Vučić i Kurti ponovo u Briselu: Može li dijalog da izađe iz kome?

Vučić i Kurti će se, po četvrti put, sastati u sredu 26. juna u Briselu, a sastankom će predsedavati šef diplomatije EU Žozep Borelj i Lajčak.

Dnevni red nije saopšten, ali je mogućih tema puno, od konkretnog rešavanja problema izazavanih ukidanjem prometa dinarom na Kosovu, oko čega na sedam sastanaka nisu mogli da se dogovore tehnički pregovarači, do izrade statuta ZSO što bi bio jedan od koraka u formiranju Zajednice na kojoj Beograd insistira.

Da se stvari u dijalogu mogu bar susretom malo pomeriti, nagovestio je Lajčak nakon susreta sa Vučićem, jer je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks napisao da su dogovoreni naredni koraci.

Aleksandar Šljuka, iz Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice, za Danas kaže da bi naredni koraci koje je Lajčak pomenuo mogli da budu usmereni na iznalaženje rešenja u vezi sa „pitanjem dinara“, odnosno negativnih posledica koje Uredba Centralne banke Kosova ima na svakodnevni život pripadnika srpske zajednice, ali i funkcionisanje institucija Srbije na Kosovu.

In Belgrade, I had an open discussion with @predsednikrs @avucic on the current state of play in the Dialogue. We agreed on next steps for the coming period. pic.twitter.com/j4vYFBMBLU

— Miroslav Lajčák (@MiroslavLajcak) June 19, 2024

– Čini se kao da Evropska unija želi da reši bar jedno otvoreno pitanje pre nego nastupi njeno restrukturiranje, ali i eventualne promene u američkoj administarciji. Međutim, posle sedam neuspešnih sastanaka, teško je biti optimističan da će rešenje uslediti uskoro, osim ukoliko Evropska unije ne predstavi rešenje u formi „uzmi ili ostavi“ opcije, gde će stranama biti vrlo teško da od istog odustanu – ocenjuje on.

Pokušaje Lajčaka da oživi dijalog i ubrza primenu dogvoorenih sporazuma, kao da sabotira srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji konstatuje da je dijalog u komi koja, kako kaže, nema veze s Lajčakom, već s tim da zemlje koje bi mogle da iskoriste svoj uticaj to ne čine.

Za Šljuku Đurićeva izjava nije naročito iznenađujuća.

– Mislim da je kritika upućena EU ne samo u kontekstu neprimene sporazuma – pre svega onih koji se tiču formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, već i u kontekstu nesankcionisanja ili neadekvatnog reagovanja na mnoštvo unilateralnih akcija Vlade Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem u poslednjih dve-tri godine – navodi Šljuka.

Kako dodaje, EU jeste samo fasilitator dijaloga, ali nema sumnje da je njen kredibilitet narušen time što nije uspela da natera Kosovo da implementira ono što je dogovoreno, niti da spreči poteze koji dijalog zaobilaze, već je suštinski „aminovala“ izmene stanja na terenu.

– Đurićeva izjava je zasigurno podstaknuta i odlukom visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Žozepa Borelja da preporuči ukidanje mera uvedenih Kosovu od strane EU prošle godine, što je, prema mom mišljenju, nepravedno, imajući u vidu da skoro nijedan uslov nije u potpunosti ispunjen, te da smo umesto zahtevane deeskalacije bili svedoci mnogih novih eskalatornih poteza u međuvremenu – ističe naš sagovornik.

O poseti Prištini i Beogradu za N1 je govorio Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za saradnju Beograda i Prištine.

On smatra da su sve oči uprte u Prištinu, pre svega oko prihvatanja predloženog statuta za ZSO koji je uradio tim Miroslava Lajčaka, tj EU.

– Očekuje se da vlada usvoji taj predlog statuta i da ga pošaljuje Ustavnom sudu na razmatranje. Priština, sa druge strane, pokušava da nađe različite modalitete odlaganja tog procesa – od toga da želi da pošalje taj papir Venicijanskoj komisiji, do toga da želi da pravi alternativni statut nakon toliko godina pregovora“, objasnio je on.

Kako je podsetio, Kosovo nije primljeno u Savet Europe upravo jer nije pokrenuo proces osnivanja ZSO.

„To je međunarodna obaveza Prištine još iz perioda Briselskog sporazuma iz 2013. godine i Priština od toga neće moći da pobegne. Negde se kupuje vreme do američkih izbora, do formiranja nove Komisije, nadajući se da će u toj novoj podeli karata jedna ili druga strana dobiti bolju situaciju za svoje ciljeve, ali mislim da je nemoguće da Priština izbegne formiranje ZSO“, dodao je.

Misli da međunarodna zajednica neće prihvatiti da kosovska strana pravi neki altenrativni statut.

Kada je reč o problemu s dinarom, kaže da se o tome i dalje govori, ali ne onako kako bismo mi možda želili.

„Sa dinarom je međunarodna zajednica izrazila svoje nezadovoljstvo ponašanjem kosove strane, ali ne i neke mere prema Prištini. Ključno pitanje kod upotrebe dinara je kako će da funkcionišu institucije i ustanove Srbije koje rade na prostoru KiM, koje se finansiraju od strane vlade Srbije, a za koje je zainteresovana i međunarodna zajednica i srpska strana da ostanu u funkciji. To su pre svega institucije vezane za obrazovanje i za zdravstvo, socijalnu zaštitu donekle“, kaže Mijačić i dodaje da je ideja da te institucije pređu u nadležnost ZSO.

Prema njegovim rečima, kosovska strana je prilično nefleksibilna po tom pitanju i ne želi da primeni rešenja koje su dogovorena u okviru tehničkih pregovora između Lajčaka, Bislimija i Petkovića

“Negde je tu ostalo zatišje i da se i to pitanje rešava na visokom nivou ili da se rešava kroz pritisak međunarodne zajednice o formiranju ZSO“, zaključio je Mijačić.