Vjosa Osmani za Danas iz Kišinjeva: Srbiji nije mesto među evropskim narodima

– Srbija ne pripada evropskoj zajednici, rekla je Osmani i dodala da su pripadnici kriminalnih struktura na severu Kosova na međunarodnim poternicama i da su srpske vlasti u jako bliskim vezama s njima.

Pre Osmani zvaničan prijem na crvenom tepihu s predsednicom Moldavije Majom Sandu je imao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na pitanje novinara da li će se sastati s nekim od kosovskih zvaničnika, rekao da ne zna ko je tu sa Kosova, mada je malo pre njega na Samit došla kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Istovremeno, Osmani je i ranije najavljena kao učesnica samita, baš kao i Vučić.

„Uvek sam bio lider koji teži miru i činimo mnogo da očuvamo mir i stabilnost u regionu“, rekao je Vučić novinarima u Mimi zamku kod Kišinjeva.

On je po dolasku na Samit rekao da sastanci sa francuskim predsednikom i nemačkim kancelarom Emanuelom Makronom i Olafom Šolcom neće biti laki, ali da su važni i da će na sastancima sa Šolcom i Makronom i drugim liderima pokušati da stvari vrate u normalu i da se situacija na Kosovu deeskalira, kao i da se sačuva mir i stabilnost.

„Za tango je potrebno dvoje, ne zavisi sve od nas“, rekao je predsednik Srbije.

Vučić je naveo da je i jutros razgovarao sa Srbima sa severa Kosova i da ih je molio da u „odlučnosti da istraju u pravu i pravdi da to čine, prvenstveno prema Kforu, na miran način“.

Predsednik Srbije je ocenio da su SAD poslale pravu osudu ponašanja Prištine i nada se da će to biti slučaj i sa Evropljanima i naveo da očekuje da će Lajčak i Eskobar naredne nedelje doći u Beograd.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron žele zajedničke razgovore sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštio je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt, piše Dojče Vele.

Francuska i SAD za eskalaciju situacije krive rukovodstvo na Kosovu, piše DW, a Makron je rekao da „sasvim jasno postoji odgovornost kosovskih vlasti za trenutnu situaciju“.

Takođe, očekuje se da će poseban sastanak sa predsednikom Srbije o situaciji na severu Kosova imati i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel.

„Moramo da insistiramo da nasilje nije način. Svi moraju da izbegavaju eskalaciju“, rekao je Borelj novinarima ispred Mimi zamka u Kišinjevu, u kojem se održava samit.

Tri glavne teme o kojima će biti reči na samitu su bezbednost, energija i povezanost, a činjenica da će se u glavnom gradu Moldavije okupiti 47 evropskih zemalja, po oceni francuskog predsedništva, jaka je politička poruka Moskvi.

Evropska politička zajednica je neformalni diplomatski forum nastao prošle godine na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Na samitu učestvuje 27 zemalja članica EU, ceo Zapadni Balkan (Albanija, BiH, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija) i još 14 zemalja (Andora, Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Monako, Norveška, San Marino, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija).

Prisustvuju i Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije i Roberta Mecola, predsednica Evropskog parlamenta, ali i novoizbrani turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Na samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu neće biti razgovora o pristupnim procesima zemalja kandidata za Evropsku uniju, saopštila je Jelisejska palata.

Kako je rečeno, „od početka je jasno“ da je Evropska politička zajednica politički forum sa ciljem da se razgovara o pitanjima bezbednosti, regionalnim krizama i sada o ratu u Ukrajini, da joj se iskaže podrška. Jedna od glavnih tema samita je bezbednost.