Vučević i Kurti danas na samitu Berlinskog procesa u Nemačkoj: Hoće li biti provokacija?

Premijer Srbije Miloš Vučević učestvovaće na panelima posvećenim regionalnoj saradnji i zajedničkom regionalnom tržištu, kao i Zelenoj agendi, povezivanju i energetici, a tokom radnog ručka lideri će razgovarati o budućnosti Berlinskog procesa.

Domaćin ovogodišnjeg samita će biti nemački kancelar Olaf Šolc, a na samitu će učestvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Vučević je rekao i da će Kosovo u Berlinu predstavljati premijer Aljbin Kurti, ali da neće imati bilateralan sastanak, te da na samit ne ide sa strahom, već sa oprezom.

„Verovatno ni njemu ni meni neće biti mnogo prijatno, ali nismo mi birani da bi nam bilo prijatno nego da štitimo interese naše države. Plašim se da ćete u ponedeljak videti neku novu provokaciju Prištine, jer su mi ljudi koji su veterani tih događaja pokazali da se svaki put kada je bio sastanak na planeranom nivou desilo nešto loše po nas na Kosovu i Metohiji od strane Prištine. Nadam se da toga neće biti, ali imam zebnju da će Kurti nešto uraditi to jutro, tipa da će napasti naše privremene institucije ili opštine po srpskom sistemu“, rekao je Vučević za RTV.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se bilateralni susret Vučevića i Kurtije nije ni očekivao.

„Nije se ni Brnabić kao premijerka sastajala bilateralno s Kutijem, jer kod nas je glavni pregovarač Vučić, dakle predsednik, a ne premijer. Tako se samo njih dvojica sastaju kad postoje uslovi na tom nivou. Verujem da se ne želi opterećivati susret, tačnije da ostane u senci toga da je neko odbio satanak i slično“, navodi on.

Gogić napominje da je ideja Berlinskog procesa formiranje zajedničkog tržišta je u vezi sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan. „Generalno svi imamo korsiti od uklanjanja barijera slboodne trgovine između članica“, kaže on.

Komentarišući Vučevićeve navode da očekuje provokacije Prištine danas, Gogić kaže da Kurti ne želi da „minira“ Nemačkoj Berlinski proces.

„Ne očekujem sutra provokacije, ali jednostrani potezi su se već desili. Kurti je prihvatio da se skloni zabrana uvoza srpske robe i bilo očekivano je da se to kompenzuje novim merama. Naloženo je da se skloni Centar za socijalni rad u Leposaviću, a drugo je oduzimanje zemljišta opštine u Gračanici. To nije toliko vezano za Berlinski proces nego za ukidanje zabrane uvoza srpske robe“, smatra.

Politikolog dodaje da je Kurti sa Nemačkom našao zajednički jezik- „da se ukine zabrana uvoza srpske robe, a s druige strane da se ukine oznaka UNMIK za Kosovo u CEFTA sporazumu“.

Jubilarni samit Berlinskog procesa se među nemačkim diplomatama dočekuje sa izvesnom dozom zadovoljstva jer, kako kaže šefica diplomatije Analena Berbok, uspeli su da razmrse čvor u primeni Sporazuma o slobodnoj trgovini na Zapadnom Balkanu, odnosno CEFTA sporazuma, piše RTS. Među nemačkim diplomatama se može čuti da ovaj samit, kako kažu, biti običan rođendan procesa, nego svojevrsna prekretica. To bi moglo da donese novi zamajac u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta kao stepenika ka učešću celog Zapadnog Balkana u zajedničkom evropskom tržištu.

Nekadašnji ambasador i savetnik Instituta društvenih nauka Ognjen Pribićević rekao je za RTS da je Berlinski proces, čiji će jubilarni samit biti održan sutra, veliki iskorak za region, ali da se od politike proširenja očekivalo više.

Pribičević smatra da je prva i najvažnija stvar da se uopšte razgovara u tom formatu, posle ratova devedesetih godina.

„To je veliki iskorak. Vidimo, tu su napravljeni neki konkretni koraci, posebno kad su u pitanju mladi, diplome, roming, mada se on stavlja i u kontekst i format nekih drugih organizacija i projekata. Ali nije to malo, imajući u vidu ono šta smo imali ranije. Ono što je svakako, s druge strane, isto tako tačno jeste da se mnogo više očekivalo ne samo od ovog formata nego i od proširenja“, ukazuje Pribićević.

Berlinski proces, kaže, u suštini je želja Evrope, pre svega Nemačke i Francuske, da održe momentum u politici proširenja.

On dodaje da najgora moguća stvar bi bila kada bi sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku prolongirali taj proces, ističući nepostojanje strategije već najmanje dve decenije.

„Evropa je neki svoj vrhunac davno prošla, još pre nekoliko decenija i polako ona se nalazi u jednoj ozbiljnoj dekadenciji, jednom ozbiljnom problemu, sa vrlo bitnim i velikim problemima. Pogledajte samo krizu sa migracijama. Pogledajte krizu oko pitanja o kojima će sada sa Amerikom biti puno konflikata, koliko se ulaže u odbranu, kriza sistema vrednosti. Ali to je sve prirodno i normalno. Civilizacije idu gore-dole. U tom smislu, Evropa jeste u krizi, ali Evropa je i dalje centar sveta za sve ljude“, zaključuje Pribićević.