Kako su i Vučić i Kurti upali u sopstvene zamke?

Bilo je reči o tome da li je prekinut svaki dijalog između Beograda i Prištine, šta će biti sa sedam zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji su njegov uslov za nastavak dijaloga? Da li je vlada Kosova spremna da prihvati neke od njih?

Da li su Vučićevi potezi kao što je bilo povlačenje srpskih policajaca, sudija i tužilaca iz kosovskih institucija i bojkot izbora omogućili Kurtiju da uspostavi kontrolu na severu Kosova? Da li sadašnje akcije Prištine na severu vode Kosovo u međunarodnu u izolaciju i udaljavaju ga od Evropske unije?

Bilo je reči i o tome da li će i pored svih otpora Priština morati da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom jer je to uslov bez koga nije moguć evroatlantski put Kosova, zašto je tu zajednicu neophodno formirati što pre s obzirom da Srbi napuštaju sever Kosova? Zašto Zapad neće odustati od francusko-nemačkog plana?

Karabeg: Kako biste opisali sadašnje odnose između Beograda i Prištine? Da li je prekinut svaki dijalog?

Surlić: Rekao bih da su odnosi vrlo loši, da već duže vreme nemamo dijalog i što je najgore ne nazire bilo kakva pozitivnija vest u odnosima između dve strane.

Maljići: Dijaloga nema, imamo samo nekakve predstave. Sve strane se prave da su zainteresovane za dijalog. Evropska unija nastoji da nekako održi proces i zato ima nekakvih sastanaka. Beograd i Priština žele da pokažu da su konstruktivni, ali ne pričaju o implementaciji Ohridskog sporazuma već čekaju kakva će biti politička konstelacija sledeće godine tako da do tada ne možemo da očekujemo nikakav korak napred.

Karabeg: Predsednik Srbije Vučić nedavno je izneo sedam zahteva za nastavak dijaloga. Mislite li da su ti zahtevi realni?

Surlić: Mislim da jesu, pre svega oni koji se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština i na izbore na severu Kosova. To su zahtevi koje je podržala i Evropska unija. Ne postoji drugi put kako relaksirati situaciju na severu Kosova nego da se Srbi vrate u institucije, da se raspišu novi lokalni izbori i da se onda pregovara o formiranju Zajednice srpskih opština kako bi se osigurala integracija srpske zajednice u kosovsko društvo.

Maljići: Neke zahteve nije baš lako ispuniti jer je Beograd želeo da Srbi izađu iz kosovskih institucija. Policajce i gradonačelnike nije tako lako vratiti. Srbi su bojkotovali referendum o smeni albanskih gradonačelnika u opštinama na severu Kosova, pa treba čekati godinu dana na nove lokalne izbore.

Što se tiče sudija i tužilaca, njihove ostavke nisu formalizovane, pa bi se oni eventualno mogli vratiti. Za sadašnju situaciji delimično je kriv Beograd i ne može da traži od Prištine da ispuni ono što nije moguće. Mislim da to zna i međunarodna zajednica.

Zamke

Karabeg: Gospodin Maljići je pomenuo krivicu Beograda. Da li je Vučić kriv što je Kurti praktično uspostavio vlast na severu Kosova? Jer po Vučićevom nalogu srpski policajci su napustili policiju Kosova, a srpski tužioci i sudije kosovsko pravosuđe. Nakon stoga su Srbi bojkotovali izbore, pa su na čelo opština na severu došli Albanci. Zar to nije omogućilo Albancima da preuzmu institucije na severu Kosova?

Surlić: Jeste, ali trebalo bi da se uzme u obzir ono što je tome prethodilo. Kada je Albin Kurti došao na vlast, rekao je da njegova vlada možda neće obezbediti veće međunarodno prisustvo Kosova, misleći na članstvo u međunarodnim organizacijama, ali će osigurati puni suverenitet na celoj teritoriji Kosova. Prisustvo kosovskih specijalnih snaga na severu Kosova bilo je potpuno u suprotnosti sa onim što je dogovoreno u Briselu. Srpski policajci, koji su bili u kosovskoj policiji, bili su potpuno ignorisani, ignorisana je lokalna samoupravu, srpski sudije i tužioci su isto tako bile ignorisani.

Rekli ste da je Vučić naložio povlačenje. Svi Srbi na severu Kosova, i oni koji su za i oni koji su protiv Vučića, apsolutno su bili za izlazak iz institucija jer su videli da Srbi samo sede u tim opštinama, a nemaju nikakvog uticaja. Tražili su da se jednom za svagda povuku.

Izlazak iz institucija bio je rezultat kolektivnog nezadovoljstva. Mislim da je to bio iznuđeni, očajnički potez predstavnika Srba.

Naravno da se situacija mora vratiti u normalu i da je povratak u institucije jedino rešenje. Ali ne formalni povratak, već bi zaista morao da postoji unutrašnji dijalog između srpske i albanske strane koji je između ostalog i Kurti najavljivao. Institucije, koje bi bile ponovo uspostavljene, morale bi biti servis građana.

Maljići: Obojica lidera su mislili da mogu da zaobiđu dijalog u bici da uspostave kontrolu na severu Kosova. To je bilo besmisleno jer je, na kraju krajeva, cilj dijaloga je da se na severu uspostavi kosovski suverenitet.

I Vučić i Kurti upali su u vlastite zamke. Vučić, a i lokalni Srbi, su pogrešili što su izašli iz institucija, a još veći problem su sebi napravili akcijom Milana Radoičića koja je imala podrška od strane Srbije. To je omogućilo Kurtiju da uspostavi bezbednosnu kontrolu na severu.

Ali i Kurti je upao u zamku. Prešao je crvenu liniju jer suverenitet Kosova na severu nije održiv bez participacije Srba. Obojica moraju da shvate da nema rešenja izvan dijaloga.

Nema rešenja terorističkim aktima koje smo videli prošle godine, kao ni policijskim merama kojima se Srbi na severu teraju da se integrišu kosovsko društvo. Jedino rešenje je da Srbi učestvuju u kosovskim institucijama i da albanska većina poštuje i sluša zahteve kosovskih Srba umesto što samo pokušava zauzeti teritoriju.