Vraćanje Kosova u Skupštinu: Šta može da se očekuje ukoliko do sednice dođe?

Pored sednice o rebalansu budžeta, koja je u ponedeljak počela sa radom, i najavljene sednice o litijumu, koja bi trebalo da usledni neposredno nakon trenutne, u javnosti se govori i o sednici Skupštine o Kosovu.

Ta ideja je najpre potekla od strane predstavnika Nove Demokratske stranke Srbije. Kako je predsednik te stranke, Miloš Jovanović, najavio za Danas, predlog Zakona o Kosovu koji bi trebalo da posluži kao osnov za sazivanje sednice Skupštine trebalo je da bude poslat u toku vikenda drugim opozicionim poslaničkim grupama.

Iako još uvek nema informacija o tome da li je taj zahtev poslat, u poslednjih nedelju dana, određeni opozicioni poslanici se jesu izjasnili da bi podržali posebnu sednicu parlamenta o Kosovu, dok u pogledu sadržaja, barem dok ne dobiju konačnu verziju, zadržavaju rezerve.

Kako su naglasili, ono što ne bi nikako podržali jeste zveckanje oružjem.

Ipak, među onima koji bi podržali tu sednicu našle su se i partije kojima Kosovo nije centralna tema poput Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana, pa se sada neka vrsta jedinstva u pogledu Kosova nazire, makar i u kontekstu zahteva za održavanje sednice Skupštine.

Sa druge strane, postavlja se pitanje kako bi ta sednica, ukoliko bude održana, izgledala, i koje bi bile posledice “vraćanja Kosova u Skupštinu”, s obzirom da se vlast uvek trudila da na sednicama o Kosovu pokaže da je protivljenje politici vlasti izdaja Kosova.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za Danas da najavljeni zahtev za održavanje sednice o Kosovu predstavlja “sazrevanje opozicije” u odnosu na ono stanje u kojem je bila poslednji put kada je Vučić najavio unutrašnji dijalog o Kosovu, a kada ga je opozicija bojkotovala.

“Bez obzira što je taj unutrašnji dijalog bio manipulativan, mi smo i kao Forum tvrdili i davali analize da opozicione stranke gube time što ne učestvuju u toj raspravi”, tvrdi Janjić.

Naš sagovornik smatra da je važno učestvovati na sednici jer pitanje Kosova nije samo pitanje “mitologije i ideologije”, što su, tvrdi Janjić, od njega napravili političari jer time dobijaju glasove.

“Kosovo je uvek bila tema dolaska ili odlaska vlasti”, kaže Janjić.

Kako pojašnjava, današnja opozicija pokazala je slabost koju je imala i opozicija devedesetih godina time što program za Kosovo nije uvrstila u izborne teme.

“Prvi opozicioni program za Kosovo se pojavio 1996. godine sa novoosnovanom Socijaldemokratijom, a kada je ona primljena u DOS počelo je prepisivanje tog programa”, podseća Janjić.

Neko ko želi da vodi Srbiju, tvrdi on, mora znati da nasleđuje problem Kosova i da ima odnos prema tome što nasleđuje, te dodaje da je normalno da će doći do različitih pogleda među opozicjiom.

“Zloupotrebe skuštine će svakako biti od strane Srpske napredne stranke i Vučića, jer njima ta tema ne odgovara. Oni traže temu ali žele da je ne vide. Zbog toga opozicija ne treba da se uzdržava već da iznese svako svoj pogled”, tvrdi Janjić.

Kao tačke oko kojih bi opozicija mogla da se usaglasi, Janjić ističe najpre ono “što i vrapci na grani znaju” – da je Vučićeva politika u pogledu Kosova propala. S druge strane, svi se mogu složiti i oko toga da odgovori koje Vučić sada pruža nisu dobri.

“Do opozicije je da li će tu da ponudi zajednički program. Ono što nudi DSS je već poznato, ali drugi treba da ponude nešto što je neposredni odgovor za budućnost. Novi DSS je važan za ocenu stanja i odgovornosti Vučića”, pojašnjava naš sagovornik.

On smatra da se te dve tačke mogu naći u zajedničkom predlogu, te se onda predstaviti različiti pogledi opozicije.

“To je taktički važno”, kaže Janjić, “kada bi svi ispričali priču recimo ZLF, oni bi pokrili samo deo biračkog tela, a ovako bi oni zahvatili mnogo širi prostor. Zapravo onaj isti prostor koji su zahvatili kada su vodili proteste protiv nasilja ili protiv rudarenja jadarita. To je glavni rizik i zbog toga oni treba da traže sednicu što pre, jer ono što radi u Njujorku je pokušaj Vučića da obesmisli tu raspravu i da dovede sve na nivo „ko je za opstanak Vučićevevlasti, ko nije“”, zaključuje Janjić.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike, smatra da se celokupna opozicija sada bavi kosovom jer su uvideli da je ova tema značajna biračkom telu.

“Mislim da je njihov prvobitni razlog to što je tema Kosova uvek bitna tema za građane. Iako prenosi skupštinskih nastupa nisu gledani, ovo je prilika za opozicione stranke da dopru do većeg broja birača”, kaže naš sagovornik.

Kao drugi razlog navodi to da je deo opozicije, koji je bojkotovao sednicu o Kosovu 2019., godine sada poučen tim iskustvom shvatio da je propustio priliku da se obrati delu birača.

“Kada govorimo o samom dometu ovog zasedanja, pitanje je kakav će biti”, kaže Pavković.

On tvrdi da ne treba očekivati da ima neke dalekosežne posledice.

“Prosto vladajuća večina ima dovoljan broj glasova koji im je neophodan u skupštini i ne očekujem da će biti previše otvoreni za bilo kakav predlog koji dolazi iz opozicije”, tvrdi sagovornk Danasa i dodaje da ne treba očekivati da će vlast i opozicija doći do zajedničkog stava.

Ono što se može očekivati, s druge strane, jesu nove optužbe i uvrede na račun jednih i drugih, smatra Pavković.

“Zbog toga ne treba imati neka prevelika očekivanja u smislu same sednice i konstruktivnosti konačnog ishoda. Očekujem da će vlad već usvojiti nek uvrstu rezolucije ili dokumenta bez puno sluha za to šta će reći opozicija”, zaključuje naš sagovornik.