Vojna neutralnost neće biti u Ustavu Srbije

… komentarišući zaključak nedavno održanog skupa o novoj NATO strategiji da u Ustav treba da se uvrsti vojna neutralnost kao permanentna kategorija, po uzoru na Austriju i da se, potom, zatraži njena međunarodna verifikacija od strane Ujedinjenih nacija.

Pojedini sagovornici Danasa iz bezbednosnih krugova ističu i da „vojna neutralnost jeste opredeljenje Srbije“, ali ne isključuju mogućnost da naša država „na duži rok“ promeni stav i priključi se NATO-u. „Imajući u vidu promenljivost situacije na međunarodnoj sceni, gotovo u potpunosti se može isključiti mogućnost da će koncept neutralnosti biti uvršten u Ustav, u sklopu najavljene izmene najvišeg pravnog akta. U ovom trenutku nerealno izgleda da će se Srbija pridružiti Alijansi, ali ko zna šta će se desiti u narednim godinama“, tvrde naši izvori.

S druge strane, Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, ocenjuje za Danas da bi koncept vojne neutralnosti trebalo da bude i Ustavom definisan.

– Jedna skupštinska većina može da izglasa neutralnost, a neka druga većina može da je obori. Zato vojna neutralnost mora da bude snažnije definisana, smatra naša sagovornica.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović kaže za Danas da je „status Srbije kao vojno neutralne države utvrđen Rezolucijom Narodne skupštine iz 2007. godine, aktom koji se voljom skupštinske većine lako može promeniti i zato Demokratska stranka Srbije smatra da je potrebno da se vojna neutralnost Srbije ugradi u njen zakonski sistem“.

– Sa tim ciljem je DSS pre godinu dana podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o vojnoj neutralnosti Srbije, koji nije stavljen na dnevni red, što otvara pitanje iskrenosti vladajućih stranaka kada je u pitanju njihova opredeljenost za poštovanje vojne neutralnosti Srbije. Iako vojna neutralnost može još čvršće da se utvrdi i Ustavom, smatramo da je u ovom momentu dovoljno doneti sistemski zakon, a zatim pokrenuti diplomatsku akciju kako bi Srbiji prijateljske velike sile priznale njenu vojnu neutralnost i time joj pružile zaštitu u slučaju ugroženosti, poručuje Jovanović.

Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana, navodi za Danas da „smatram da naciji ne treba Ustavom zabraniti, već dati pravo da na referendumu donese odluku o učlanjenju u bilo koji vojni savez, posle ozbiljne analize i sučeljavanja argumenata u javnosti i stručnim krugovima, to ne znači da sam apriori za učlanjenje u bilo koji vojni savez“.

Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, ukazuje za Danas da u „Ustav možete staviti šta god hoćete, ako se uvaži procedura, ali ono što je pravo pitanje jeste šta ta neutralnost znači, odnosno kakve politike podrazumeva“.

– U našem slučaju neutralnost znači „samo ne u NATO“, kako je to trenutno definisano. Dakle, status služi da neko ne uvede Srbiju u NATO iza leđa građana, iako je sasvim jasno da je takav scenario nemoguć. S druge strane, neutralnost je spoljnopolitička strategija koja se odnosi na slučajeve direktnog napada neke druge države. Bezbednosni izazovi sa kojima se Srbija suočava su drugačiji, pre svega asimetrične prirode, na primer, migracije. I to se rešava kroz saradnju sa najbližim susedima i partnerima, navodi on.

Novaković, takođe, napominje da neutralnost podrazumeva da zemlja nema mogućnosti da bude lako uvučena u neki budući sukob, „dok je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, što samo po sebi povlači i davanje određenih bezbednosnih garancija za situaciju u BiH“. „Dakle, zemlja može da bude neutralna samo ako ne postoje perspektive da bude lako uvučena u neki budući sukob. Bilo kakva vrsta garancije, kao što je Dejtonski sporazum, nije kompatibilna sa neutralnošću kao statusom“, zaključuje sagovornik Danasa.

Vučićeva poruka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prilikom nedavnog susreta sa ambasadorom SAD Kajlom Skotom istakao da „Srbija ljubomorno čuva i štiti svoju neutralnost, naša zemlja želi da sa svima razgovara i ima partnerski i prijateljski odnos“.