„Vlast obilato koristi povlačenje uredbe kojom se omogućava projekat Rio Tinta u Srbiji i sastanak sa nama za svoju promociju. Ali mi u dolini Jadra nemamo ekskluzivno pravo na temu Rio Tinta i potpuno je normalno da o najvažnijoj temi trenutno u Srbiji svako može da se izjasni. I vlast i opozicija će ovo koristiti kako oni misle da treba u predizbornoj kampanji“, rekao je Nebojša Petković, aktivista udruženja „Ne damo Jadar“, tokom gostovanja u rubrici „Intervju na mreži“.
Petković je nakon sastanka sa predstavnicima Vlade Srbije na temu Rio Tinta komentarisao da li se i kako ova tema koristi u javnosti u političke svrhe ističući da je legitimno da se pitanje Rio Tinta pojavi i u političkim kampanjama, ali da je važno da javnost razume da je problem mnogo širi od toga.
Predstavnici ekoloških organizacija okupljeni oko SEOS-a (Savez ekoloških organizacija Srbije), koji se zalažu za zabranu iskopavanja litijuma na teritoriji Srbije bili su na sastanku sa premijerkom Brnabić prošle nedelje, nakon što je ona javno obećala da će Rio Tintu biti zabranjeno poslovanje u Srbiji.
Na samom sastanku, Brnabić je poručila da je „bivša vlast“ dovela Rio Tinto u Srbiju, što je naglašavala u javnosti i više puta pre toga, a Petković je objasnio da Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima jeste donet 2006. godine, tokom predsedničkog mandata Borisa Tadića, ali da ga je donela vlada koju su činili ljudi koji i danas sede u vlasti.
– Zakon na osnovu koga je Rio Tinto dobio ekskluzivno pravo na eksploataciju litijuma u Srbiji donela je manjinska vlada Vojislava Koštunice, koju su činili DSS – pola njihovog članstva je danas u SNS, G17 plus iz koje je 99 odsto članstva prešlo u SNS; u toj vladi je bio i Vuk Drašković koji je danas koalicioni partner SNS, a podršku toj vladi davao je SPS – takođe koalicioni partner SNS – naveo je on.
Još uvek nije stavljena tačka na Rio Tinto
Objašnjavajući zašto su se predstavnici SEOS-a sastali sa premijerkom Petković je naglasio da je „evidentno da još uvek nije stavljena tačka na projekat Rio Tinta“ kao i da su oni na sastanku tražili garanciju da će biti ispunjeni zahtevi građana koji su izneti tokom ekoloških blokada i protesta širom Srbije u prethodnim mesecima.
– Svrha tog sastanka je bila da vidimo da li će Vlada sprovesti o kraja uredbu kojom se onemogućava dalji rad Rio Tinta na eksploataciji litijuma, jer postoji još pravnih koraka koji su neophodni. Prvi korak je da se namena zemljišta vrati u poljoprivredno, a naši zahtevi su i da se pošalju inspekcije na teren kako bi utvrdile razmere štete po životnu sredinu nastale dosadašnjim istraživanjima, kao i da se usvoji zakon kojim bi bila onemogućena eksploatacija litijuma i bora na teritoriji cele Srbije – navodi Petković.
Poslednja stavka, zakon koji pominje Petković, pravnici ovih udruženja već su sačinili i dali Vladi tražeći da se usvoji što pre, ali na ovo su dobili negativan odgovor jer se bliže izbori.
– Premijerka je rekla da za to nema vremena jer su izbori uskoro i skupština će se raspustiti. Pazite šta su oni sve uradili za ovih deset godina vlasti i koliko brzo, znači vremena ima ako ima volje. Ali očigledno je da nema volje da se to pitanje reši – navodi Petković.
Predizborni trikovi?
Zbog svega ovoga, on kaže da je opravdana sumnja koju iskazuju mnogi građani – da je upravo zbog približavanja termina za nove izbore vlast pristala da napravi ustupak po ovom pitanju, plašeći se nezadovoljstva građana koje je pokrenulo masovne proteste.
– Svima deluje da vlast želi samo da se ovo odloži za posle izbora. Moguće je da je ovo neki predizborni trik ali sam siguran da se neće tako lako usuditi da brzo posle izbora nastave priču sa Rio Tintom ili nekom drugom kompanijom koja bi od njih kupila prava na istraživanje, jer to će biti providna predizborna prevara – navodi Petković.
On je objasnio da veruje da je kompanija Rio Tinto u problemu zbog ovakvog ali i prethodnih odlaganja te da oni neće nastaviti sa radom u Srbiji ali upozorava da je moguće da RT samo proda svoje dosadašnje projekte i istraživanja nekoj drugoj kompaniji.
– Nas ne zanima da bilo ko može da ekspolatiše litijum – ni Rio Tinto ni bilo koja druga kompanija, zato što to ostavlja nesagledive posledice po životnu sredinu. Zato hoćemo da se potpuno zabrane svi projekti te vrste – naglasio je Petković.
Spekulacije o tome da će Srbija morati da plati odštetu Rio Tintu za novac koji su uložili u našu zemlju, Petković odbacuje govoreći da nije normalno da građani plaćaju promašene investicije jedne privatne kompanije, kaže da je uveren da ne postoje ugovori koji Srbiju na to obavezuju i da „niko ne zna koliko je ova kompanija uložila novca u Srbiju, a delili su novac šakom i kapom“.
Novi protesti ako Vlada ne ispuni zahteve
Petković kaže da Ne damo Jadar za sada ne najvaljuje nove proteste jer će dati priliku da Vlada ispuni sve što je zahtevano na sastanku, ali ukoliko inspekcija ne izađe na teren uskoro – građani će opet biti na ulici.
– Dali smo im šansu da ispune naše zahteve i čekamo da vidimo njihove poteze. Ako ne pošalju inspekcije, protesti mogu da se nastave – navodi on.
Petković se osvrnuo i na visoke kazne zaprećene građanima koji su učestvovali na protestima a protiv kojih se sada masovno podnose krivične prijave.
– Nedavno mi je rečeno da su zaprećene kazne od od 100.000 do 150.000 dinara, a danas mi je rečeno da se kreću i do milion dinara. Prijave se prave tako što skidaju sa Fejsbuka ko je pozivao na proteste. Sad će ispasti da je polovina građana Srbije organizovala proteste jer svi koji su bili na protestima su podelili objavu i pretnja je da će svi biti kažnjeni- naveo je Petković.
On dodaje da su se aktivisti, pravnici, brojne nevladine organizacije pa i političke stranke iz opozicije organizovali da prikupljaju novac za plaćanje kazni svima koji su ih dobili i da građani imaju kome da se obrate.
Akcionari Rio Tinta su vlasnici 40 odsto svetskog kapitala
Međunarodna zajednica i svetska javnost pokazala je interesovanje za temu litijuma u Srbiji, o čemu svedoče i navodi da Sjedinjene Američke Države ohrabruju Srbiju da nastavi sa idejom ekspolatacije litijuma koje je objavio portal Demostat.
Petković potvrđuje da postoji ovakvo interesovanje i dodaje da je logičan pritisak koji se vrši na Srbiju jer su svetske potrebe za litijumom velike, a evropske zemlje ne žele da prave deponiju „u svom dvorištu“.
„Novinari medija iz evropskih zemalja, koji su nas posećivali, kažu da i oni imaju te rezerve i zanima ih šta se ovde dešava kako bi upozorili svoju javnost da to može njima da se desi. Pitali su nas neki i da li smo mi svesni sa kim smo se u koštac uhvatili. Akcionari Rio Tinta su vlasnici 40 odsto svetskog kapitala. Njima je cilj da te razvijene evropske zemlje svoj litijum ostave za kraj a da prvo potroše ovo što ima po Balkanu“, rekao je Petković. Na pitanje kako će se građani male Srbije izboriti protivi takvih interesa, on kaže da se nada da će tehnologija, koja brzo napreduje, pronaći neka nova rešenja za potrebe električne energije umesto litijumskih baterija.
Kako je sve počelo
Nebojša Petković nedavno je objavio na svom Fejsbuk nalogu kako je počela njegova borba i aktivizam za zaštitu životne sredine. „Evo sedim i razmišljam o svemu ovome što se dešavalo u poslednjih godinu dana. Sećam se sebe, čoveka totalno nezainteresovanog za dešavanja u mom selu, gradu, državi. Gledao sam utakmice, serije i Zadrugu. Svaki dan sličan prethodnom, kuća – pos’o što bi rekao pokojni Ekrem. Onda se Marijana Trbović Petković, inače moja supruga, da se pohvalim, uključila u priču oko Rio Tinta i pričala mi o tome a ja nisam apsolutno reagovao. Poneki put se skupi njih par u našoj kući i tako ja počnem da ih slušam i čujem apokaliptične stvari i razmišljam „ovi ljudi nisu normalni“, ali i dalje osluškujem. Onda počnem onako iz senke sa pribavljam neke informacije do kojih sam mogao da dođem a oni nisu i brzo shvatim da su apsolutno u pravu. I krenem tako sa njima rame uz rame da se bavim problemom“, napisao je Petković.
Detaljnije o tome šta se dalje dešavalo možete pročitati u objavi:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.