Vučić: Do Nove godine u Albaniju i Severnu Makedoniju samo s ličnom kartom

On je naveo i da se putovanje u Severnu Makedoniju i Albaniju samo sa ličnom kartom može očekivati do Nove godine.

To su tektonske promene koje će uticati na privlačenje direktnih stranih investicija, jer ulagači žele stabilnost i veliko tržište, rekao je Vučić.

Kako je istakao, Preševo je za Srbiju treći najvažniji prelaz, posle Batrovaca i Gradine, i odluka da fitosanitarna inspekcija radi 24 sata dnevno trostruko će ubrzati prolaz kamionima sa robom na obe strane i smanjiti operativne troškove.

On je najavio da će uz male izmene zakona za sve tri zemlje moći da važi ista radna dozvola, a da će se uskladiti i priznanje kvalifikacija, što će, kako je dodao „nama koristiti jer imamo problema sa radnom snagom, a istovremeno će kreirati strahovito dobar investicioni ambijent jer šaljemo poruku stabilnosti i slobode kretanja na prostoru gde živi 12 miliona ljudi“.

Namera je, kako je rekao Vučić, da „ako uđete na aerodrom u Beogradu, da vam ne trebaju posebna dokumenta za Albaniju, niko vas neće pitati za papire, da bude što manje papira, što manje problema na granicama. Kad sletite u Skoplje, mi vas više ne pitamo kako ste tamo došli, možete u Beograd ili Tiranu, to je neka vrsta „mini šengena“.

On je najavio da će tri zemlje moći da zajedno kreiraju turističke rute, da neko može da obiđe Beograd, Kopaonik, Zlatibor i Ohrid ili Drač, u jednom mahu, što je, dodao je, posebno atraktivno za azijske turiste.

Predsednik Srbije očekuje pritiske zbog ovakvih odluka, iako su to bili proklamovani ciljevi „Berlinske konferencije“, i sada „radimo sve što je tražila EU, samo sami.“

Očekuje, kaže, da će napadi biti najrazličitiji i iz regiona uz različita politička opravdanja, kao i napade iznutra, ali dodaje „da ga je baš briga šta će ko da kaže jer zna da je to dobro za ljude u Srbiji“.

On je izjavio za Radio televiziju Srbije (RTS)“da je uvek oprezan i preterano pesimističan, ali da je sastanak sa Zaevom i Ramom bio veoma dobar“ i dodao da „ima strah da će to biti napadnuto zbog važnosti odluka koje su doneli“.

Vučić je ukazao da je ta inicijativa zasnovana na četiri suštinske EU slobode – protok robe, usluga, ljudi i kapitala.

„Ako uspemo, ovo za sve nas može biti izvor ekonomskog rasta u godinama koje dolaze. Kreira se strahovito dobar investicioni ambijent za sve one koji žele da ulažu u ovaj region“, rekao je predsednik Srbije i naglasio: „Time šaljemo poruku stabilnosti, da imate slobodu kretanja, slobodu protoka roba na prostoru gde živi 12 miliona ljudi i na prilično velikoj teritoriji. Naše privrede će da znače veću atraktivnost za direktne strane investicije za koje je sve važnije dualno obrazovanje, stabilnost i sloboda kretanja na što većoj teritoriji i prijemčivost radne snage.Radimo ono što je Evropska unija tražila“.

Jedna od kritika koje su iznete je da je to ekonomski dobra ali politički neodrživa odluka zbog odnosa Beograda i Prištine.

Istakao je da nema argumenata protiv ovog dogovora, i da se ne plaši pritisaka.

Zahvalio je Amerikancima za podršku ovom projektu, a podršku će kaže zatražiti i od francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Uoči sastanka čelnika Zapadnog Balkana Zaev, Vučić i Rama utvrdili su „deklaraciju sa spiskom prioriteta i mera za unapređenje regionalne saradnje“.

Osnova deklaracije je saradnja, zajedničko angažovanje i eliminisanje svih prepreka slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala kao doprinos građanima svih zemalja u regionu u postizanju zajedničkog krajnjeg cilja – punopravnog članstva u EU“, saopšteno je u Skoplju.

Zaev: Gradimo Balkan za 21. vek, region stabilnosti i prosperiteta

Zaev je poručio preko Fejsbuka, da lideri Zapadnog Balkana na sastanku u Ohridu „grade Balkan za 21. vek, region stabilnosti i prosperiteta“.

Kako je istakao, cilj sastanka lidera Zapadnog Balkana je poboljšanje regionane saradnje i ostvarenju zajedničkog cilja – članstva u EU.

„Iz Ohrida, svi pristni šaljemo jasnu poruku da kroz zajedničku koordinaciju i aktivnosti praktikujemo evropske manire u svojim zemljama, jačajuči evropske vrednosti gradimo Balkan za 21. vek. Region stabilnosti i prosperiteta“, napisao je Zaev na svom Fejsbuk profilu.

On je rekao da je krajnji cilj regionalne inicijative o „mini šengenu“ međusobno priznavanje svih dokumenata, uključujući tu i dokumente agencija za hranu, fakultetske diplome i drugo.

„Otvorili smo inicijativu koja stvara drugačiji Balkan od onog koji poznajemo“, rekao je Zaev.

On je naveo da je cilj inicijative da se regionalno udruživanje iskoristi kako bi se građanima obezbedio bolji život a takođe i „skrenula pažnja Evrope“.

„Balkan se menja na bolje kao mesto za život i menja se tako da postaje značajniji faktor na evropskom kontinentu“, izjavio je severnomakedonski premijer.

Zaev je naveo da usvojeni akcioni plan predviđa neprestani rad na međusobnim granicama kako bi se povećala propustljivost, uz takođe dogovoreni prelazak granica samo uz ličnu kartu.

On je izjavio i danas u Skoplju da veruje da zemlje Zapadnog Balkana služuju da budu primljene u EU i da bi to bilo korisno za samu EU.

„Severna Makedonija nema alternativu članstvu u EU. Region nema alternativu“, rekao je Zaev.

On je naveo da se Francuska i predsednik Emanuel Makron ne protive proširenju EU.

„Iskoristićemo potencijale da unapredimo kvalitet života i približimo region i verujem da šaljemo dobru poruku“, naveo je severnomakedonski premijer.

Rama: Mali Šengen treba da obuhvati sve zemlje Zapadnog Balkana

Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Ohridu da u inicijativi poznatoj kao „mali Šengen“ nema ničeg novog osim omogućavanja slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala na čitavom Zapadnom Balkanu i da ona treba da obuhvati sve zemlje Zapadnog Balkana.

Na zajedničkoj konferenciji Rama je rekao da na narednom sastanku inicijative u Draču, želi da vidi i predstavnike Kosova.

„Danas smo imali sastanak usklađivanja uoči novog susreta, 21. decembra u Draču, gde će biti i budući šef evropske diplomatije Žozep Borel. Želim da u Draču vidimo i Crnu Goru i BiH koji će zatražiti da uđu u ceo ovaj proces. Na sastanak u Draču biće pozvani svi, jer smatram da je neophodno i prisustvo Kosova za istim stolom“, kazao je Rama.

On je naveo da je Kosovo prethodnih godina učestvovalo u saradnji zemalja Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, iako ga Srbija i BiH nisu priznale, i ocenio da Priština greši što odbija da bude deo inicijative Srbije, Severne Makedonije i Albanije na uspostavljanju „malog Šengena“.

Rama je rekao da učešće Albanije u inicijativi sa Srbijom i Severnom Makedonijom ne znači da je Tirana promenila stav prema Srbiji u vezi s priznavanjem Kosova.

„Srbija treba da prizna Kosovo, ali nerešenost tog pitanja nije opravdanje da Kosovo ne učestvuje (u ovoj inicijativi)“, naveo je albanski premijer.

On je rekao da otvaranje granica među zemljama Zapadnog Balkana nije „mali Šengen“ i da mu ne odgovara takva definicija i dodao da zbog barijera koje sprečavaju slobodno kretanje, region gubi milijarde evra.

„Region gubi taj novac zbog barikada za koje mislim da konačno treba da se odstrane. Zašto bi se poljoprivredni proizvodi kvarili na našoj granici sa Severnom Makedonijom, Srbijom, BiH, a nažalost kvare se i na granici sa Kosovom“, kazao je Rama.

On je dodao da je regionalna saradnja važna, da se bori za nju od početka i da će nastaviti da se bori, uveren da će ljudi kada budu bolje živeli imati više potencijala za prevazilaženje nasleđenih konflikata iz prošlosti.

„Vidim da neki na Fejsbuku govore da ovo što se dogovaramo danas nije dobro, ali ti ljudi greše. Dobro je da budemo zajedno, za istim stolom, da ne prihvatamo stvari koje nam smetaju. Kvalitet života ne zavisi od toga koliko se mi slažemo, već od toga kako se dogovaramo. Jedan od načina je da nikada ne budemo u procesima koji vuku nazad, već da imamo proces u kojem su svi dobitnici“, kazao je Rama.

Zvizdić: BiH nema definisan stav o mini šengenu

Predsedavajući saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić izjavio je danas u Skoplju da BiH nije ni na kom nivou učestvovala u definisanju inicijative o „mini šengenu“ i da o njoj nema definisan stav.

„BiH će svoj stav doneti u skladu s procedurama i posle ozbiljne analize institucija, poslovne zajednice i eksperata. Dobili smo neke garancije da inicijativa ne predstavlja pokušaj supstitucije evrointegracija niti da se derogiraju postojeći regionalni sporazumi poput CEFTA“, izjavio je Zvizdić i dodao da evrointegracije ostaju „primarni fokus“ BiH.

On je naveo da je neophodno da institucije BiH budu zvanično upoznate sa „sadržajem i očekivanim koristima“ inicijative i modelima za uklanjanje carinskih barijera.

Kako je naveo Zvizdić, brisanje granica je „nelogično“ u regionu u kome sve granice nisu definisane.

Zvizdić je rekao i da je dobro da se sastanci regionalnih lidera više ne održavaju samo u evropskim prestonicama već i u samom regionu.

Prema njegovim rečima, treba raditi na ekonomskoj saradnji u regionu jer ona doprinosi političkoj saradnji.

Dragica Sekulić: Crna Gora će analizirati inicijativu o malom Šengenu

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić izjavila je u Ohridu posle sastanka čelnika Zapadnog Balkana, da će Crna Gora razmotriti inicijativu o takozvanom „malom Šengenu“ odnosno koliko takav potez može da donese dobra toj državi.

„Svaka inicijativa koja se ticala ekonomske povezanosti regiona u Crnoj Gori prolazila je kroz analizu – da li ubrzava evropske integracije zemlje i koji benefit donosi građanima i privredi. Tako će i ova inicijativa biti analizirana na nivou institucija i ekperata, pa ako se dokaže da ispunjava oba uslova, razgovaraćemo“ rekla je Sekulić i istakla da će prilika za to biti već u decembru u Draču.

Crnogorska ministarka ekonomije istakla je da je njena zemlja možda najbliže cilju pristupanja Evropskoj uniji i da u okviru CEFTA sporazuma nema otvorenih pitanja, da je najviše odmakla u primeni preporuka i da za nju integracija u EU nema alternativu.

Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa usprotivio se danas ideji o balkanskom „mini Šengenu“, ocenjujući da je reč o „novoj mini-Jugoslaviji sa Albanijom i bez Slovenije i Hrvatske“.

„Iako na prvi pogled ideje carinske unije Zapadnog Balkana, zajedničkog tržišta a u novije vreme i ‘mini Šengena’ izgledaju atraktivno, to u suštini vodi ka novoj Jugoslaviji, sa Albanijom a bez Hrvatske i Slovenije. To su ideje koje nismo podržali dok smo vodili vladu i nećemo ih podržati kao DSK, ni u poziciji ni u opoziciji, kao što ne podržavamo promenu državnih granica Kosova“, napisao je Mustafa na Fejsbuku.

On je ocenio da bi Kosovo trebalo da teži jedinstvenom evropskom tržištu, u početku kako je to uređeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, i da bi trebalo da postane deo Šengenskog sporazuma, gde su zemlje EU.

„Mini Šengen nastao je kada projekat koji je u Srbiji osmišljen za carinsku uniju, i ideja za ekonomsku uniju Zapadnog Balkana nisu realizovani, zbog protivljenja Kosova i Crne Gore. Mi bismo ovim sporazumom preneli svoj suverenitet na susedne zemlje, jer se zna da Šengen podrazumeva jedinstvene politike država članica za slobodan prelazak granica bez kontrole. To bi se odnosilo i na mini Šengen koji podržava Srbija i pristalice njene hegemonije“, naveo je Mustafa.

Prema njegovim rečima, takva politika „udaljava zemlje Zapadnog Balkana od puta evropskih integracija“ i dovodi ih „u evroazijsko utočište kojim dominira Rusija“.

„To su manevri Srbije koja hoće da potkopa obaveze o normalizaciji odnosa sa Kosovom i priznavanju nezavisnosti Kosova“, ocenio je lider DSK.

Današnjem sastanku predstavnika Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i BiH u Ohridu nije se odazvao predsednik Kosova Hašim Tači obrazlažući to između ostalog, odbijanjem Srbije i BiH da priznaju Kosovo.

Tači odbio da učestvuje na Ohridskom samitu

Kosovski predsednik, Hašim Tači, odbio je da učestvuje na Ohridskom samitu, gde Aleksandar Vučić, Zoran Zaev i Edi Rama razgovaraju o inicijativi srpskog predsednika – „Mini Šengenu“, objavio je danas portal Kossev.

Tači je poručio da „Kosovo ne može biti deo takvog samita kojem prisustvuju države koje još ne priznaju stvarnost nezavisnog Kosova“.

„Kao predsednik Republike Kosovo, želim da obavestim građane da sam odbio učešće na Ohridskom samitu. Ova odluka o nesudelovanju temelji se na nekoliko postojećih argumenata. Prvo, Srbija je na prvom samitu ove nove regionalne inicijative namerno previdela Kosovo. Drugo, jedina vizija Kosova ostaje članstvo u EU i NATO. Stoga ne želimo ni u kakvim okolnostima našu evroatlantsku perspektivu zameniti bilo kojom regionalnom inicijativom. I treće, ova regionalna inicijativa je besmislena sve dok Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova“, napisao je Tači na svojoj Fejsbuk stranici.

On tvrdi da je Priština istovremeno posvećena dobrosusedstvu i uklanjanju prepreka za slobodu ljudi i dobara, te da se zalažu za prevazilaženje trenutnih prepreka dijalogom i uzajamnim priznanjem: „Tek kada se to dogodi, postaćemo deo takvih regionalnih inicijativa kao ravnopravne države“.

Prethodno je njegov kolega, odlazeći ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli, za kosovske medije rekao da mu je poziv „prekasno stigao“, i da, s obzirom da je u inostranstvu, neće moći da prisustvuje sastanku.Uoči današnjeg sastanka u Ohridu, predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama utvrdili su „Deklaraciju sa spiskom prioriteta i mera za unapređenje regionalne saradnje“.

Na večeri u Ohridu, u subotu, premijerima Zaevu i Rami i predsedniku Vučicću pridružili su se i predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.