Vlast zaboravila zakon o poreklu imovine

Dačiću smo postavili pitanje u vezi sa zakonom o poreklu imovine, s obzirom na informacije od prošle godine, koje su u javnost procurele sa sednice Vlade, prema kojima je Dačić zbog toga uleteo u sukob sa ministarkom Zoranom Mihajlović. Te informacije su stavile u kontekst šefa diplomatije kao protivnika donošenju tog zakona. Ivica Dačić, međutim, takve navode demantuje i naglašava da se ne protivi donošenju zakona o poreklu imovine.

– Na sednicima Vlade unazad godinu dana i više nije bilo reči o zakonu o poreklu imovine. Od kada je prošle godine rečeno da treba da se radi na donošenju tog zakona, niko to više nije pominjao, ističu za Danas sagovornici iz Vlade Srbije, koji su hteli da ostanu anonimni zbog, kako su nam rekli, „povećane osetljivosti“, ne samo, kada je o ovoj temi reč.

U kabinetu premijerke Ane Brnabić nismo uspeli da dobijemo precizniji odgovor na pitanje kada će se zakon o poreklu imovine naći na dnevnom redu, uz napomenu da se predsednica Vlade zalaže za usvajanje tog zakonskog rešenja.

Ona je pre dve nedelje rekla da radi na zakonu o poreklu imovine, koji će biti donet u mandatu njene vlade. „To je jako važan zakon i ova vlada mora da ga donese. Razgovarala sam sa ministrima o ovome i radimo na tom zakonu“, rekla je Brnabić. Uz konstataciju da je tačno je da se kasni sa tim zakonom, ona je rekla i da Vlada mora da ga donese zbog njegovog značaja i da će to biti urađeno.
Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je još krajem prošle godine da je nacrt zakona o poreklu imovine skoro gotovo i da će ući u javnu raspravu, odnosno da će početi sa primenom krajem ove godine. Tada su u Ministarstvu pravde za Danas rekli da tekst samo što se nije pojavio na sajtu tog ministarstva. Međutim, to se do dan danas nije dogodilo.

Kako su u nadležnom ministarstvu objasnili za Insajder, odlaganje je usledilo zbog donošenja novog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojima je uveden set novih krivičnih dela u glavi – protiv privrede.

Međutim, nije samo kašnjenje u donošenju zakona problem, na taj zakon se čeka bezmalo 16 godina, već i činjenica da nije jasna prava namera svih vlada koje su ga pompezno najavljivale – da li je reč o demagogiji, s obzirom na to da i bez tog rešenja, već postoje mehanizmi za utvrđivanje porekla imovine.

Milan Antonijević, direktor YUCOM-a, za Danas kaže da se Akcioni plan za Poglavlje 23 oslanja direktno na sve ranije važeće strategije i akcione planove u posebnim oblastima.
– Tako se i u oblasti borbe protiv korupcije jasno navodi da postoji obaveza sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Mere koje stoje u Nacionalnoj strategiji i Akcionom planu za Poglavlje 23 ne predviđaju donošenje ovog Zakona, te se može doneti zaključak da donošenje Zakona postoji kao obaveza ukoliko analiziramo ekspoze ranijeg predsednika i sadašnje predsednice Vlade – navodi Antonijević.