Trajković: Ivanović je prijavio BIA ko mu preti

Poznato je da je Srbija tokom poslednjeg rata imala četrdeset hiljada pripadnika paravojnih formacija, koje su najverovatnije bile vezane za određene ljude iz bezbednosnih struktura, a OVK je cela suštinski paravojna formacija vezana za ŠIK i albansku obaveštajnu službu. To me najviše zabrinjava, jer institucije koje funkcionišu paralelno donose nestabilnost i nebezbednost za građane – kaže u razgovoru za Danas Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba sa KiM.

Ona govori o državnim granicama Srbije, vezi aktuelnih vlasti u Beogradu i Prištini, (ne)mogućnosti da Kosovo ostane u okvirima autonomije, stanju na severu KiM posle ubistva predsednika GI „Srbija, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića, spekulacijama koje prate istragu ovog zločina. Jedno pitanje na koje nije želela da odgovori je da li ima probleme zbog javnog imenovanja ljudi koje je, posle Ivanovićevog ubistva, označili kao pripadnike kriminalnih struktura na Severu.

Kako komentarišete to što će u Prištini povodom Dana državnosti, kao neka vrsta državnog poklona, danas otvoriti Srpski kulturni centar?

– Liderima kosovskih institucija uopšte ne smeta to što se na Dan državnosti otvara kulturni centar, jer se takvi centri otvaraju i tamo gde nema suvereniteta Srbije – u dijaspori.

Zbog čega se, po Vama, demarkacijom granice Srbije i Crne Gore u kosovskom delu više bavi Ramuš Haradinaj, nego predsednik i Vlada Srbije, koji se na ovu temu uopšte ne oglašavaju?

– Za mene je tu glavno pitanje da li će Srpska lista glasati za demarkaciju, jer se na taj način ta granica legalizuje u UN. Prema Badinterovim preporukama, sve administrativne granice priznaju se kao državne, što je slučaj i sa granicom između Srbije i Crne Gore. Ja ne razumem zašto samo država Srbija prihvata da se granice prema Hrvatskoj i BiH rešavaju po Badinteru, a ne reaguje na uspostavljanje demarkacije prema Crnoj Gori i sporazum, koji su 2015. potpisali Hašim Tači i Igor Lukšić. Jedino se, kao odgovor na neslaganje i zahteve Ramuša Haradinaja u vezi s demarkacijom, javio mitropolit Amfilohije, zato što je do 1945, a od Berlinskog kongresa zahvaljujući ruskoj diplomatiji veliki deo Metohije bio u sastavu teritorije Crne Gore. To bi u perspektivi mogli da prihvate i određeni crnogorski krugovi, ukoliko se ne uključi Srbija.

Zašto je baš sad medijski „vaskrsla“ ideja o podeli KiM, u koju su ovog puta navodno uključeni Priština, Beograd, Tirana, delimično Grci i SAD? Da li to ponuda koja je stalno u opticaju ili nešto drugo?

– Podela u ovom trenutku odgovara i Beogradu i Prištini. Pošto Specijalni sud za ratne zločine treba da počne s radom, Tači kandiduje ideje koje će destabilizovati region, kako bi sebe predstavio kao faktor rešavanja problema. Tu spada i podela koja za sobom nosi najmanje rat niskog intenziteta. S druge strane mislim da je i Beograd u problemu, jer u poslednjem izveštaju Evropske komisije postoji percepcija da nešto mora da se radi zbog očigledne veze mafije i vlasti. S druge strane, Tači radi na etničko principu. Za njega i njegovu OVK rešenje je je etnički čist albanski prostor. On je s tim projektom ušao 1999. kao premijer tzv OVK i stalno je nametao. U jednom trenutku se vrlo daleko došlo u netransparentnim pregovorima i s pokojnim premijerom Đinđićem. To se sad nastavlja uz pomoć, pre svega, nekih međunarodnih krugova, gde mislim da Austrija ima jednu od važnih uloga.

 Da li u tom pogledu Tači s druge strane ima sagovornika u Aleksandru Vulinu, koji insistira na neophodnosti razgraničenja između Srba i Albanaca na KiM?

– Najverovatnije je da Beogradu to odgovara. Ko je doveo i ko drži na vlasti Tačija, Kadrija Veseljija, šefa ŠIK-a i predsednika Skupštine Kosova, Ramuša Haradinaja? To je Srpska lista, a suštinski Srpska lista je Beograd. Onaj ko je zainteresovan za teritorijalnu celovitost Srbije, sigurno neće podržavati opciju koja ne vidi Srbe kao budućnost u državi koju je spreman da prihvati kroz projekat podele KiM. Tu ima još nešto što me posebno zabrinjava, a o čemu se ne govori. To je Preševo, gde Riza Haljimi i grupa Albanaca zaista imaju lojalnost prema Srbiji u pogledu prihvatanja institucionalnog predstavljanja i funkcionisanja, dok država Srbija vrši pritisak na poslednjim izborima da vlast preuzme partija sastavljena od vehabija. U čemu je stvar ne znam, jer ni jedna ozbiljna država ne bi volela da ima vehabijsku opštinu. Ovde se mnoge stvari prikrivaju, jer više ne postoji mogućnost da se razgovara o ozbiljnoj državnoj politici, strategiji i mnogi stvarima – vlast je potpuno u rukama jednog čoveka.

Postoji li mogućnost, kako neki nagoveštavaju, da aktuelnu Vučićevu politiku „konačnog rešenja“ statusa KiM zameni politika „procesa?

– Nisam zabrinuta zbog opšte svetske politike i liderstva EU u pogledu onog što sad radi i promoviše Španija, ali me brine što se u izveštajima poznatih lobista uključenih u projekat kosovske nezavisnosti, kao što su Danijel Server i jedna grupa u Americi, kaže da će se preko Vučića i Srbije suštinski poništiti španski aduti u vezi sa KiM. Iako deo međunarodne zajednice, iz svojih razloga, jača argumente koji bi naterali Kosovo da ostane u granicama jake autonomije, postoji opasnost da sama Srbija ućutka sve koje bi mogli da pomognu da rešenje ne bude nezavisnost.

 Kako komentarišete to što je Beograd od prekjuče i zvanično spreman za nastavak briselskog dijaloga s Prištinom, iako smo 16. januara, na dan ubistva Olivera Ivanovića, čuli da od pregovora nema ništa dok se ne pronađe ubica?

– Kad bi pratili sve izjave državnih činovnika, shvatili bi da, nažalost, ni jedna nije strateški osmišljena. Sve su to proizvoljne izjave za jednokratnu i unutrašnju upotrebu. Takvo neodgovorno ponašanje državnih institucija je neviđeno i nezapamćeno.

 Izjavili ste da ne očekujete rasvetljavanje Ivanovićevog ubistva pre promene vlasti u Beogradu i Prištini. Zbog čega i šta po Vama govori ovaj skandal sa pripadnicima KPS koji, navodno, ne znaju da prepoznaju mesto krivičnog dela i uništavaju dokazni materijal?

– Oni koji su stvorili atmosferu na severu KiM za ubistvo Olivera Ivanovića sad ne govore da je Oliver dva, tri dana pre nego što je ubijen obilazio sve institucije u Beogradu, između ostalog išao je direktno u BIA da prijavi ljude od kojih mu je pretila opasnost, a obavestio je o tome i predsednika države i međunarodnu zajednicu. On je zaista bio bezbednosno pismen čovek, jer radio poslove koji su se ticali bezbednosti Srba. Mi danas nemamo ni jednu izjavu, recimo, predsednika Srbije koji je imao informaciju od direktora BIA Gašića i njegove službe na koje je ljude Oliver ukazivao. S druge starne, priča o čaurama, koje su zbog otisaka prstiju za istragu i veštačenje vrlo važne, govori o neozbiljnosti istrage u pogledu želje i opredeljenja da se istinski dođe do onih koji su umešani u zločin.

 Da li se može govoriti i o manipulaciji istragom – spekuliše se da će se imena ubice i pomoćnika saopštiti posle 10. godišnjice samoproglašene kosovske nezavisnosti i da bi ceo slučaj mogao da se zatvori nekom vrstom „političkog dogovora“?

– Ja uopšte ne verujem da će oni izaći sa imenima ubica prosto što su vlade u Beogradu i Prištini povezane. Vlast u Beogradu drži na vlasti Tačija i Haradinaja, povezuju ih i razni biznisi -transparentni i netransparentni projekti, zbog čega će oni uložiti napor da jedni druge sačuvaju. To je suština i to je problem. Između njih se nalazi i ta mafija koja na Severu stvarala taj ambijent i ugrožavala u kontinuitetu Olivera Ivanovića i kroz fizičko zlostavljanje porodice, paljenje automobila, pretnje i niz stvari o kojima je Oliver govorio. Zato ne verujem da će, dok ove strukture vlasti ne padnu, doći do otkrivanja ljudi koji su učestvovali u Oliverovom ubistvu. Osim ako ne bude prisutan i to jako pažljivo, međunarodni faktor, što zavisi od njegove zainteresovanosti da i jedne i druge ucenjuje. S druge strane, Albanci i nemaju mnogo podataka o svemu što se dešava na Severu. Strukture koje su postavljene jesu srpske većinom i one sve izveštaje prosleđuju prema Beogradu.

Koliko Srbe na KiM ugrožava prozivka vlasti iz Beograda ili Prištine zbog javno iznetog mišljenja upućena „ljudima s malim glasačkim potencijalom i jakim leđima u stranim ambasadama“?

– Ja bih rekla da zbog bola, koji su osetili svi Srbi kad su čuli za ubistvo Olivera Ivanovića, prosto nismo mogli da se savladamo da ne iznesemo ono što jeste suština. Da li ćemo i koju cenu platiti zbog toga, uopšte nije važno. Prosto to je bio krik. Ja sam duboko verovala da je bratoubilaštvo prestalo i da se više nikada neće ponoviti, a sad imamo sumnje svih Srba da su to uradili Srbi. To je toliko teško, da nisam mogla da se savladam. Nije me iznervirala sama izjava prvog čoveka države, koliko neumesno postavljanje nove mete, jer se zna se da oni koji imaju najmanju podršku kao živi, nažalost, kao mrtvi dobijaju najveću podršku. Ono što je mene posebno zabolelo jeste to što je austrijski Kfor u razgovoru sa Srbima sa severa KiM kazao da će možda biti još jedan atentat. Pokušavam da razumem da li austrijski Kfor želi da uplaši Srbe da ne pričaju o atentatu, jer je na određen način umešan u projekte koje rade Tači i Vučić, pre svega kroz Štrahera i priče o podeli KiM. Zabrinula sam se zato što se na nekim televizijama i društvenim mrežama pojavio neki kanadski novinar Bosnić koji, recimo, otvoreno govori da je u manastiru Visoki Dečani smeštena aparatura CIA i da je otac Sava njen agent. Koje je to targetiranje? Stalno razmišljam o bezbednosti naših monaha.

Podrška Draganu Šutanovcu i DS

 Možete li da objasnite Vašu podršku DS i Draganu Šutanovcu na beogradskim izborima – čime su oni, osim dostavom lekova zadužili Srbe na KiM?

– Beograd je zaista grad odakle dolazi i gde se završava sloboda. Kad Beograd bude slobodan, sloboda će da se širi celom Srbijom. Za podršku Šutanovcu imala sam srpski razlog sa KiM, jer je u jedno teško vreme, kad smo imali dužu pauzu sa snabdevanjem lekova u Gračanici, zbog institucionalne opstrukcije u Prištini, Dragan doneo značajnu količinu lekova koja je bila porodična donacija. To nikada ne mogu da zaboravim. Drugo, DS je istorijski projekat, koji su uvek zabranjivali neki totalitarni režimi, a sad je satanizovana pod dominacijom SNS – instant partije koja je stvorena sa ciljem da realizuje projekat nezavisnosti KiM, posle čega će nestati. Za mene DS je istorijski koncept, jer smo s njima dobijali slobodu da govorimo i borimo se za demokratiju.

Šta je s politikom DS prema KiM dok je bila na vlasti kao kriterijumom za podršku? Vi ste podržavali i Borisa Tadića kao predsedničkog kandidata.

– Da, DS je jedina stranka, čiji je predsednik prekinuo mandat zato što nije hteo da potpiše integraciju severa KiM u kosovski sistem, iako je znao da će da izgubi vlast.

Briselski sporazumi i mafija

– Veliki problem je što je Sever sada ostao bez političkih predstavnika. Srpska lista nije saosećala sa stradanjem Olivera Ivanovića, kog su čak i Albanci ispratili na poslednji put iz Mitrovice, čime su ga na neki način oslobodili od optužnice zbog koje je ležao u zatvoru, ali je zato u Skupštini Kosova ustala da oda počast borcu OVK koji umro u Hagu. Ona je potpuno izgubila kredibilitet da predstavljaju Srbe, a njeni predstavnici izbegavaju susrete sa predstavnicima međunarodne zajednice, jer se plaše pitanja o zaveri i ubistvu Olivera Ivanovića. Zato je u ovom trenutku najvažnije da se Srbi na Severu organizuju i odrede političke predstavnike. Dobro je što je Narodni pokret „Otadžbina“ kao lidera promovisao narodnog poslanika Slavišu Ristića, jer će on na neki način biti adresa za komunikaciju. Vučiću će, čak i da potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom, najveći problem biti što neće moći da ga implementira na KiM , jer su oni koji su sprovodili Briselski sporazum, a to je mafija, posle Ivanovićevog ubistva u potpunoj konfuziji – kaže Rada Trajković.