„Vučić doprineo nezavisnosti Kosova više nego svi EU političari“: Sagovornici Danasa o zahtevu EP da Srbija prizna Kosovo

Sagovornik Danasa iz takozvane proevropske opozicije, slaže se po pitanju statusa Kosova sa Boškom Obradovićem, liderom Dveri, desničarske i evroskeptične partije, koji za naš list, u oceni rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se traži od Srbije da prizna Kosovo, istim rečima kvalifikuje nekadašnju južnu srpsku pokrajinu – lažnom državom.

S druge strane, sagovornice Danasa, Biljana Stojković iz Slobodne skupštine Srbije i Biljana Đorđević iz Ne davimo Beograd, kažu da se od Srbije traži priznanje Kosova i zbog Rusije, odnosno odbijanja ovdašnjeg režima da uvede sankcije Rusiji, kao da je Vučić propustio sve šanse u rešavanju pitanja Kosova.

– Iako je čak pet država Evropske unije odbilo da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je učinio sve što je mogao da ih uveri da je njihov pristup pogrešan i da se ugledaju na njega jer je on taj koji je spreman da to uradi. Pored toga Rezolucija usvojena u Spoljno-političkom odboru Evropskog parlamenta i odlaganje otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom Unijom predstavljaju nepobitne dokaze da je proces evropskih integracija Srbije zaustavljen na neodređeno vreme i da neće ni biti nastavljen dok je ove vlasti – ističe Srđan Milivojević.

Kako dodaje, Aleksandar Vučić je birao između dve mogućnosti: prve, da uvede sankcije Rusiji na svoju političku štetu i druge – da ne uvede sankcije Rusiji na štetu države i građana.

– On je, očekivano, za početak izabrao ovo drugo i sada je rezolucija EP takođe očekivana posledica tog izbora na koju je Demokratska stranka na vreme upozoravala. Vučićeva lažna politika neutralnosti u odnosu na rat u Ukrajini dala je vetar u leđa svima koji se zalažu za nezavisnost Kosova, kako takozvanim sponzorima te nezavisnosti tako i onima koji imaju sasvim druge motive kada je reč o ovom pitanju, koji sada imaju nov snažan argument za svoje zahteve: Vučić je Evropi poslao poruku da Srbija podržava Putina i agresiju Rusije na Ukrajinu – smatra Milivojević.

Vučić će se i dalje prenemagati

On očekuje da će se stav o „uzajamnom priznanju“ od sada sve češće pojavljivati u drugim rezulucijama, deklaracijama i izveštajima evropskih institucija, što će, napominje, dodatno otežati poziciju Srbije.

– Vučić sada može da bira da li će to iskoristiti kao opravdanje da odustane od evropskog puta, ili da uvede sankcije Moskvi. Siguran sam da bar za sad, neće izabrati ni jedno ni drugo. On će se i dalje prenemagati i glumatati, u nadi da će se nekakav sporazum u Ukrajini ipak postići, a da će novim zaduživanjem zemlje kod zapadnih investitora, poklanjanjem EPS-a i drugim marifetlucima ublažiti pritiske na njega lično.

Vučić ni u ovoj situaciji ne brani interese zemlje i naroda, već isključivo traži način da kroz globalnu krizu prođe bez posledica po sebe i svoju vlast. Pošteno bi bilo da račun za to na kraju plati on sam, a ne Srbija i njeni građani – zaključuje naš sagovornik.

Prema rečima Boška Obradovića, „možemo biti zahvalni Evropskom parlamentu na potvrdi onoga što Dveri tvrde godinama unazad da je uslov za evropske integracije Srbije priznanje lažne države Kosovo“.

– Pod tim uslovom koji krši naš teritorijalni integritet i suverenitet nema razloga da nastavljamo bilo kakve pregovore. Besmisleno je da u EU idemo poniženi i osakaćeni. Sada kada je to i zvanično, treba zvanično prekinuti dosadašnje pregovore i započeti nove o bilateralnoj saradnji koja je u obostranom interesu – zaključuje Obradović.

Vučić deset godina zavlači međunarodnu zajednicu

Prema rečima Biljane Stojković, predsednik Vučić je propustio sve prilike da ispregovara najbolju poziciju za Srbiju u odnosu na pitanje Kosova, dok Biljana Đorđević , s druge strane, smatra da je da je to i jedna spoljnopolitička poruka Aleksandru Vučiću koja ima više veze sa Rusijom i uvođenjem sankcija, odnosno usklađivanjem spoljne politike sa evropskom, nego sa samim Kosovom.

– Manevarski prostor za Aleksandra Vučića se sužava. Čitavu deceniju je zavlačio međunarodnu zajednicu, a za to vreme je mogao da ispregovara velike dobitke za Srbiju uz dogovor o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Bilo je u igri različitih modela da se uspostave normalni dobrosusedski odnosi, bez formalnog priznavanja, a da se ujedno napreduje u evrointegracijama. Izgleda da su te prilike propuštene – kaže Biljana Stojković.

Podsetimo, Spoljno-politički odbor Evropskog parlamenta usvojio je većinu amandmana na tekst rezolucije o Srbiji u kojoj se od naše zemlje traži bliže usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sa posebnim naglaskom na zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji, ali i se traži i normalizacija odnosa sa Prištinom, radi nastavka puta Srbije ka EU.

U usvojenom izveštaju po prvi put se decidno navodi očekivanje “međusobnog priznanja” Srbije i Kosova, odnosno da se od Beograda i Prištine očekuje potpisivanje pravno obavezujećeg sporazuma zasnovanog na međusobnom priznanju.

Priznanje Kosovo poruka zbog Rusije

– Nisam videla originalni tekst Bilčikovog izveštaja koji su usvojili poslanici Odbora za spoljne poslove EP – u saopštenju za medije formulacija koja stoji je i dalje normalizacija odnosa Kosova i Srbije. To pitanje posmatram dvojako. S jedne strane, svakako je u EU više zemalja koje su priznale Kosovo i više evroparlamentaraca koji politički to podržavaju, tako da će verovatno ovaj izveštaj biti izglasan u julu u Evropskom parlamentu. U predlogu rezolucije o Kosovu se pozivaju i zemlje EU koje nisu priznale Kosovo da ga priznaju, pa sumnjam da će se to dogoditi samo zbog rezolucije EP jer EP prosto nije organ koji o tome odlučuje – kaže Biljana Đorđević.