Vlast se neće lako odlučiti za referendum o rudniku litijuma

Koliko god vladajuća većina želi da nametne da ovaj Prostorni plan ne uvodi rudnik na mala vrata i da neće biti eksploatacije sve dok se ne zadovolje svi ekološki standardi, građani sa razlogom ne mogu da im „veruju na reč“ jer sve što je do sada rađeno, postepeno je vodi ka otvaranju rudnika, kaže za Danas Dušica Barović, odbornica opozicione grupe građana „Smelo“ u Skupštini opštine Loznica opisujući kako građani reaguju na odbornike SNS i ostale koji su na sednici loklanog paralemnta glasali „za“ uvođenja Rio Tinta u zvanične opštinske dokumente

Jeste li primetili kajanje ili neku vrstu savesti kod pripadnika vladajuće većine?

– Mislim da jedan deo odbornika nije svestan opasnosti i posledica koje rudnik nosi, pa samim tim ni nemaju nikakav prigovor savesti za izglasanu odluku. Zanimljiva činjenica je i da osam odbornika nije bilo prisutno na sednici, a da nisu opravdali svoje odsustvo, verovatno znajući da je glas ZA- glas protiv interesa građana Loznice, a i Srbije. Kasnije je kružio spisak sa imenima svih odbornika vladajuće većine i pojedini su bili uvređeni što se nalaze na spisku jer nisu učestvovali u glasanju. Deluje da su oni svesni opasnosti, ali bi po meni ispali heroji da su bili prisutni i jasno rekli da su protiv, ovako su ćuteći podržali projekat.

Da li je istina da je bivši član Zavetnika, koji je glasao „za“ , sada postao naprednjak?

– Nemam nikakve informacije da je prešao u SNS, mada je do sada uglavnom i glasao na isti način kao i vladajuća većina pa ne vidim da bi se promenom stranke njegovo delovanje kao odbornika bitno promenilo.

Očekujete li da će SNS prilikom održavanja eventualnog referendumu igrati pošteno i imate li plan za slučaj da se na referendumu odluči pozitivno o Rio Tintu?

– Jedini pošten referendum bi bio kada bi se otvorili mediji i kada bi se dokazao javni interes, takođe referendum ne bi trebalo da se odnosi na Rio Tinto ili bilo kog drugog investitora već na projekat Jadar i otvaranje rudnika litijuma. Smatram da je to klizav teren jer bi se vlast morala staviti otvoreno na stranu investitora što bi bilo za njih jako rizično. Ukoliko bi volja naroda bila NE rudniku, u istom događaju bi i aktuelna vlast izgubila kredibilitet i podršku naroda. Iz tog razloga mislim da se vlast neće lako odlučiti za referendum i da je ovo što sada najavljuju politički marketing. Ali ako do toga ipak dođe, bićemo spremni da stanemo na front i odbranimo svoj grad, jer drugu šansu nećemo imati.

Kako mislite da će reagovati Lozničani kada budu bombardovani ogromnim ciframa novca „koji će se sliti u njihove džepove“ ukoliko Rio Tinto proradi?

– “Ogromne cifre novca koje će se sliti u džepove građana” su isključivo propaganda i nisu utemeljene ni u jednoj ekonomskoj studiji, ali je činjenica da će pojedinci profitirati u određenom obimu. Na sreću, postoje ljudi i meštani Jadra koji ni po koju cenu ne žele da prodaju svoja imanja i koji svojim primerom ohrabruju i ulivaju nadu i ja im se i ovom prilikom zahvaljujem. U Boru i Majdanpeku su vadili zlato prezentujući da je to nešto najvrednije, a sada su ta mesta u velikom problemu. Umesto zlata, kod njih je ostao samo najgori i najopasniji otpad i tu više niko ne želi da živi.

Mnoge partije i pokreti gurali su se i otimali o organizaciju protesta ispred Skupštine opštine Loznica. Koga vi kao lokalna opoziciona grupa najpre vidite kao svoje prirodne partnere u borbi protiv lokalne vlasti?

– Smatram da ne treba raspravljati o ovakvim stvarima, jer je najbitnije da se što više ljudi okupi oko ovako važnih tema. Zvanični organizatori skupa ispred Skupštine grada su Grupa građana Smelo i Udruženje Ne damo Jadar (redovno prijavili skup), a za ostale nemam informacije da su zvanično prijavili skup. Grupa građana Smelo je jedina podnela predlog za povlačenje Prostornog plana Loznice sa dnevnog reda Skupštine na način kako je to propisano najmanje 72 sata pre početka sednice, u pisanoj formi sa obrazloženjem.Pitanje partnerstva se još uvek definiše i kristališe kroz sadašnje i nadolazeće događaje. Svako ko pokaže istinsku volju, želju i htenje da svoj politički rad usmeri na rešavanje problema lokalne zajednice je naš prirodan partner, uz uslov da to nisu vladajuće stranke. Otvoreni smo za svaki vid saradnje na lokalu za one koji pokazuju da imaju kapacitet da menjaju naše društvo odbacujući staru prevaziđenu praksu i zalagajući se za transparentnost, jer javni posao nije plen niti biznis, to je posao za ljude koji su spremni da se žrtvuju za svoju zajednicu i narod.

Hoće li se vaša grupa građana na paralemntarnim izborima priključiti nekoj opozicionoj partiji? Ko je vašim poltičkim načelima bliži Nebojša Zelenović ili Ne davimo Beograd i Dragan Đilas ili Vuk Jeremić?

– „Smelo“ deluje lokalno, ali kao potpisnici sporazuma o saradnji sa Otvorenom građanskom platfotmom Akcija, dajemo im svoju podršku. Grupa gradjana Smelo je proslog meseca potpisala sporazum o saradnji sa Otvorenom građanskom platformom Akcija koju čine pokreti, inicijative, grupe građana i poličke stranke u preko 60 opština i gradova u Srbiji, okupljenih oko zajedničkih ideja, borbe za očuvanje prirode, socijalne pravde i ljudskih prava, a čiji je pokretač Nebojša Zelenović.

Kako vidite podatak iz istraživanja Demostata da je građanima ekologija ipak ispred ekonomske koristi?

– Svesnost građana da je očuvanje ekološki zdrave sredine važnije od ekonomske koristi ohrabruje. Sa druge strane, činjenica da i dalje nemamo tačnu procenu uticaja na životnu sredinu, kao ni objektivne analize ekonomske koristi, ostavljaju prostor Vladi i drugim interesnim grupama za manipulaciju ovim podacima. Ovu bojazan za manipulacijom potvrđuju i podaci iz istraživanja koji govore o urušenom poverenju građana u institucije. Određene analize jasno prikazuju da bi od subvencija u poljoprivredu u tom području Srbija imala višestruke koristi kako u ekonomskom, tako i u ekološkom smislu, dok u Prostornom planu koji je prošle nedelje usvojen piše da se otvaranjem rudnika osim potpune degradacije prirodnog predela, dolazi do ugrožavanja životne sredine okolnog prostora, izmene režima podzemnih voda, ugroženosti stanovništva, itd.