Kako vlast i deo opozicije reaguju na predlog sporazuma o vladi narodnog poverenja?

Prestavnici vlasti gotovo istog momenta odbacili su predlog za formiranje prelazne vlade, kao moguć, a deo opozicinih stranaka zamera samom predlogu sporazuma, jer on podrazumeva dijalog sa vlašću.

*Vlada oročena na devet meseci, a mandatar nestranačka ličnost

Zadatak te vlade, kako je objasnila Biljana Đorđević, poslanica ZLF, bila bi organizacija slobodnih izbora, počev od revizije biračkog spiska, onako kako je predložila organizacija Crta i usvajanje izbornih zakona.

S tim, kako je navela, resori koji se bave ispunjavanjem studentskih zahteva ne mogu pripadati aktuelnoj vlasti, dok mandatar za sastav vlade mora biti nestranačka ličnost. Važno je i da to budu osobe koje nisu umešane u korupcionaške afere.

Đorđevićeva poručuje da se mora sprečiti mešanje izvršne vlasti u rad sudske vlasti kada je reč o slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra. A sporazum podrazumeva i izbor novog rukovodstva Radio-televizije Srbije, a ulogu Regulatornog tela za elektronske medije preuzelo bi Ministarstvo informisanja, do formiranja novog REM.

Predlog o formiranju vlade narodnog poverenja podržali su NPS, ZLF, SSP, PSG, Srbija centar, Novi DSS i POKS, a sa zajedničke konferencije upućen je poziv parlamentarnim strankama, akademskoj zajednici i stručnoj javnosti da podrže ovaj sporazum, uz napomenu da se on ne kosi ni sa predlogom ProGlasa, ali ni sa plenumima i zborovima.

*DS i Ekološki ustanak ne žele da učestvuju u pregovorima koji uključuju aktuelnu vlast

Među onima koji su predložili sporazum o prelaznoj vladi nema Nestorovićeve poslaničke grupe Mi, snaga naroda, a Aleksandar Pavić kaže za Danas da on i njegove kolege nisu konsultovani, niti pozvani da učestvuju ni u izradi, ni u objavi sporazuma.

„Imamo vrlo jasan stav već neko vreme – vlada oročenog mandata koja bi pripremila uslove za poštene izbore i otvaranje medija. Ovo što predlaže prozapadna opozicija je šire od toga. Uključuje i predstavnike univerziteta, iako su se do sada studenti ograđivali i od političkih zahteva i od političkih stranaka, tako da ne znamo ni koliko to pokrića ima.

U svakom slučaju, naš zahtev za stvaranje uslova za raspisivanje fer izbora na koje bi svi politički akteri izašli ostaje kao primaran. To je ključ za početak rešavanja duboke političke krize u kojoj smo se našli“, ističe Pavić.

Sporazum nije podržao ni Ekološki ustanak.

„Ekološkom ustanku je nezamislivo da vodi dijalog sa kriminalcima iz vlasti. Da, jesmo za koncept privremene vlade, ( oročene), ali vlade eksperata. Smatramo da bi samo na taj način, uz uključivanje šire društvene zajednice : akademske zajenice, građana, civilnog sektora mogli da ostvarimo poboljšanje izbornih uslova, reviziju biračkog spiska i konačno prve demokratske izbore u Srbiji“, smatra Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka.

Među onima koji su podržali sporazum nema ni Demokratske stranke. Kako je Danasu rečeno DS nije i neće učestvovati u pregovorima i predlogu prelazne vlade koja uključuje aktuelnu vlast.

„Demokratska stranka nije učestvovala u predlogu formiranja Vlade narodnog poverenja koju je predstavio deo opozicije, jer on podrazumeva delegiranje odgovornosti i na aktuelnu vlast. Smatramo da oni koji su godinama urušavali institucije, sprovodili represiju nad građanima i širili korupciju ne mogu biti deo bilo kakvog rešenja političke krize. Njihova jedina uloga u ovom procesu mora biti preuzimanje odgovornosti za ono što su učinili“, kaže Srđan Milivojevć, lider DS za Danas.

Prema njegovim rečima, najnoviji napad na građane soničnim uređajima tokom protesta pokazao je pravu prirodu ovog režima.

„Upotreba nepoznatih sredstava za zastrašivanje demonstranata, ugrožavanje njihovog zdravlja i pokušaj zataškavanja ovog incidenta potvrđuju da režim ne preza ni od čega kako bi opstao. Demokratska stranka neće biti deo bilo kakve konstrukcije koja uključuje one sa krvavim rukama, niti ćemo učestvovati u modelima vlasti koji bi im omogućili da izbegnu odgovornost za nasilje i zloupotrebe koje su sprovodili“, kaže lider DS.

Milivojević dodaje da DS ostaje posvećena borbi za ispunjenje studentskih zahteva kao i pozivu na generalni štrajk zbog čega ne učestvujemo u bilo kom vidu parlamentarnih aktivnosti. I nadalje ćemo se zalagati za fer i poštene izbore.

„Kada ih, ako ideju prelazne, nadstranačke vlade sastavljene od kredibilnih i nestranačkih ličnosti, predlože i podrže studentski plemumi, za nas će biti sasvim prihvatljiva. Međutim, svako rešenje koje podrazumeva da odgovorni za represiju i zloupotrebu institucija budu deo procesa rešenja krize za nas je apsolutno neprihvatljivo. Srbija ne može biti normalno mesto za život dok se ne uspostavi jasna politička odgovornost i dok se oni koji su narušavali osnovna prava građana ne suoče sa posledicama svojih postupaka“, ocenjuje prdsednik DS.

*Vlast ne želi razgovor o prelaznoj vladi

A kakav će odgovor dati vladajuća koalicija na predlog opzicije može se naslutiti iz odgovora predsednice parlamenta Ane Brnabić koja napominje da je srpska opozivija jedinstvena u svetu, jer predlaže da postane vlast, bez ikakve podrške naroda.

Opzicioni ultimatum za formiranje Đilasove vlade, kako je istakla, Srbiju bi vratio u prošlost, doba pljačke, kada su građani jedva spajali kraj sa krajem, a oni postajali milioneri i milijarderi.

Takav odgovor vlasti gotovo je očekivan, jer predsednik svih građana, Aleksandar Vučić, danima ponavlja da živ neće dozvliti da „najgori bez izbora dođu na vlast“. Pitanje je onda ima li smisla opozicioni predlog u okolnostima duboko podeljene Srbije.

Ima, odgovaraju sagovornici Danasa jer bi to prelazno rešenje bilo najbolje baš za Aleksandra Vučića, jer mu daje častan izlaz iz krize koju je sam izazvao, ne samo zbog pada nadstrešnice, već i poslednjom upotrebom „takozvanog zvučnog topa“. Međutim, smatraju da se ovaj predlog može realitovati samo uz pojačan pritisak svih struktura društva.

*Prelazna vlada zavisi od jačine pritiska na vlast

„Prelazna vlada isključivo zavisi od toga koliki je pritisak građana na Vučićevu vlast. Dakle, naravno da se njemu to ne sviđa i da je ovakva vlada moguća samo ukoliko pritisak protesta i pobuna za njega postane nepodnošljiv“, kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, komentarišući najavu da opozicija formira predlog za izlazak iz krize u formi prelazne Vlade.

Popović kaže da formiranje neke takve vlade, prelazne ili ekspertske, trebalo bi da omogući pre svega ispunjenje studentskih zahteva, što se suštinski svodi na oslobođenje tužilaštva od političke kontrole i sa druge strane – minimum za slobodne izbore.

„Taj minimum predstavlja pre svega manji pritisak na medije, što se najlakše postiže kroz uspostavljanje nezavisnog Saveta REM-a koji bi onda postavio nove upravne odbore RTS i RTV, ali takođe i sankcionisao televizije sa nacionalnim frekvencijama za govor mržnje, huškačke hajke i brojna druga kršenja zakona“, navodi sagovornik Danasa.

Na pitanje koliko bi taj proces ubrzali studenti, koji sada o tome ne ne žele da se izjasne, Popović kaže da studenti treba da nastave da rade ovo što rade.

„Ima sasvim dovoljno građana van studentskog protesta koji bi mogli da podrže akciju ujedinjene opozicije da se traži tako nešto, kao dodatni zahtev građana uz studentske zahteve. Naravno, to prvo traži ujedinjenje opozicije (uključujući građanske pokrete, grupe, lokalne pokrete i slično) oko takvog cilja“, objašnjava Popović.

*Možda bi bilo dobro i da studenti traže ekspertski tim

Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da bi, zbog ponašanja vlasti, studenti mogli da dodaju jedan krovni , objedinjujući zahtev. To bi prema njegovim rečima bilo legitimno, ali to moraju studenti sami da odluče.

„Mislim da bi, recimo, bilo dobro da oni predlože i neko rešenje. Oni imaju zahteve koje evidentno vlast neće ispuniti i možda bi bilo dobro da sada kažu ‘ok, mi sada tražimo ekspertski tim koji će ispuniti zahteve’“, navodi profesor Filozofskog fakulteta u dodaje da bi to pomerilo stvari.

*Da bi bila formirana prelazna vlada aktuelna većina mora na to da pristane

Na pitanje znači li da je predsednik Srbije reterirao po pitanju prelazne vlade, obzirom da iz Brisela poručuje da postoji mogućnost za formiranje prelazne Vlade jedino ako ljudi iz Srpske napredne stranke ne budu želeli da ga slušaju, politički analitičar Dragomir Anđelković, podseća da je Vučić takozvani „spin diktator“ ili „diktator prevare“.

„Njegove reči, ili mnogo ne vrede, ili su monete za potkusurivanje“, kaže Anđelković.

On podseća da je aktuleni predsednik Srbije dugo govorio da se ni po koju cenu neće kandidovati za predsednika republike.

Tako je postupao dok mu je još trebao Tomislav Nikolić, kome je obećao drugi predsednički mandat. Kada je Vučić postao siguran da je Nikolić potpuno istrošen i nemoćan, promenio je priču i kandidovao se za predsednika, kao da „do juče“ nije govorio nešto potpuno suprotno.

„Toliko o Vučićevoj „posvećenosti“ onome što je obećao, odnosno ne bi uradio „ni za živu glavu“. Što se tiče drugog aspekta njegove priče, tj. nje kao sredstva za cenkanje, treba imati u vidu da „naš“ uzurpator vlasti stalno ponavlja da neće pristati na „prelaznu“ vladu. S druge strane, deo opozicije kao „Švaba tralala“ baš nju traži. A treba znati da prelazna vlada podrazumeva da aktuelna parlamentarna većina pristane (tačnije mora da pristane) da neko drugi, bez njenog uticaja, formira vladu“, ističe naš sagovornik.

On podsećada se to desilo, recimo, kada je u Rumuniji 1989. srušen Čaušesku ili Asad prošle godine u Siriji.

„Pošto kod nas niko nije još Vučića izbacio iz Predsedništva, ili njegove poslanike iz Narodne skupštine, niti namerava da to silom učini, a on opet nije u stanju da se izbori sa studentsko-građanskim mirnodopskim ustankom, postoji rešenje koje je kompromisno. Njega predstavlja obrazovanje privremene-tehničke vlade, kakvu smo dobili npr. posle petog oktobra 2000. godine. U njoj bi učestvovali i predstavnici sadašnje parlamentarne većine, i opozicije, ali i nestranačke ličnosti (profesori kao reprezenti univerziteta)“, navodi Anđelković.

Vučić je,kako kaže, doduše, par puta pomenuo da i to nije za njega prihvatljiva opcija, ali se onda usredsredio na odbacivanje prelazne vlade. To ukazuje da bi na ovu drugu, u okolnostima kada definitivno shvati da ne može stvari da vrati na staro, pristao.

„Njen zadatak bi bio da stvori uslove za održavanje poštenih izbora kakve nismo imali od 2012. godine, te da ih sprovede. No, da bi to mogla da uradi, neophodno je insistirati na tome da ključne resore, kao što su policija ili finansije, kontrolišu koministir (ravnopravno dve ili tri osobe iz raznih grupa), a ne da Vučić uspe da dajući drugo, to sačuva i tako ponovo prevari građane i opoziciju. Treba nam pravi kompromis, a ne SNS lažna kompromisna prevara“, ocenjuje sagovornik Danasa.