Voštinić: Niko se nije usprotivio razgovorima vlasti i opozicije 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajkovic

Na sastanku opozicije održanom u ponedeljak bilo je pomena da se sa njega izađe sa zajedničkim saopštenjem, a smatram da je to bilo suvišno.

Ovakvi sastanci služe tome da razmenimo i argumentujemo stavove, kada je već javni prostor prilično negostoljubiv za društvenu debatu. Mislim da „zajedničko saopštenje“ ne bi trebalo da samo po sebi bude proizvod takvih razgovora. Do zajedničkog stava nije ni moglo da se dođe, jer su na sastanku učestvovale i opozicione partije koje su za, ali i protiv bojkota – kaže za Danas Predrag Voštinić, lider kraljevačkog Lokalnog fronta, jedan od učesnika okruglog stola opozicije, koji je iza zatvorenih vrata održan u sali opštine Stari grad u ponedeljak.

Prema njegovom viđenju, učesnici sastanka bili su prilično formalni i trudili su se da predstavljaju svoju politiku i sopstveni stav u vezi sa bojkotom, ali da gotovo niko konkretno nije zahtevao da se razgovara o tome hoće li biti bojkota izbora.

– Jedino su predstavnici Inicijative Ne da(vi)mo Beograd u jednom trenutku rekli „dajte da jednog dana pređemo na stvar i da razgovaramo o tome“. Mi nismo došli sa idejom da objedinimo politike, jer je u tako raznorodnom društvu to nije niti će biti moguće, već da utvrdimo da li postoji nešto što nam je u političkoj borbi zajednički cilj. Ja mislim da postoji, a to je smena ove i ovakve vlasti – kaže Voštinić.

Prema njegovom mišljenju, jedan od razloga zbog koga opozicija već duže vreme tapka u mestu jeste taj što se insistira na objedinjavanju politike.

Upitan da li je bilo govora o sledećem okruglom stolu vlasti i opozicije i kada će biti održan, Voštinić odgovara da su Dragan Đilas, predsednik SSP-a, i Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, učesnike sastanka izvestili o tim razgovorima, ali da nije precizirano kada će se vlast i opozicija ponovo sastati.

– Jedino su rekli da će sastanak uslediti nakon okruglog stola opozicije. Tom prilikom Dragan Đilas je ponovio ono što je već javno izrekao, a to je da će tražiti da sledeći susret sa predstavnicima vlasti bude javan. Čuli smo da nema nikakvog dogovora, nikakvog napretka u razumevanju, što bi bilo logično za jedan razgovor. Svako je držao svoju poziciju i izrekao šta je imao – navodi Voštinić.

Na pitanje da li se neko od učesnika sastanka opozicije usprotivio dijalogu sa vlašću, on odgovara odrično. Voštinić kaže da je stekao utisak da se veštački insistiralo na nekakvom zajedništvu koje mora da se postigne.

– Više puta je pominjano da bi bilo dobro da izađemo sa zajedničkim saopštenjem i stavom. Bilo bi to nekako nametnuto da svi moramo da potpišemo zajedničko saopštenje kako bismo pokazali da smo stali iza iste stvari, a u stvari, sem nezadovoljstva uslovima, drugo nismo usaglašavali. Tako bi bilo obrnutim redosledom, jer je najvažnije da li mi možemo da uradimo nešto, da se dogovorimo oko bilo koje stvari, pa da onda izdamo zajedničko saopštenje – priča Voštinić.

On ukazuje da do zajedničkog stava nije ni moglo da se dođe, jer su na sastanku učestvovale i opozicione partije koje su protiv bojkota, poput Demokratske stranke Srbije i Stranke moderne Srbije. Voštinić ističe da je na sastanku insistirao na potrebi da se razgovara o tome šta preduzeti u situaciji u kojoj ništa od zahteva neće biti ispunjeno.

– Sve što je opozicija tražila u vezi sa izborima je, što se mene tiče, prilično neizvodljivo u nekom kratkom roku. Nekako sam bio uveren da su i ljudi sa kojima sedim za stolom realni da to niko u Srbiji neće da uraditi, pogotovo ovi na vlasti, jer im nije u interesu. Stalno se priča o tome kako ništa od naših zahteva nije ispunjeno, a ja postavljam pitanje šta ćemo mi sa to činjenicom da radimo – naglašava Voštinić.

Podsetimo, predstavnici opozicije sastali su se u ponedeljak u sali opštine Stari grad, kako bi razgovarali o ispunjenju Sporazuma sa narodom i zahteva opozicije, uobličenih tokom višemesečnih protesta „1 od 5 miliona“. Nakon sastanka medijima se obratio Janko Veselinović iz Saveza za Srbiju sa ocenom da u ovom trenutku ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore, niti slobodni mediji. Naveo je da predstoji kratko vreme da se ti uslovi poprave – redovni parlamentarni i lokalni izbori slede u proleće 2020. Dodao je i da će vlast biti odgovorna ako opozicija bojkotuje izbore. Kao krajnji rok da se ispune zahtevi iz decembra, kada su opozicioni poslanici i odbornici napustili skupštine (najveći broj njih) je druga polovina septembra. Naredni sastanak opozicije najavljen je posle okruglog stola sa predstavnicima vlasti u organizaciji Fonda za otvoreno društvo koji se očekuje u petak ili subotu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari