RSE: Ko je u Briselu bolje prošao – Vučić ili Kurti?

Sagovornici su bili politički analitičari Agon Maliqi iz Prištine i Ognjen Gogić iz Beograda.

Bilo je reči o tome ko je u Briselu bolje prošao – Kurti ili Vučić, zašto su lideri Nemačke, Francuske i Italije prvi put otvoreno saopštili da EU od Srbije zahteva da de facto prizna Kosovo, zašto je taj zahtev ispostavljen Vučiću uoči izbora u Srbiji i da li je položaj Srbije u pregovorima sa Prištinom pogoršan nakon oružane akcije u Banjskoj.

Razgovaralo se i o tome da li je Kurti bezuslovno prihvatio predlog Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinila EU i da li je spreman da prihvati autonomiju kosovskih Srba kakvu imaju manjine u državama EU, zašto je Brisel formiranje Zajednice povezao sa de facto priznanjem Kosova, da li će Srbiji biti uvedene sankcije ukoliko Vučić i dalje bude odbijao priznanje Kosova ili je Srbija toliko važna Briselu i Vašingtonu da će nastaviti da tolerišu Vučićevo odugovlačenje, kao i o tome da li će biti raspisani novi izbori na severu Kosova nakon što je Srpska lista prihvatila da učestvuje na njima.

Omer Karabeg: Ko je u Briselu bolje prošao – Vučić ili Kurti?

Ognjen Gogić: Teško je to reći zato što nijedan nije dobio ono što je želeo. Možda bih ipak rekao da je pozicija Kurtija, odnosno Kosova, malo povoljnija zbog toga što su nakon sastanaka u Briselu usledila nova formulacija da se od Srbije očekuje de facto priznanje Kosova. Time su lideri EU konačno nazvali stvari pravim imenom. Prestali su da koriste eufemizme i rekli su šta je suština zahteva koji se postavlja pred Srbiju. To je isteralo na čistac poziciju Srbije u ovim pregovorima. Mislim da je to za Srbiju nepovoljno, ali i povoljno zato što zna na šta može da računa i koji zahtevi stoje pred njom. Javnost Srbije sada više nije u dilemi šta se zapravo od Srbije traži. Niko više neće moći da se krije iza nejasnih formulacija, zna se šta je zapravo na stolu.

Agon Maliqi: Ispada kao da Kosovo dobija više. Ali mislim da je to samo u smislu formulacije, jer je sadržaj ostao isti. Ništa se nije promenilo u sadržaju. Francusko-nemački plan imao je isti cilj. Ništa se nije promenilo ni kada su u pitanju funkcije Zajednice opština sa srpskom većinom. Tako da se ništa ne menja – samo izgleda kao da Kurti nešto dobija.

De facto priznanje

Omer Karabeg: Stiče se utisak da je završen period pridobijanja Vučića lepim rečima. U Briselu su lideri tri najjače zemlje Evropske unije – Nemačke, Francuske i Italije otvoreno saopštili Vučiću da će Srbija morati da de facto prizna Kosovo. To je ovih dana ponovila i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. Ona je rekla da normalizacija odnosa znači de facto priznanje. Zašto je Zapad promenio ton prema Vučiću?

Ognjen Gogić: Moram da priznam da nisam siguran koja se namera krije iza promene retorike. Neko kaže da je to ustupak Prištini jer joj je rečeno će u zamenu za Zajednicu srpskih opština dobiti de facto priznanje. Drugi kažu da je razlog promene retorike oružani napad u Banjskoj posle koga je Vučić izgubio kredit koji je imao. Nisam siguran da, uprkos promeni retorike, EU želi da izgubi Vučića kao partnera. Već godinu i po dana slušamo da Srbija treba da uskladi svoju politiku sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji. Rekao bih da se predsednik Vučić i dalje percipira kao važan partner Zapada. Tako da baš nisam uveren u to da će novu retoriku da prate i dela.

Agon Maliqi: Mislim da Zapad više nema tolerancije prema Vučiću i srpskoj politici u regionu. Shvatili su da Vučićev potencijal za destabilizaciju regiona nije tako veliki kako ga Vučić prodaje jer u sadašnjem kontekstu Srbija više nije u poziciji u kojoj je bila pre ruske agresije na Ukrajinu. Rusija više nije u mogućnosti da koristi Srbiju za regionalnu destabilizaciju kao što je mogla pre tri, četiri godine. Brisel je postao svestan da je danas pozicija Vučića slabija i da on ne može da diktira Zapadu. Mislim da su to razlozi promenjene retorike i novih formulacija.

Omer Karabeg: Da li je položaj Srbije u pregovorima sa Kosovom pogoršan zbog događaja u Banjskoj?

Ognjen Gogić: Rekao bih i da i ne. Očekivao sam da će se taj incident više odraziti na odnos EU prema Beogradu i predsedniku Vučiću. To je bio veoma dramatičan događaj koji je pokazao pre svega ogromnu količinu oružja koje je srpska strana posedovala na severu Kosova s namerom da ga upotrebi ne znam u koje svrhe. Nije, međutim, usledilo ono što sam očekivao.

EU čak nije ni ublažila kaznene mere prema Kosovu koje su uvedene u junu i nije bilo govora ni o kakvim sličnim kaznenim merama prema Srbiji. Jedino što se desilo je rezolucija Evropskog parlamenta koja je bila veoma oštra, ali ipak je reč o telu EU koje ne donosi ključne odluke. Mislim da je ključni zahtev, koji je postavljen pred Beograd, da se sprovede istraga i procesuiraju odgovorni za incident u Banjskoj. Beograd je vrlo brzo pokrenuo neke radnje i mislim da je time u velikoj meri zadovoljio očekivanja EU. Čini mi se da će Beograd proći bez većih posledica dokle god se makar formalno bude vodio postupak protiv Milana Radoičića.

Agon Maliqi: Mislim da je nakon Banjske pogoršan položaj Beograda jer niko ne veruje da ono što se desilo u Banjskoj nije imalo nameru destabilizacije regiona. Možda neće biti direktnih posledica jer EU ne može da uvede sankcije Srbiji zbog veta Mađarske. Ali to će se ipak reflektirati na odnos prema Srbiji. Ni odnos prema Vučiću više neće biti isti. Mislim da je Vučić veoma ranjiv jer zapadne sile sigurno imaju sve informacije šta se sve i kako dogodilo u Banjskoj. Neće biti kaznenih mera, ali će Zapad to iskoristiti da vrši pritisak na Vučića da implementira Ohridski sporazum.

Potpis

Omer Karabeg: Albin Kurti je u Briselu izjavio da je spreman da potpiše sporazum o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji uključuje i predlog Brisela o tome kako bi trebalo da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom. Međutim, Josep Borrell, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da u Briselu nije postignut dogovor zato što preduslovi jedne strane nisu bili prihvatljivi za drugu. Da li to znači da je i Kurti postavljao uslove?

Agon Maliqi: Nema prostora za pregovore o sadržaju sporazuma. Ceo problem se svodi na potpis. U tom smislu ide Kurtijev zahtev.

Omer Karabeg: Mislite da je Kurtijev uslov da prvo Vučić potpiše, pa će onda on da potpiše?

Agon Maliqi: Da. On je i ranije govorio da za njega nije sporazum nešto što nije potpisano, iako su zapadne sile tvrdile da je to samo formalnost i da su one garant sprovođenja Ohridskog sporazuma. Kurti ne veruje da će Srbija da sprovodi taj sporazum ako ga Vučić ne potpiše.

Ognjen Gogić: Josep Borrell je rekao da se Ohridski sporazum smatra prihvaćenim, iako nije potpisan. Ali taj sporazum nije dao rezultat koji je Kosovo želelo da vidi jer pet zemalja EU, koje ne priznaju Kosovo, nije promenilo stav. Zato se sada zahteva od Srbije da de facto prizna Kosovo. Jer ukoliko Srbija de facto prizna Kosovo, onda nema razloga da to ne učine Španija i druge članice EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.

Time bi se otvorio put za članstvo Kosova u NATO. Mislim da premijer Kurti smatra da bi potpis Srbije na Ohridski sporazum bio signal tim članicama EU da priznaju Kosovo.

Ceo tekst čitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.