Vučić 2014. obećao otvaranje političke pozadine ubistva

Koliko mogu da se setim pored mene na tom sastanku bili su prisutni i Marko Kljajević, koji je jedno vreme predsedavao sudskim većem u postupku koji se vodio zbog ubistva Đinđića, kao i Vladimir Beba Popović, bivši šef Vladine Kancelarije za saradnju s medijima. Međutim, od tada po tom pitanju ništa nije urađeno – kaže za Danas punomoćnik porodice Đinđić advokat Rajko Danilović.

Prema njegovim navodima, to što su neposredni izvršioci atentata pravosnažno osuđeni nije dalo odgovor na pitanje ko je organizovao ubistvo Zorana Đinđića.

– Nije otkriveno ko je podsticao ubice, niti ko im je asistirao tokom pripremnih radnji. Ubistvo premijera jedne zemlje je uvek političko ubistvo i kao takvo ima i političku pozadinu – kazao je Danilović.

Boris Tadić, lider SDS i bivši predsednik Srbije, izjavio je da ne postoji istraga političke pozadine, već da je postojala samo jedna istraga koja je obuhvatila i moguće podstrekače i koja je dovela do pravosnažne presude.

Članovi Đinđićeve porodice, Demokratske stranke, Vlade Srbije kao i njegovi saradnici, prijatelji i poštovaoci juče su odali poštu nizom simboličnih okupljanja na više mesta u Beogradu.

Rajko Danilović se nada da bi ovo pitanje u narednih nekoliko godina moglo da bude otvoreno, iako podseća da je rasvetljavanje pozadine ovog slučaja oduvek nailazilo na opstrukcije.

– Tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica je odbio da da iskaz, iako je svakako raspolagao informacijama koje bi bile značajne za istragu. Takođe, bivši ministar pravosuđa Zoran Stojković se javno zalagao za ukidanje Specijalnog suda – ističe Danilović.

Upitan da prokomentariše ideju lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je pre dve godine predložio formiranje anketnog odbora sa ciljem da ispita političku pozadinu Đinđićevog ubistva, Danilović navodi da bi upravo Šešelj morao da bude prvi ispitan onog trenutka kada se pokrene ta istraga.

– Šešelj je u vreme istrage ubistva bio nedostupan istražnim organima zbog toga što je bio u Hagu, ali bi danas morao da bude prvi na listi onih koji bi morali da budu ispitani – ističe Danilović.

Podsetimo, svega nekoliko sati nakon ubistva premijera 12. marta 2003. objavljena je poternica na čijem vrhu su se nalazili nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević, vođa kriminalne grupe Zemunski klan. U avgustu iste godine podignuta je optužnica protiv 44 osoba, a suđenje je počelo u decembru. Nakon 14 meseci skrivanja, u maju 2004. godine, vlastima se predao prvooptuženi Milorad Ulemek Legija. Presuda kojom su optuženi za ubistvo Đinđića osuđeni na ukupno 378 godina zatvora doneta je 2007. godine.

Odlukom Vrhovnog suda iz novembra 2009. godine presuda je postala pravosnažna. Ulemek je za krivično delo udruživanja protiv ustavne delatnosti i krivično delo ubistva u pokušaju osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Istu kaznu dobio je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, koji se teretio za krivična dela ubistvo najvišeg predstavnika državne vlasti, ubistvo u pokušaju i udruživanje protiv ustavne delatnosti. Dušan Spasojević je ubijen u policijskoj akciji 2003. godine, nakon što je pružao oružani otpor prilikom pokušaja hapšenja.

Sudski postupak za ubistvo Zorana Đinđića bio je praćen brojnim kontroverzama. Predsedavajući veća, sudija Marko Kljajević, na sopstveni zahtev je napustio tu poziciju, a kasnije je rekao medijima da je bio izložen brojnim pritiscima. NJemu je neposredno pre napuštanja sudskog veća, tokom istrage o stečajnoj mafiji, uhapšen rođeni brat Goran Kljajević. Slučaj je preuzela sutkinja Nata Mesarović, i privela kraju iako su, kako je godinama kasnije izjavila medijima, članovi veća bili vređani, omalovažavani i izloženi progonu. To su, kako je govorila, činili mnogi i sa javne i s političke scene, te deo pravosudne vlasti, uključujući tadašnjeg ministra pravde.

Advokat Srđa Popović je u ime porodice Đinđić 2011. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića, bivšeg potpredsednika Vlade Zorana Đinđića i lidera Nove Srbije, navodeći da su bili upućeni u planove da se ubije premijer. Po ovoj prijavi još nije otvorena istraga.

Fila pokazao političko neznanje

Za punomoćnika porodice Đinđić, izjava Tome File, advokata i člana vladajuće Socijalističke partije Srbije, koji je nedavno rekao da bi savetovao Zvezdana Jovanovića da u sudnici prizna ubistvo premijera, sramotna je. „On ima obraza da kaže da bi savetovao Jovanovića da prizna ubistvo, kaže da je politički motivisano i da bi na taj način dobio oreol patriote. To je nedopustivo. Ta izjava samo pokazuje Filino političko neznanje, a o pravničkom i da ne govorim“, smatra Rajko Danilović.

Boris Tadić: Nema novog istražnog postupka

„Ne postoji istraga političke pozadine ubistva Đinđića i oni koji na njoj insistiraju zavaravaju narod i unose zabunu sa namerom da ovo društvo ne izađe iz konfliktne situacije“, izjavio je Boris Tadić, predsednik SDS i bivši predsednik Srbije. Svi koji su neposredni izvršioci ubistva Đinđića ili oni koji su iz političkih stranaka učestvovali u organizaciji i podstrekivanju ubistva su bili deo jedne te iste istrage, rekao je Tadić na konferenciji za novinare. „Ako je neki političar ili politička stranka učestvovao u zaveri ili podstrekivanju ubistva Zorana Đinđića, oni su bili predmet istrage koja je dovela do osude, zatvaranja i hapšenja“, kazao je Tadić i dodao da su predmet istrage bili i Vojislav Koštunica, Vojislav Šešelj i Nebojša Čović. Tadić je istakao da, ukoliko dođe do novih saznanja da su neki političari učestvovali u tome, da onda treba da se pokrene nova istraga i da se u sudskom postupku dođe do odgovora. „Postoji samo učešće u ubistvu, zavera pred ubistvo, podstrekivanje i izvršenje ubistva i policija i tužilaštvo vrše istragu za to. To je sva istina i o političkoj pozadini i ubistvu Đinđića“, istakao je Tadić.

Da li postoji politička pozadina ubistva Zorana Đinđića i mislite li da će biti otkrivena?

Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana

Siguran sam da politička pozadina postoji. U najmanju ruku političari su znali, ili mogli da znaju, ipak nisu sprečili to što se desilo, a možda čak i više od toga. Politička pozadina neće biti otkrivena sve dok Srbija ne bude demokratska država sa stvarno nezavisnim sudstvom, a naše društvo potpuno slobodno.

Jovo Bakić, sociolog

Smatram da je to pretpostavka koja je bazirana na onome što smo mogli da saznamo. S obzirom da to do sada nije otkriveno, sumnjam da će se otkriti u budućnosti.

Mile Novaković, bivši načelnik Uprave kriminalističke policije

Nije dokazano da politička pozadina postoji, ali šteta što to nije prošlo kroz istragu. Mislim da to neće biti istraženo. Svi ti što se navode kao politička pozadina, vrlo malo njih je saslušano na takve okolnosti tada, poput Koštuničinog okruženja. Šešelj je bio saslušan u Hagu, ali na tu temu nije hteo da priča. Kada je tužilac izašao sa prvom optužnicom, gde je stavio određene političare, kasnije je odlučeno da se izbace iz predmeta, kako se ne bi kvario drugi deo priče, koji je već bio blizu da se dokaže, vezano za same učesnike u atentatu. Odlučeno je da taj balans koji teško može da se dokaže ostane za neko drugo vreme, koje još uvek nije došlo.

Bora Banjac, bivši načelnik UBPOK

Mislim da politička pozadina postoji sigurno. Međutim, smatram da nema političke volje da ona bude otkrivena.