Vučić će raditi na tome da Kosovo bude priznato

Uloga posrednika je da se fokusira na kritična pitanja i pomogne stranama da postignu sporazum. Zaboravite pregovore kao priliku za fotografisanje. Vreme je za merljive rezultate koji će doneti mir i prosperitet za Kosovo i Srbiju, ocenjuje u razgovoru za Danas Dejvid Filips, direktor programa za izgradnju mira i prava Instituta za studije ljudskih prava američkog Univerziteta Kolumbija.

Povod za razgovor sa profesorom Univerziteta u Kolumbiji je njegov predlog za rešavanje kosovske krize, koji je nedavno objavljen u Vašington tajmsu, i u kojem sugeriše oročenje priznanja kosovske nezavisnosti na period od najviše dve godine. Optimizam o ostvarivosti tog predloga, Dejvid Filips je zasnovao na najnovijim izjavama i porukama predsednika Srbije Aleksandra Vučića građanima Srbije – da ne bi trebalo više zabadati glavu u pesak i da bi se trebalo suočiti sa realnošću, odnosno na njegovoj inicijativi za pokretanje unutrašnjeg dijaloga u vezi sa tom temom. Stoga, pitali smo sagovornika našeg lista da li su to zaista dovoljni signali i da li zaista najavljuju jedan tako veliki korak kakav je priznanje Kosova.

– Dijalog podrazumeva određeni ishod. Iz drugih pregovora naučili smo da su rokovi neophodni kako bi se strane podstakle da postignu dogovor. Džordž Mičel je uspeo da isposluje „Sporazum na Veliki petak“ (Sporazum iz Belfasta), jer je zahtevao da se odluke donesu u određenim rokovima.

* U ovdašnjoj javnosti se može čuti interpretacija i da je pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu zapravo samo manipulacija vlasti kako bi se odgovorilo na zahteve EU i SAD a da tog dijaloga uopšte nema i da neće imati nikakve posledice.

– Vučića će ocenjivati na osnovu onoga što radi – ne na osnovu onoga što govori. Dijalog treba da bude sproveden za dobrobit građana na Kosovu i u Srbiji, kako bi mogli da žive normalne živote, u normalnim zemljama, sa normalnim regionalnim odnosima. Narod na Kosovu i u Srbiji je dovoljno patio. Vreme je da se krene dalje. To zahteva pristup zasnovan na realnosti.

* Za Aleksandra Vučića jedan deo javnosti tvrdi da je autokrata, nesposoban i nespreman za bilo kakav dijalog. Kakav rezultat očekujete od dijaloga, ako se uzmu u obzir ovakva viđenja i tumačenja okolnosti u kojima se taj dijalog odvija?

– Očekujem da će dijalog da kulminira u međudržavnom sporazumu, kojim će Srbija priznati kosovsku nezavisnost. Kosovo bi tada postalo zemlja članica Ujedinjenih nacija. Kosovo i Srbija bi zajedno radili na tome da ostvare uslove iz pravnih tekovina EU da bi se, na kraju, pridružile EU u isto vreme.

* Da li zaista verujete da bi EU i SAD mogli da primoraju Vučića da preduzme takve korake kakvi su priznanje kosovske nezavisnosti, s obzirom na istraživanja javnog mnjenja koja uveliko pokazuju da građani Srbije ne bi pristali na kosovsku nezavisnost ni po cenu ulaska u EU po ubrzanoj proceduri?

– Vašington nema interes da primorava Vučića na bilo šta. Zapravo, to bi moglo da ima i neželjene štetne posledice. Vučić će raditi na tome da Kosovo bude priznato, jer je u nacionalnom interesu Srbije. Srbiji je mesto u Evropi. S obzirom na eksplicitne uslove iz 35. poglavlja, Srbija je obavezna da normalizuje odnose sa Kosovom pre nego što se pridruži EU. Normalizacija znači priznanje. EU bi trebalo da insistira na sledećoj formuli: „bez normalizacije neće biti otvaranja novih poglavlja“. Srbija mora da reši razlike koje ima sa Kosovom, kako bi mogla da se integriše sa EU.

* Tokom rasprave o rešavanju kosovske krize, u Srbiji su se razvile teorije o podeli Kosova. Čini se da postoji raspoloženje da bi pripajanje severa Kosova Srbiji bilo prihvatljivo ovdašnjoj političkoj eliti kao i većini građana. Kako to komentarišete?

– Podela je odlična formula za neuspeh. Videli smo na drugim mestima u regionu da podele ne rešavaju probleme. Deljenje stvara dodatne probleme. Razmene teritorija takođe nisu održive. Srbija mora da prizna Kosovo u okviru njegovih sadašnjih granica. Istovremeno, kosovska vlada mora da učini više kako bi integrisala kosovske Srbe, kako bi oni postali učesnici u demokratskoj budućnosti Kosova.

* Za Aleksandra Vučića se tvrdi da nije iskreni proevropski političar i da vodi dvoličnu politiku. S jedne strane sarađuje sa Rusijom a sa druge sa EU. Da li je on, prema vašem shvatanju, iskreno – sa jedne ili sa druge strane?

– Rusiju nije briga za Srbiju. Vladimir Putin manipuliše Srbijom koristeći tvrdnje o slovenskom i pravoslavnom jedinstvu. Rusiju interesuje samo to da potkopava interese SAD u regionu. Ruska baza u Nišu, kao i transfer sofisticiranog oružja u Srbiju, nisu namenjeni u miroljubive svrhe. Oni povećavaju šansu za nastajanje nasilnog sukoba, što bi bilo štetno za Srbiju. Srbija jednom mora da se odluči: da li želi evropsku budućnost ili bi radije da ide za Rusijom, koja predstavlja jednu autoritarnu kleptokratiju.

* Kako vidite situaciju u kojoj su, prema mnogim tvrdnjama, na vlasti u Srbiji i na Kosovu takozvane ratne koalicije. Da li one zaista mogu dovesti do pomirenja i kakvog će karaktera to pomirenje biti?

– Rat se dogodio pre 20 godina. Ponekada su nam potrebni ratnici, kako bismo ostvarili mir. Vreme je da se krene dalje. Na kraju, nove generacije će biti tu da konsoliduju napredak koji je ostvaren danas.

Snažnija uloga SAD je u interesu svih

* Vaš predlog koji podrazumeva aktivnije uključivanje SAD u proces priznanja kosovske nezavisnosti temelji se na sve jačem uticaju Rusije na region i mogućnost destabilizacije područja, koje je važno u američkoj spoljnoj politici. Imajući u vidu dešavanja u Crnoj Gori nakon prošlogodišnjih izbora i pokušaj državnog udara, kao i situaciju u BiH gde se vidi jak uticaj Rusije na predsednika tamošnjeg entiteta RS, da li bi koraci ka razdvajanju od Rusije uzrokovali opasnost od izbijanja sukoba na Balkanu?

– Stvari stoje upravo suprotno. Snažnija uloga SAD je u interesu svih strana. „Pax Americana“ se može ostvariti kroz jačanje zapadnih vrednosti i integracije u Evroatlantske institucije.