Vučić danas oči u oči sa specijalnim izaslanikom EU: Hoće li ubediti Lajčaka u konstruktivnost Beograda kako bi Srbija dobila novac iz EU?

Budući da se Lajčak godinama unazad bavi dovođenjem Beograda i Prištine za isti sto i postizanjem dogovora a zatim i primenog dogovorenog, ovaj sastanak sa Vučićem ne bi bio ništa novo.

Međutim, ovaj put bi od Lajčakove ocene konstruktivnosti dve strane mogla da zavisi isplata sredstava iz Fonda za rast EU za Kosovo i Srbiju. Isplata se očekuje u julu, naveo je zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi, s kojim je Lajčak razgovarao pre dolaska u Beograd.

Lajčak je posle razgovara s Bisljimijem rekao da je razlog njegove posete Prištini i Beogradu razgovor o načinima da se ponovo vrati u fokus proces normalizacije između Kosova i Srbije i koji će konkretni koraci biti preduzeti.

Kao drugu temu je naveo Plan rasta EU koji nudi šest milijardi evra zemljama Zapadnog Balkana.

Za Srbiju i Kosovo pristup Planu rasta EU je uslovljen konstruktivnim pristupom procesu dijaloga, podsetio je on.

„Ovde sam u ulozi onog koji treba da pruži procenu konstruktivnosti, da bismo razgovarali o tome kako da damo veći doprinos tom pristupu i kako bismo učinili sve da Srbija i Kosovo naprave prave korake u unapređenju dijaloga i dobili pristup tom fondu“, rekao je Lajčak, kojem uskoro ističe mandat na ovoj pozicji, ali će tu funkciju obavljati do januara dok se ne oforme novi organi EU.

Da se sa ispunjavanjem obaveza iz Briselskog i Ohridskog sporazuma već kasni, ne treba posebno objašnjavati, ako se zna da su posle sklapanja ova dva sporazuma početkom 2023. optimistične procene i predstavnika EU i SAD bile da bi primena dogovorenog mogla da bude na vrhuncu do proleća ove godine, pre nadavno završenih izbora u EU i izbora u Americi koji slede na jesen.

Suprotno tome, Srbija, prema oceni EU, krši deo sporazuma koji se odnosi na neometanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, budući da je Beograd uz pomoć Francuske sprečio prijem Prištine u Savet Evrope.

Nastavak dijaloga na najvišem nivou se ne nazire, a ni postizanje dogovora, na tehničkom nivpu, oko gorućeg probelema za Srbe posle početka primene uredbe kosovske centralne banke kojom se zabranjuje promet dinarima na Kosovu.

U takom okolnostima, može se zaključiti da će Lajčak imati težak posao da da pozitivnu ocenu za konstruktivnost obe strane.

U javnim nastupima do sada Vučić nije izražavao posebnu zabrinutost oko novca koji bi Srbija mogla da dobije ili pak ne dobije od EU, a od ministarke za evropske integracije smo čuli da će Srbija do kraja aprila završiti plan reformi kako bi dobila novac.

Podsetimo, početkom maja Savet EU dao je zeleno svetlo za stvaranje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, što je novi instrument za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu regiona.

Plan rasta za Zapadni Balkan pokrivaće period između 2024. i 2027, a planirano je da zemlje regiona dobiju šest milijardi evra, dve milijarde u obliku grantova odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde u obliku zajmova sa povoljnim ratama.

Sredstava će odobravati države članice EU, a isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama u kojima će navesti reforme koje planiraju da preduzmu kako bi se ostvarili ciljevi.
Posebnu pažnju će zahtevati mere za usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Opšti preduslovi za podršku EU su nastavak podrške i poštovanja efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantovanje poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina. Dok Srbija i Kosovo imaju i uslov koji se odnosi na normalizaciju odnosa.