadržanih podataka nadležnim organima vodi evidenciju koju čuva kao tajnu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka. Takođe, Telekom ima obavezu da vodi evidenciju i o primljenim zahtevima za presretanje elektronskih komunikacija, kao i da se i ona vodi kao tajna.
Poverenik ipak navodi da je u obrazloženju Telekoma ostalo nejasno da li to preduzeće vodi evidencije o pristupanju zadržanim podacima od strane MUP. Poverenik je utvrdio da Veselinović ima svaki zakonski osnov da mu Telekom dostavi tražene podatke. I da je bio dužan, shodno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, da Veselinovića obavesti koje evidencije vodi, koje od njih su zaštićene oznakom tajnosti i u koje evidencije Veselinoviću može omogućiti uvid i izdati kopiju podataka. A ukoliko smatra da postoje opravdani razlozi da se Veselinoviću ograniči ovo pravo iz razloga propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, o tome donese rešenje sa poukom o pravnom sredstvu, što Telekom nije učinio.
Da li je rok čuvanja 12 meseci
Poverenik obara i opravdanje da je isteklo 12 meseci tokom kojih čuva podatke, jer, kako navodi, operater je dužan da zadržava podatke, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti na osnovu odluke suda, za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.
Poverenik je zbog svega navedenog predmet vratio na ponovni postupak u kojem Telekom treba precizno da navede koje evidencije vodi, koje od evidencija koje vodi su zaštićene oznakom tajnosti i stepen njihove tajnosti kao i koliko je dužan da čuva podatke iz tih evidencija.
„Zašto smo pretnja po bezbednost države?“
Zahtevamo da znamo zašto se prisluškuju telefoni građana. Zahtevamo da znamo da li to postoji lista pitanja koja građani imaju pravo da postave i ko je uređuje. Zahtevamo da znamo šta nas to čini pretnjom po bezbednost sopstvene države. Zahtevamo pravu istinu o kriminalnom rušenju u Savamali i pravu istinu o pozadini projekta „Beograd na vodi“, navedeno je u jučerašnjem saopštenju Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“, povodom toga što je MUP odbio da odgovori aktivistima Inicijative na pitanje da li su brojevi telefona u vlasništvu aktivista Inicijative pod nadzorom državnih organa, sa obrazloženjem da su to tajni podaci. Kako zaključuju u Inicijativi, ovakav odgovor nedvosmisleno ukazuje na to da službe bezbednosti prisluškuju telefone aktivista Inicijative, odnosno da su aktivisti proglašeni za pretnju po bezbednost zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.