Nakon Sverspskog sabora i usvajanja Deklaracije „odbrana“ Republike Srpske postaće konstanta Vučićeve politike

Ambasada SAD u BIH, da podsetimo, saopštila je da zaključci usvojeni na Svesrpskom saboru koji se odnose na Dejtonski mirovni sporazum i nezavisnu državu Bosnu i Hercegovinu imaju korene u pravnim dezinformacijama i puni su grešaka.

„Oni ne predstavljaju odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako tvrde autori, već smišljeni napad na taj sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine, što je opasno“, navedeno je u objavi ambasade.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je ambasadi SAD u Sarajevu navodeći da su Dejtonskim sporazumom regulisane nadležnosti centralnih vlasti i entiteta u BiH.

„Moje prvo pitanje je kako gde i od kada piše da imovina pripada centralnim vlastima, a ne entitetima. Molim vas da mi konkretno odgovorite na osnovu kojeg dokaza ste došli do zaključka da imovina pripada centralnim vlastima. Očekujem da mi odgovorite“, rekao je Vučić.

Vučić je naveo da bi bilo „mnogo glupo“ da se američka ambasada u odgovoru pozove na sporazum o sukcesiji, objasnivši da se sukcesijom regulišu prava i obaveze država članica nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, a ne kako će javna svojina ili javna imovina biti raspoređena unutar jedne od država članica nastale raspadom SFRJ.

Usledio je odgovor američke ambasade u Sarajevu u kome piše da imovina pripada državi, a ne entitetima, da „nema potrebe za ponovnim razmatranjem dobro dokumentovane pravne istorije i sudskih presuda u vezi sa državnom imovinom u Bosni i Hercegovini“. u odgovoru ambasada SAD se poziva i na izjavu Džemsa O Brajana.

„Polemika oko imovine u BiH – da li ona pripada entitetima ili državi BiH, koja je usledila nakon saopštenja američke ambasade u Sarajevu povodom usvajanja svesrpske Deklaracije, samo je povod da američka strana izrazi svoje suštinsko nezadovoljstvo i zabrinutost za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, koji je i donet na inicijativu SAD. Naime, Deklaracija sadrži nekoliko tačaka u vezi aktuelne faze primene Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kojima se Srbija nastoji prikazati ne samo kao garant, već i „zaštitnik“ tog dokumenta, a time i Republike Srpske i samog Milorada Dodika“, navodi Branka Latinović, bivša ambasadorka i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose.

Prema njenim rečima termin „zaštitnik“ se nije do sada koristio. A tačke 18 i 19 pomenute Deklaracije sadrže više drugih formulacija, kojima se nedvosmisleno pokušava da se Srbija, zajedno sa Republikom Srspkom nametne kao glavni „vlasnik“ samog Dejtona.

„U tom smislu su sadržane formulacije da Srbija treba permanetno da ‘nadgleda taj proces u BiH u cilju zaštite prava RS’, pa poziv svim ‘međunarodnim akterima da se vrate poštovanju Dejtonskog sporazuma’ i slično. I to nije sve, već se i tačkom 19 Deklaracije ukazuje da ‘Srbija treba da internacionalizuje problem urušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma’. Jednom rečju sama Deklaracija, sadrži više delova koji predstavljaju pokušaj nametanja Srbije u preuzimanju ‘vlasništva’ nad ovim Sporazumom“, objašnjava Latinović.

Ona dodaje da pri tome treba imati u vidu da Srbija, kao ni Hrvatska i BiH, nisu članice Saveta za primenu mira (PIC), kao tela nadležnog za praćenje i ocenu primene Dejtonskog sporazuma. Kako kaže to nije slučajno urađeno, jer se vodilo računa o razlozima zbog kojih su SRJ, odnosno Srbija i Hrvatska pozvane u Dejton, sa statusom „strana u pregovorima o dokumentu “ za mir u Bosni i Hercegovini“.

„Kada se spominje Dejton, ne sme se zaboraviti njegov puni naziv – Opšti okvirni Sporazum za mir u Bosni i Hercegovini. Takođe, vrlo je indikativno što je u poslednjem saopštenju američke Ambasade u Sarajevu sadržan i link sa izjavama Dzejmsa. O Brajana o Dejtonskom sporazumu, jer je on bio jedan od učesnika Dejtona, ali i pisac Ustava BiH, koji je sastavni deo Dejtonsko – pariskog sporazuma“, napominje sagovornica Danasa.

Srećko Đukić, karijerni diplomata ocenjujući prepisku predsednika Srbije i ambasade SAD u Sarajevu kaže da je upuštanje jednog predsednika jedne države da odgovara na sve i svašta i svakome i bilo kome, nedostojanstveno. Dodaje i da je Vučićevo uplitanje u poslove drugih zemalja, a u ovom slučaju BiH, postalo uobičajeno.

„Nikad dosta uplitanja u bosanskohercegovačke unutrašnje stvari. Ako treba neko da odgovori američkoj ambasadi u Sarajevu, odgovoriće pozvani iz te države. Ovako, odgovor iz Beograda predstavlja eklatantan primer mešanja u tuđe stvari. Taj potez govori da iza svega šta radi Banjaluka neglasno stoji Beograd, a sada i glasno. Manifestacija svesrpski sabor Srbije i Republike Srpske stvara iluziju ujedinjenja i jedne srpske države, što je opasna zabluda. To Srbiju može mnogo da košta. Te opasne igre treba prekinuti, a Srbi i Republika Srpska treba da se bore za celovitu BiH. Ovako vidimo da su jednom nogom već na ovoj strani Drine, a da se Republika Srpska prazni, kao nekada Kosovo“, navodi diplomata.

Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose, smatra da je „politika srpskog sveta“, uključujući i temu Repubublike Srpske u prvom redu, način da Vučić skrene pažnju sa totalnog neuspeha njegove kosovske politike. Posebno imajući u vidu način na koji je prihvatio ustupke u dijalogu i u praksi olakšao vlastima u Prištini (bojkot izbora, napuštanje policije itd) pojačanu represiju nad Srbima na KiM.

„Sa druge strane postoji osnov u kontekstu Dejtonskog sporazuma da se vodi konkretna debata oko nadležnosti i odnosa bosanskohercegovačkih entiteta. Ipak, nemam utisak da način koji je primenjen u kontekstu održavanja svesrpskog sabora olakšava dijalog i poverenje sa našim susedima i susedbim narodima. Bez toga nema normalnog razvoja regionalne saradnje pa time i normalnog položaja Srbije u regionu, odnosno srpskog naroda na prostoru Balkana“, primećuje Lopandić.

Mihajlo Brkić, bivši ambasador i potpredsednik stranke Srbija centar smatra da najpre treba ukazati na određene promene politike nekih ključnih spoljnih faktora prema unutrašnjoj organizaciji BiH, imajući naravno u vidu Dejtonski sporazum i kancelariju OHR.

„Prema onome što se moglo pročitati u nekim BiH medijima, koji se pozivaju na neimenovane diplomatske izvore, postoje različiti stavovi SAD i EU u vezi sa budućim statusom Ureda visokog predstavnika za BiH. Administracija EU, prema tim izvorima, ide ka predlogu da se smanje ovlašćenja OHR pa čak i da se ukine kancelarija samog Visokog predstavnika – Kristijana Šmita. S tim u vezi postoje sporenja između ambasadora SAD i EU u BiH, Majkla Marfija i Johana Satlera. Ako su ti navodi tačni to govori o oslabljenoj poziciji ambasadora Marfija, jer su SAD bile uporne da se ovlašćenja OHR u BiH ne smanjuju“, objašnjava Brkić.

Prema njegovim rečima upravo u tom političkom trenutku, Vučić je od Dodika na nedavnom Svesrpskom saboru isposlovao premeštanje datuma Dana RS, sa 9.januara (sv.Stefan) na 15. februar (Sretenje), što su zapadni partneri stalno tražili od srpske strane.

„Na istom mestu je Vučić u formi molbe koja se ne odbija zatražio od Dodika da ne donosi bilo kakve deklaracije koje bi vodile ka razdruživanju BiH.

Obe te akcije su dale prostor Vučiću da od ambasadora SAD u BiH, Marfija, traži da se po pitanju imovine poštuje slovo, a ne duh Dejtona, i nema sumnje da za to neće biti kritikovan u američkoj ambasadi u Beogradu“, ocenjuje sagovornik Danasa.

Brkić konstatuje o da se može iz više razloga očekivati Vučićev jači upliv u prilike u BiH, tim pre što takav angažman u velikoj meri amortizuje vrlo vidni neuspeh politike Beograda prema Prištini i uopšte pitanju KiM.

„Odbrana RS biće konstanta Vučićeve politike, a odbrana Dodikove pozicije u meri u kojoj mu on bude kooperativan“, zaključuje Mihajlo Brkić u razgovoru za Danas.