Vojne vežbe sa Rusijom i u 2017. godini

Odgovori državnog vrha Srbije na pitanja o tome kako komentarišu navode evropskih čelnika da bi Srbija trebalo da prati spoljnu politiku EU prema Rusija, što sasvim sigurno ne podrazumeva vojne manevre sa Rusijom, uglavnom se svode na navode da mnogo više vojnih vežbi Srbija organizuje sa državama članicama NATO nego sa Ruskom Federacijom.

U susret velikoj vojnoj vežbi sa Rusijom „Slovensko bratstvo 2016“, planiranoj za prvu polovinu novembra, načelnik Generalštaba Vojske Srbije LJubiša Diković najavio je u intervjuu Politici učešće do 180 pripadnika oružanih snaga Rusije sa transportnim vazduhoplovima i opremom, oko 60 pripadnika oružanih snaga Belorusije i do 330 pripadnika Vojske Srbije. Prema njegovim rečima, vežba će biti izvedena na aerodromima Batajnica i Kovin i poligonu Pasuljanske livade.

General Diković je istakao da će ove nedelje biti izvedena i vežba „BARS 2016“ (Bratstvo avijatičara Srbije i Rusije) na aerodromu Batajnica, uz učešće 20 pripadnika oružanih snaga Rusije. „Vežba će biti izvedena na vazduhoplovima Vojske Srbije, a piloti vojski Rusije i Srbije realizovaće letačke zadatke u sastavu mešovitih posada“, rekao je Diković i naveo da VS planira da na vežbi prevashodno angažuje avione MiG-29 i helikoptere Mi-17.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je rekao da je VS ove godine učestvovala na 11 međunarodnih vežbi, i to sa 11 zemalja regiona i sveta, kao i partnerskih zemalja koje su članice NATO, a da se do kraja godine očekuje učešće na još najmanje 10 vežbi, među kojima su i dve sa Rusijom.

Podsetimo, tek što su u Moskvi ministri odbrane Sergej Šojgu i tadašnji prvi čovek Ministarstva odbrane Bratislav Gašić razgovarali o zajedničkoj vojnoj vežbi kopnenih, vazdušnodesantnih i snaga protivvazdušne odbrane „Slovensko bratstvo 2015“, Beogradu je iz Brisela stigla packa. „U sadašnjim okolnostima takva vojna vežba poslala bi pogrešan signal“, bila je poruka upućena preko portparolke Evropske komisije Maje Kocijančić. Takođe, i u izveštajima o Srbiji specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera izražava se zabrinutost što u jeku sukoba između EU i Rusije Srbija održava zajedničke vojne vežbe sa Rusijom. To se konstatuje u kontekstu poziva Srbiji da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji.

Juče nismo uspeli da u Briselu dobijemo komentar u vezi sa vojnim vežbama koje bi trebalo da se održe narednog meseca, a uoči izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama za 2016. godinu. Posebna pažnja u prošlogodišnjem izveštaju bila je posvećena odnosu Srbije sa Ruskom Federacijom, odnosno neusklađivanju spoljne politike sa evropskom. I sam premijer Srbije Aleksandar Vučić „priznao“ je da bi izveštaj bio mnogo bolji da se Srbija priključila sankcijama Rusiji. On je tada rekao da „nije naših odnosa sa Rusijom, u izveštaju Evropske komisije Srbija bi za spoljnu politiku dobila peticu, a ne trojku“.

Premijer Vučić gotovo da nijednom nije komentarisao prigovore koji su stizali iz Brisela u vezi sa sada već tradicionalnim vojnim vežbama koje Srbija ima sa Ruskom Federacijom, dok su ostali predstavnici vlasti isticali podatak da je Srbija u ovoj godini, recimo, imala čak 22 vojne vežbe sa NATO a samo dve sa Oružanim snagama Ruske Federacije.

Inače, plan vojnih vežbi Vojske Srbije sa drugim državama pravi se u poslednjem kvartalu tekuće godine. Kako je ranije objašnjeno za Danas u Ministarstvu odbrane, zajedničke vojne vežbe sa ruskim Oružanim snagama ne dogovaraju se na nivou Vlade Srbije, preciznije, to se tek ponekad čini sa Ministarstvom spoljnih poslova kako se neke aktivnosti ne bi kosile sa principima spoljne politike države, ali vojne neutralnosti. Iz toga, međutim, sledi zaključak da su zajedničke vojne vežbe sa Rusijom ipak stvar spoljne politike Vlade Srbije i njene opredeljenosti da i pored zamerki EU, već treću godinu zaredom, preciznije – od početka sukoba EU i Rusije zbog aneksije Krima – organizuje vojne manevre sa Ruskom Federacijom.

Pomoć za Siriju?

Zanimljivo je da je Vladi blizak tabloid Informer objavio juče da Moskva uslovljava nastavak saradnje sa Beogradom i odlaskom srpskih vojnika u Siriju. S tim u vezi zanimljivo je da je u avgustu rusko ministarstvo odbrane saopštilo da računa na praktičnu pomoć kineske i srpske vojske u sprovođenju humanitarne operacije u Alepu. Tada je u Ministarstvu odbrane Srbije medijima nezvanično rečeno da nije stigao nikakav zahtev iz Moskve o odlasku srpskih vojnika u neku misiju sa humanitarnim predznakom u Siriju. Nezvanično je navedeno da bi tome mogli biti prepreka zakoni Srbije, ali to detaljno nije razrađeno.
P. D.