Građani Srbije zaziru od politike pa je cilj vlasti da svaki protest, pa i ekološki, stavi u politički kontekst i tako pokuša da odgovori na nagomilano nezadovoljstvo u društvu, degradira svaku kritiku i spreči ne samo ekološku već i pobunu šireg opsega.
To smatra Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd u odgovoru na naše pitanje da li i zašto se predstavnici vlasti plaše eko-protesta i oštro, napadački reaguju na one koji ukazuju na probleme zaštite životne sredine, kao što su to, primera radi, učinili premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić.
Naime, Brnabić je nanovo ponovila stav da se iza ekoloških protesta u Srbiji krije politička elita, a Vučić je izjavio da je 90 odsto ekoloških pokreta u Srbiji „plaćeno spolja“.
Marko Vujić, asistent socijalne ekologije na FPN-u, takođe, u izjavi za naš list ističe da je vlast očito prepoznala masovan nepartijski angažman građana, koji ne mogu podvesti pod opozicioni aktivizam političkih stranaka, odnosno da je to razlog njihovog straha od mogućeg ugrožavanja vlastodržačkih pozicija.
Prema rečima Radomira Lazovića, kada vlast nema odgovore na nagomilano nezadovoljstvo građana, skoro po pravilu oni odgovaraju da su protesti politički.
– Tako su politički bili i protesti koje smo mi organizovali, protiv rušenja u Hercegovačkoj ulici ili protiv prevare Beograda na vodi. Istraživanja pokazuju kako građani zaziru od političkih partija i generalno politike, pa je upravo zbog toga, cilj ovakvih izjava premijerke da poveže proteste sa politikom. Mi se slažemo da su pitanja očuvanja životne sredine apsolutno politička, kao i svako drugo pitanje kada govorimo o upravljanju gradom ili državom. Upravo zato što je politika Srpske napredne stranke i njihovih satelita pogubna i za prirodu i za ljude, oni moraju što pre biti sklonjeni sa vlasti – kaže Lazović.
Kako dodaje, sve više ljudi razume da trčanje s jednog kraja grada, gde seku šumu, na drugi, gde ubijaju vodoizvorište, nije rešenje.
– Iako su pobede koje su se desile u prethodnom periodu velike, one su privremene i ne rešavaju sveopštu otimačinu o naša javna i prirodna dobra. Jedino smena kriminalne vlasti vodi tome da ne moramo da se plašimo za svaku zelenu površinu u ovom gradu. Pokret Ne davimo Beograd se od svog nastanka bavi borbom za očuvanje životne sredine, ulaganje i unapređenje javnih dobara i dostojanstven život građana i mislim da je došlo vreme da upravo ta borba bude prepoznata kao ključni motor promena na gradskim izborima. Postoji velika šansa da se kriminalna vlast smeni u Beogradu i da to bude grudva koja će započeti lavinu promena u našoj zemlji – zaključuje Radomir Lazović.
Marko Vujić kaže za naš list da ekološki protesti predstavljaju vrstu društvenog aktivizma, koji je u ovako masovnom obliku novina na našem prostoru.
– Vlast je očito prepoznala masovan nepartijski angažman građana, koji ne mogu podvesti pod opozicioni aktivizam političkih stranaka. U javnom diskursu terminološkom igrom, vlast i bliski joj mediji, terminom – politički protesti, iste pokušavaju da diskredituju ali bez previše uspeha. Uprkos široko anatemisanom prefiksu – politički, jasno je da protest protiv ekološke politike jedne države, jeste politički, ali nije nužno stranački. Štaviše, veliki je broj građana koji razočaran upravo u opozicione partijske strukture svoju energiju usmerava ka čistijim i konkretnijim ekološkim ciljevima građanskog aktivizma – smatra Marko Vujović.
On napominje da upravo u ovome leži i snaga ovog aktivizma, tim pre što poprima sve šire dimenzije.
Poučeni iskustvima ekološkog organizovanja u zemljama Zapadne Evrope, jasno je da početna tačka zelenog aktivizma može biti proširena i na ostale društvene teme, poput socijalne jednakosti, prava manjina, korupcije itd.
– Čak, u susednoj Hrvatskoj, kandidat Tomislav Tomašević je od ekološkog aktiviste proširenjem tema uobličenih u širu političku formaciju ubedljivom pobedom preuzeo vlast u prestonici hrvatske Zagrebu, iako se nešto tako do pre par godina smatralo nemogućom misijom. Budući da sadašnja vlast pedantno pristupa političkoj analitici potencijalnog glasačkog tela, ovakve novine šireg građanskog aktivizma su svakako tema kojom se bave. I sasvim sigurno pali alarme stvaranja evetualnog političkog takmaca u bliskoj budućnosti – zaključuje Marko Vujović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.