Vojislav Šešelj oslobođen svih optužbi

U ubedljivo najdužem sudskom procesu u Tribunalu, koji je trajao čak 13 godina, većina članova Pretresnog veća, sa izuzetkom sutkinje Flavije Latanci, koja se nije slagala sa mišljenjem Veća u osam tačaka optužnice, zaključila je da Šešelj nije kriv za progon, ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja, mučenje, okrutno postupanje, deportaciju, nehumana dela, bezobzirno razaranje gradova, pustošenje, uništavanje verskih i obrazovnih objekata, pljačku javne ili privatne imovine.

Po izricanju presude, lider radikala je postao slobodan čovek. Sudija Žan Klod Antoneti, čitajući sažetak presude, koji je imao oko 100 strana, rekao je da su dokazni materijali i optužnica tužilaštva uneli nejasnoće i otežale posao i odbrani i sudskom veću, ali i samom tužilaštvu. On je naglasio da Tužilaštvo nije dokazalo da je nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba bilo izloženo neselektivnom progonu.

– Civili su bežali od sukoba, nije bilo prisilnog premeštanja stanovništva – rekao je Antoneti i naveo da Šešelj nije mogao imati hijerarhijsku vezu sa dobrovoljcima SRS od trenutka kada su oni uključeni u jedinice Jugoslovenske narodne armije i Vojske Republike Srpske.

Uz konstataciju da Vojvodina nije bila područje oružanog sukoba, Antoneti je izjavio da je Šešelj pozivao na proterivanje Hrvata, ali da se zlostavljanje civila u vojvođanskom selu Hrtkovci ne može smatrati za sistematske masovne napade.

– Motivi su bili lične prirode, odnosno želja da se obezbedi smeštaj za srpske izbeglice iz Hrvatske – ukazao je sudija Antoneti i ocenio da je projekat Velike Srbije, za koji se Šešelj zalaže, politički, a ne kriminalni cilj. Francuski sudija je dodao da je Šešelj bio vođen političkom strašću, „ali ništa ne ukazuje da je slanje dobrovoljaca u Hrvatsku i BiH bilo motivisano činjenjem zločina, već je cilj, možda, bila zaštita Srba“. Prema njegovim rečima, Šešelj nije podsticao na ratne zločine.

– Postoji mogućnost da Šešelj svojim govorima nije pozivao na nemilosrdan odnos prema protivnicima i etničko čišćenje Muslimana i Hrvata, već je podizao moral srpskih vojnika – izjavio je Antoneti. Na početku čitanja presude, sudija Antoneti je podsetio da se po svim tačkama optužnice Šešelj izjasnio da nije kriv, te da se branio sam. Naveo je i to da je u prvom delu postupka lider radikala aktivno učestvovao, da je osporavao legalnost Tribunala, kao i da je odlučio da neće pozivati svedoke. Tužilaštvo je izvelo 99 svedoka.

Podsetimo, tužioci Tribunala su zatražili da predsednik SRS bude osuđen na 28 godina zatvora, dok je Šešelj tražio da bude oslobođen. On je u pritvoru u Sheveningenu proveo skoro 12 godina – od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno otišao u Hag, do novembra 2014, kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

LATANCI: Dovoljno dokaza za osudu Šešelja

Sutkinja Haškog tribunala Flavia Latanci, koja se nije saglasila sa većinom zaključaka sudskog veća koje je oslobodilo Vojislava Šešelja, ocenila je da većina članova Veća nije uzela u obzir klimu zastrašivanja kojoj je optuženi izlagao svedoke. U izdvojenom mišljenju Latanci je zaključila da, suprotno obavezi Pretresnog veća da pruži obrazloženu presudu, kako radi optuženog, tako i radi Tužilaštva, većina članova Veća nije pružila dovoljno obrazloženja, ili nikakvo obrazloženje, kojima bi potkrepilo svoje zaključke.

Ona smatra da se većina članova veća oslanja na razloge koji nisu relevantni da bi se isključila odgovornost Vojislava Šešelja čime je presuda prepuna razmatranja koja se odnose pre na ius ad bellum (uzroke rata) i na ustavno pravo bivše Jugoslavije nego na ius in bello (šta se u ratu dešavalo). Na osnovu predočenih dokaza sudija Latanci je uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršen rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu počinjeni zločini protiv čovečnosti i u Vojvodini. Ona smatra da je Veće usvojilo brojne dokaze koji utvrđuju postojanje udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj da primora nesrbe da napuste delove bivše Jugoslavije činjenjem zločina.

Latanci je ocenila da su ispunjeni svi uslovi da se Vojislavu Šešelju izrekne osuđujuća presuda za fizičko činjenje krivičnog dela progona putem direktnog i javnog omalovažavanja nesrpskih civila u govoru održanom u Hrtkovcima 6. maja 1992. Ona smatra da postoji dovoljno dokaza potrebnih za zaključak da je Vojislav Šešelj putem svojih huškačkih govora podsticao zločine koji mu se optužnicom stavljaju na teret sa izuzetkom pljačke.

„Dok sam čitala presudu većine članova Veća, imala sam utisak da sam se vratila mnogo vekova unazad, u davno vreme istorije čovečanstva, kada su Rimljani, da bi opravdali svoja krvava osvajanja i ubistva svojih političkih neprijatelja u građanskim ratovima, govorili: U ratu zakoni ćute“, navela je Latanci.

D. D.

Bramerc: Odlučićemo o žalbi

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da je Tužilaštvo primilo sadržaj oslobađajuće presude Vojislavu Šešelju te da će nakon detaljne analize obrazloženja presude Sudskog veća za nekoliko dana odlučiti hoće li se žaliti.