Istorijski i najhrabriji govor pred 46 lidera EU ili blamiranje građana Srbije: Sagovornici Danasa o nastupu Vučića u Budimpešti

Predsednik Srbije je u svom petnaestominutom govoru i u prilici koju mu je ukazao njegov politički prijatelj, takođe, u svojim postupcima, vrlo jasan evroskeptik i proruski orijentisan političar Viktor Orban, domaćin skupa, pred 46 lidera evropskih država pobrojao činjenice koje karakterišu aktuelno stanje, naglašavajući svoju navodnu hrabrost da to učini, ne navodeći pritom, osim opštih mesta, nijedno rešenje za krizu izazvanu agresijom Rusije na Ukrajinu.

To i ne bi bio toliki problem, odnosno očigledna kontradikcija, da Vučić nije istovremeno naglašavao kako se nije čuo sa Vladimirom Putinom dve i po godine, da Srbija nije uvela sankcije ruskom režimu, a isticao koliko je Srbija puno novca izdvojila za pomoć Ukrajini i kako želi da rat stane i kako tu ne bi trebalo da bude pobednika. Pred liderima EU za koje je Vladimir Putin nedvosmisleni  agresor na Ukrajinu i osumnjičen za ratne zločine, u čiju zajednicu deklarativno vodi državu.

Sa posebnim žarom je predsednik Srbije govorio o pobedi Donalda Trampa na izborima u Americi.

“Verujem da, nakon što smo Donalda Trampa prikazali kao đavola, sada ćemo izgleda da promenimo priču i napravićemo mu krila anđela da bi ta priča o njemu mogla da se promeni ili da bi njegova agenda mogla da se promeni. To neće biti tako lako. Postoji još nešto što moramo da razumemo, više od onoga što će Ursula, Šarl i drugi razgovarati sa Trampom. On će naći načina da se pozabavi važnim problemima”, istakao je Vučić.

„Vučič se ponašao kao da je lično zaslužan za pobedu Trampa“

– Vučić nije uspeo da se odupre potrebi da seiri u Budimpešti. Ponašao se kao da je lično zaslužan za Trampovu pobedu. Držao je lekciju proglašavajući sebe seniornijim i iskusnijim od sagovornika. Umislio je da je on taj koji treba da im objasni kakve implikacije po svet u narednom periodu ima rezultat američkih izbora, šta smera Kina, a šta Indija, šta će biti sa Ukrajinom – komantariše za Danas Zdravko Ponoš, narodni poslanik i lider SRCE.

Njegovo objašnjavanje evropskim liderima kako im treba strateški pristup šta treba da rade u sa Evropom i sa Srbijom je moralno neutemeljeno, dodaje.

– On u vođenju ove zemlje nije pokazao nikakvu strategiju. A i kako bi kad je kolonijalni upravnik. Imala bi smisla njegova sugestija da Evropa treba iz strateških razloga da integriše ovaj prostor umesto da dangubi sa administrativnim zavrzlamama kad bi to izgovorio neko drugi. Ovako je to izgovorio neko ko nikada nije ni želeo Srbiju na putu evropskih integracije. Sve je radio da je uspori i skrene. Sve ovo znali su oni kojima se obraćao. Poručivao im je – imam sad mnogo moćnijeg upravnika kolonije kome ću da se šlihtam. Aj’ zdravo – zaključuje naš sagovornik.

Govoreći o evropskim integracijama, podsetimo, predsednik Srbije je pozvao na što brže učlanjenje Zapadnog Balkana u Uniju, ali na svoj način, koji se može tumačiti i kao odustajanje njegovo od tog puta.

– Evropa je najlepša mesto u svetu do sada. Da li će biti tako za 10 ili 20 godina? Kada sam razgovarao sa svojim dobrim arapskim prijateljem, predsednikom jedne vrlo cenjene zemlje. Pitao me je koliko godina ima moj najmlađi sin, to je bilo prošle godine. Rekao sam šest godina. On mi je rekao “Možeš li da zamisliš njegov život za 20 godina? Gde bi želeo da tvoj sin živi, u bogatijem delu sveta ili siromašnijem? Rekao sam mu “mi smo lojalni ljudi, tako možda nekima ne delujemo, ali smo mi jako lojalni. Obećao sam svom narodu da ćemo ostati na evropskom putu i tako će i biti”. Rekao mi je “samo razmisli o tome”. To govorim zato što sada mislim da bismo trebali da pričamo o strateškim pitanjima – kazao je Vučić.

„Đavo je uvek u detaljima“

Prema rečima Gorana Miletića, direktora Civil Rights Defenders za Evropu, ako pažljivo pogledate govor predsednika Vučića morate se složiti sa njegovim završetkom – da Evropa treba da se više fokusira na strateške, a ne samo na taktičke odluke.

– Međutim, đavo je uvek u detaljima i iz njegovog celog govora dobijamo samo par naznaka na šta je tačno mislio i šta je za njega „strateška odluka“ (naprimer u vezi sa Ukrajinom) – smatra naš sagovornik.

Najbitnija stvar u vezi svakog govora na ovakvim skupovima je definisati cilj izlaganja, kaže dalje, „naročito ako je Vučić bio jedan od šest govornika koji je govorio pred skupom na kome je bilo pedesetak lidera“.

– Ne deluje mi da je imao definisan cilj niti da se u pripremi izlaganja oslonio na savetnike za spoljnu politiku. U govoru su nabrojani problemi koje Evropa ima i kojih je svesna, a umesto kreativnih rešenja, na trenutke deluje kao da želi ih podseti da su nemoćni u vezi sa nekim pitanjima. Od tih pitanja je svakako najvažnija Ukrajina i u govoru je pokušao da pokaže uradi nespojivo – da prikaže ogromnu pomoć Srbije Ukrajini, ali da opravda neuvođenje sankcija Rusiji. Taj deo o privrženosti miru i pomoći Ukrajini deluje prilično nespojivo sa jasnim pro-ruskim narativom na svim pro-vladinim medijima u Srbiji – objašnjava Miletić.

Kako dodaje, zanimljiv deo izlaganja je priča o razgovoru sa „dobrim arapskim prijateljem, predsednikom jedne vrlo cenjene zemlje“ i verovatno je cilj ovog dela bio da poruči liderima EU da nas prime u članstvo uz odustajanje od insistiranja na vladavini prava, ljudskim pravima i slobodi medija.

– Naravno se to neće desiti, a i taj deo govora deluje kao bilateralno pitanje Srbije i EU, nije bio za ovakav skup budući da se na skupu pored EU i Srbije, nalazilo 17 lidera zemalja koje nisu u EU. Verujem da su svi prisutni iz EU u sebi zapitali zašto ponavlja da je Srbija „lojalna“ evropskom putu, kada godinama ne radimo gotovo ništa u vezi procesa pristupanja – napominje Goran Miletić.

Prema njegovom rečima, jedan važan detalj preko kog su svi mediji olako prešli je ko je organizator skupa.

– Naime, svuda je objavljeno da je organizator skupa VIktor Orban, pa se iz svega može steći utisak da evropski lideri samo „gunđaju“ zbog njegovor ponašanja u domenu vladavine prava, slobode medija, širenja govora mržnje, ali da ga u suštini uvažavaju, prihvataju i idu na njegove skupove. Međutim, kada pogledate pozivno pismo, potpisao ga je pored Orbana i Šarl Mišel i ono počinje formulacijom o agresiji Rusije na Ukrajinu. Dakle, sastanak nije Orbanov, niti je on uspeo da nametne svoju verziju agende – zaključuje Miletić.

„Tvrditi da je neko održao najhrabriji i još istorijski govor, nije na govorniku“

– I nama u Srbiji i u Evropi i svetu itekako su u ovom momentu potrebni vizionarski, državnički govori koji bude nadu u čoveku i otvaraju puteve za izlazak iz krize i za „novi“ svet – smatra Srećko Đukić, bivši amasador Srbije u Belorusiji.

– Bilo je i te kako takvih govora izrečenih od naših ranijih državnika kojima se divilo na svim stranama i na svim kontinentima. Mi nemamo danas ni približno takvih političkih figura i harizmatičnih ličnosti ni na celom postjugoslovenskom prostoru. Takva ličnost se ne postaje po želji i po narudžbini, ona se rađa sa univerzalnim delima – kaže Đukić.

Uostalom danas je javni deficit u međunarodnim odnosima velikih, krupnih državničkih ličnosti, napominje.

– To se ne postiže sedenjem u televizijskim prgramima, tvitovanjem, itd… Tvrditi da je neko održao najhrabriji i još istorijski govor, nije na govorniku i njegovoj propagandi, ta ocena „istorijska“ pripada međunarodnoj javnosti. Ako se pak analizira šta je izrečeno u predmetnom govoru, videćemo da u njemu nema ništa novo što ranije nije rečeno, pa i bezbroj puta. Hrabrost i vizionarstvo ne moraju ići ruku pod ruku. Vizionarstvo je samo po sebi hrabrost. A koju novu viziju smo primetili? I ono što je izuzetno važno zapaziti, međunarodni odnosi ponovo su gurnuti u ideološke vode. A tu ne možemo a da ne kostatujemo da krajnja desnica napreže sve svoje sile da preuzme puni primat – zaključuje sagovornik Danasa.

„Mogla je i Jugoslavija postati članica pre 30 godina da Beograd nije krenuo u rat protiv svih“

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ističe za Danas da je Vučić očigledno dobio mogućnost da se obrati samitu u Budimpesti zahvaljujući Viktoru Orbanu koji, dodaje, pokušava da za vreme svog predsedništva što više afirmiše ruski stav i interes.

– Tako je i govor Vučića u suštini išao u tom pravcu. Tendencija je da se Srbija pozicionira između SAD i Kine, a da EU služi kao ekonomska potpora. Neophodno je da se EU što dublje angažuje na Zapadnom Balkanu, koji nema unutrašnji potrencijal da u doglednom vremenu iznese neophodne reforme za članstvo. Da li bi to bila neka forma članstva pod nadzorom svakako je pitanje o kojem treba razmišljati – kaže naša sagovornica.

Međutim, napominje, bez obzira što su Rumunija i Bugarska postale članice prevashodno kao politička odluka, neumesno je da se predsednik o tome izjašnjava sa nipodaštavanjem i arogancijom.

– Mogla je i Jugoslavija postati članica pre 30 godina da Beograd nije krenuo u rat protiv svih. Pa i Srbija bi bila mnogo bliže članstvu da ne istrajava na svojim aspiracijama prema regionu. Dakle, činjenica kako predsednik ističe, da je Srbija ekonomski najjača u regionu (i Evropi) nije dovoljna bez stavljanja tačke na granice – kaže.

Njegovo naglašavanje da je Srbija okrenuta članstvu EU, smatra Biserko, oslikava i unutrašnju turbulentnu situaciju i svest da je to ipak jedina opcija koja osigurava prosperitet regionu, pa i Srbiji.

– Odnosno, da je EU, posebno Nemačka, suštinski zainteresovana za intergrisanje Balkana u evropsku sferu – zaključuje ona.