Uprkos rastu „desnice“, Vučić nema čemu dobrom da se nada: Sagovornice Danasa o budućem sastavu Evropskog parlamenta

Sagovornice Danasa, upućene u aktuelne prilike ali i sa stanovišta jasne predikcije događaja koje slede nakon izbora u evropskim institucijama saglasne su da povećanje broja desničarskih politika i glasova u EP ide na ruku režimu Aleksandra Vučića, ali, kako ističu, to svakako nije dovoljno niti će promeniti narativ iz prethodnog saziva. Kritički ton u odnosu na vlast u Srbiji.

Podsetimo, Evropski parlament usvojio je u proteklim godinama niz rezolucija kojima se osuđuje nedemokratsko ponašanje aktuelnih srpskih vlasti, a poslednja u nizu bila je ona koja je jasno označila da se u Srbiji dogodila izborna krađa, u decembru 2023. godine, koju je počinio upravo Vučićev režim.

– Očekuje se da će desničari i ultradesničari osvojiti više glasova nego na izborima za Evropski parlament održanim pre pet godina, ali se smatra da će prvo i drugo mesto ponovo pripasti Evropskoj narodnoj partiji i Partiji evropskih socijalista – kaže za Danas Marija Stojanović, istraživačica i novinarka “European Western Balkans“.

Pojedini desničari u EU, dodaje, poput premijera Italije i Mađarske, Đorđe Meloni i Viktora Orbana, ne kriju da su naklonjeni Vučićevom režimu, dodaje.

– Ipak, među strankama takve orijentacije postoje i duboke podele. To pokazuje i vest da francusko Nacionalno okupljanje, čije zaštitno lice je Marin Le Pen, ne želi da bude deo iste poslaničke grupe u budućem sazivu EP kao Alternativa za Nemačku, zbog spornih izjava predstavnika te nemačke stranke o nacistima – smatra sagovornica Danasa.

Dakle, pitanje je, ističe dalje, koliko će, uopšte, desničari imati snage da “progovore istim glasom”, kada je reč o spoljnopolitičkim temama, uključujući odnos prema Srbiji.

– Takođe, ni kada je realno očekivati da će ultradesnica, okupljena u grupi “Identitet i demokratija”, biti deo buduće vladajuće koalicije u EU. Ipak, ono što je zajedničko maltene svim takvim partijama u EU jeste činjenica da su veoma skeptične prema planovima o daljem proširenju EU, a mnoge od njih se zalažu i za smanjenje pretpristupne pomoći Unije državama kandidatima (među kojima je i Srbija). Takav stav, naravno, ne ide naruku Vučićevom režimu koji, makar, deklarativno, i dalje ističe da je evropska integracija strateški cilj države – smatra Marija Stojanović.

Stoga, zaključuje, “ne očekujem da će naredni saziv institucija EU gledati vlasti u Srbiji sa većom blagonaklonošću od odlazećeg”.

Prema rečima Aleksandre Joksimović, diplomatkinje i bivše ambasadorke Srbije u Velikoj Britaniji, jačanje desnice u EU postoji kao trend, mada ne u svim državamo podjednako.

– Kada se pogledaju istraživanja javnog mnjenja pred predstojeće izbore za EP, vidi se da ukupan korpus EPP i socijal demokrata ne gubi previše na ukupnoj masi glasova. Dakle evidentno će krajnja desnica imati više poslanika nego što je to bio slučaj u prethodnom sazivu EU parlamenta. Ipak procenti osvojenih glasova i mandata neće im omogućiti da utiču na formiranje buduće komisije – ističe Aleksandra Joksimović.

Ukupni pobednici se i dalje očekuje da bude grupacija konzervativnih stranaka EPP, smatra ona.

– Zato se već sada razgovara o potencijalu Ursule fon der Lajen da ostane na istoj funkciji, na čelu EK u još jednom mandatu. Ništa manje značajno biće ličnost koja će doći na mesto visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Dosadašnji, Žozep Borelj, poticao je iz zemlje nepriznavaoca Kosova, što je obezbeđivalo određenu neutralnost njegovih stavova. Nepoznanica je i da li će u sledećem sazivu biti postavljen novi specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja Zapadnog Balkana, kao i koja bi to mogla biti ličnost. Do sada se pominjao Borut Pahor kao zainteresovan za funkciju – objašnjava sagovornica Danasa.

Saradnja aktuelnog komesara za proširenje EU je bila veoma živa, ističe dalje, “a njegov mandat je pratilo uverenje da ima posebno razumevanje za RS”.

– Dakle i od ličnosti budućeg komesara će zavisiti nijanse u odnosima Srbije sa EU. S obzirom na veliku verovatnoću kontinuiteta političkih opcija u EK, za očekivati je da će i osnove aktuelne spoljne politike ostati iste, kao i odnos orema Zapadnom Balkanu – ističe naša sagovornica, dodajući da će plan rasta kao i deklarativno najavljeno ubrzanje daljeg procesa EU integracija verovatno ostati u fokusu buduće komisije prema regionu i Srbiji

– Parlament i poslanici uvek imaju veću slobodu u debatama po pojedinim pitanjima. Veće učešće poslanika krajnje desnice moglo bi uticati na blagonakloniji narativ pojedinih poslanika za stavove i poziciju Srbije, što opet ne bi uticalo u krajnjem rezultatu na glasanje o pitanjima od značaja za Zapadni Balkan i Srbiju.