Vorgučić: Kurti se zbog izbora ponaša kao Vučić i deli po 100 evra

Na pitanje N1 kako kako Srbi južno od Ibra gledaju na nasilnu integraciju severa u kosovski sistem, budući da je juče zatvorena i Poreska uprava, Vorgučić kaže da se tu ne radi samo o nasilnoj integraciji Srba, već i njihovoj „nerazumnoj integraciji“, kojoj je glavni cilj izborna kampanja i politička poruka da će Srbi na Kosovu biti „ukroćeni“. Sa druge strane, što se ekonomske politike pred izbore tiče, „replicira se na ono što se dešava u Srbiji, a to su neke besmislene podele deci i penzionerima po 100 evra“, dodaje.

Za akcije kosovske policije na severu, kaže:

„Ja bih rekao da je to pre svega jedna nerazumna integracija, jer se ukidaju institucije koje nemaju svoju paralelu u kosovskom sistemu… Hoćete da privrednici imaju fiskalne kase koje rade u kosovskom sistemu, a istovremeno nemate kancelariju ili firmu koja bi te kase obezbeđivala na severu, ukidate socijalnu službu, a nemate kancelariju za socijalnu službu ili niste uspostavili način kako da ti ljudi kojima je neophodno dobijaju socijalnu pomoć na Kosovu“, istakao je direktor RTV Kim.

To je, kako ističe, nerazuman sistem koji ima neki svoj smisao samo ukoliko se sagledavaju izbori koji dolaze i zapravo jedna predizborna kampanja koja kod vladajuće stranke, kod Samoopredeljenja traje već par godina iako nema izbora.

Podsećamo, Kosovo ove godine očekuju redovni parlamentarni izbori u februaru i lokalni izbori na jesen.

„Glavna tema kampanje – sada ćemo mi da ukrotimo Srbe na severu i na Kosovu će cvetati ruže“

„Dakle oni se ponašaju kao da je sve vreme predizborna kampanja, a glavna tema kampanje je – ‘Sada ćemo mi da ukrotimo Srbe na severu i na Kosovu će cvetati ruže. Istovremeno je situacija potpuno drugačija. Kosovo je pod sankcijama, međunarodni partneri koji su i sponzori kosovske nezavisnosti apsolutno nisu zadovoljni“, naveo je Vorgučić.

On dodaje da iako međunarodna zajednica za sada ne preduzima nikakve, robustnije akcije, ni to nije isključeno ukoliko se ovakvo stanje i ovakve aktivnosti kosovske vlade nastave.

Na Kosovu vlast, objašnjava, Srbe ne prihvata kao građane Kosova i ne pruža im usluge koje bi eventualno Kosovo moglo da im pruži, nego gleda da im oteža život i da ukine sve ono što im je život, kakav god da je težak na Kosovu, ipak olakšavalo.

Na pitanje da li to onda znači da je namera vlade u Prištini da ukine ono što predstavlja simbole Srbije, a to su zgrade, da se skinu zastave, da nema pošte, da nema banaka, odgovara da je to jasna stvar.

„Njima je bitno da ti simboli ne postoje, ali ne samo to. Na Kosovu 25 godina nakon 1999. za svaki objekat koji je funkcionisao u sistemu Republike Srbije, svaka zgrada, bez obzira da li je označena zastavom ili ne, uvek postoji neki logo i oznaka. Dakle, to nisu tajna mesta, to nisu neke kuće ili zgrade koje su sakrivene. Svi apsolutno znaju gde su ti objekti i te institucije. Sigurno je i da Kosovska bezbednosna agencija vrlo dobro zna gde se nalaze te institucije, ali nije samo cilj u tome da se ti simboli zatvore. Cilj je u tome da se to radi postepeno, korak po korak“, naglasio je Vorgučić.

„Ključna stvar u kampanji Albina Kurtija – pitanje Srba“

I to se, kako dodaje, čini ne zbog toga da bi ljudima bilo lakše, nego da bi se stalno nešto dešavalo.

„Jer ukoliko bi oni, a mogli bi, u jednom danu zatvorili sve institucije, ta priča bi bila završena. Dakle, evo, zatvorili smo sve srpske institucije, nema više simbola, nema zastava, nema tih oznaka da je Republika Srbija iza toga. I šta nakon toga? Nakon toga bi vlada Albina Kurtija trebalo da krene da se bavi onim što su zaista problemi na Kosovu, a ne da samo baca prašinu u oči svojim glasačima time što objašnjava da je glavni problem to što Srbi na severu nisu integrisani“, rekao je direktor RTV Kim.

Upitan da li je to onda ključna stvar u kampanji Albina Kurtija – pitanje Srba, pitanje severa, Vorgučić navodi da jeste apsolutno ključna.

Koliko sam ja primetio, za Samoopredeljenje je vrlo bitna i kampanja u dijaspori.

Oni tu, kako navodi, računaju na oko 100.000 glasova iz dijaspore.

Podseća da predstavnici Samoopredeljenja putuju već sigurno u poslednje pola godine po inostranstvu i lobiraju kod svoje dijaspore da glasa za njih.

To kosovskim Albancima koji žive na Kosovu stalno, izgleda da smeta jer nisu baš raspoloženi da im neko sa strane određuje ko će voditi Kosovo u narednom periodu, objašnjava.

„Svakako ja tu ne vidim neke ekonomske teme, o tome se samo govori, na neki način se replicira na ono što se dešava u Srbiji, a to su neke besmislene podele deci i penzionerima po 100 evra s vremena na vreme…Dakle, izmišljaju samo nešto, troše budžet na stvari za koje misle da će im osigurati glasove na izborima, a istovremeno to ne doprinosi da ekonomija na Kosovu bude bolja“, rekao je Vorgučić.

Ocenjuje da se kosovski, odnosno Kurtijev sistem ugleda na ono što se dešava u Srbiji.

Opoziciji na Kosovu je, kako dodaje, težak zadatak da sada kritikuju to što Kurti hoće da nasilno integriše sever, jer svi bi oni da nasilno integrišu sever Kosova i nije im preterano stalo do toga da li će to Srbe pokolebati, da li će ih to naterati da spakuju kofere i odu ili, na kraju krajeva, da će ih poniziti.

Opozicija, ističe, ne koristi svoj potencijal u toj borbi i zbog toga što bi bili etiketirani kao saradnici Beograda.

Šta donosi odlazak Lajčaka?

Na pitanje da li će odlazak Miroslava Lajčaka sa mesta specijalnog izaslanika EU za dijalog doneti neke promene u odnosima Beograda i Prištine, kaže da je to vrlo teško reći.

„Svakako postoji nada da će ta promena u EU doneti do neke vrste promene u pregovorima. Međutim, kada su pregovori u pitanju, ne postoji način da se pregovaračke strane nateraju da poštuju ono što su dogovorile, ukoliko ne postoji neka vrsta ucenjivanja od strane EU time da li će početi pregovore, što se tiče Kosova ili nastaviti pregovore za članstvo, što se tiče Srbije. Kako god, u ovom trenutku, stanje je takvo da njima odnos prema EU ne znači preterano puno. Evropska unija, odnosno međunarodna zajednica, vredi u onoj meri u kojoj ispunjava ono što oni koncipiraju kao ono što bi međunarodna zajednica trebala da uradi ili prema Beogradu ili prema Prištini. Ukoliko se to razlikuje, oni su automatski neprijatelji, slede oštre kritike i jezik koji je neprimeren. To se isto dešava na Kosovu, isto i u Srbiji, i dok je to tako, dok jednima i drugima nije jasan cilj da pristupe EU, do tada mislim da EU nema načina da natera strane da poštuju ono što su ispregovarale na kraju krajeva“, navodi Vorgučić.