Vučić: I mi smo potrebni Evropi, a ne samo ona nama

Takođe je potrebna veća politička hrabrost i ja verujem da će je ova politička administracija u Briselu pokazati  u većoj meri nego ranije, rekao je Vučić, i dodao da EU treba da zadobije veću političku ulogu, a ne da postane samo najbolje mesto za život u kontekstu životnog standarda.

Izazovi Evrope su i bezbednosna pitanja, a među njima su, rekao je Vučić, i potencijalni regionalni konflikti i mogućnost ponovne migrantske krize.

„Nema sumnje da ćemo se približiti regionalnim konfliktima, s obzirom na užasnu ekonomsku i tešku političku situaciju u celoj Evropi“, ukazao je predsednik Srbije.

On je istakao da se suočavamo s najtežim periodom za celu Evropu, te da je jedno od važnih pitanja kako zaštiti naše ekonomije.

„Potrebno je kao nikada do sada da zaštitimo mala i srednja preduzeća. Ako to ne uradimo, izgubićemo sve“, poručio je Vučić.

Za prevazilaženje izazova koji su pred nama, ocenio je, potrebna je međusobna bliža saradnja.

„Ono što nam je potrebno jeste međusobno poštovanje, međusobna prava i prijateljska saradnja između svih evropskih zemalja. Potrebno je da vidimo šta su najbolja rešenja za sve nas i potrebno je da poštujemo sve naše različitosti“, zaključio je Vučić.

Premijer Slovenije Janez Janša je rekao da je u poslednjih 15, 16 godina Bregzit najvažnije pitanje koje će najviše uticati na budućnost Evrope.

„Mislim da je Bregzit strateška katastrofa, EU predstavlja mnogo stvari i jedan od uslova za njeno postojanje je ravnoteža moći. Bregzit je najvažniji za tu ravnotežu“, rekao je Janša i naglasio da budućnost evropskog projekta dosta zavisi od pitanja kada će ta nova ravnoteža moći biti uspostavljena.

On je dodao da je loš pristup institucija nekih država-članica EU pitanju Bregzita doprineo tome da Britanci izglasaju izlazak iz Evrope.

Prema njegovim rečima, treba proširiti Šengen zonu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i proširiti EU na zemlje Zapadnog Balkana, što bi bio strateški odgovor na Bregzit.

„Treba proširiti EU na zemlje koje žele da nam se pridruže i ispunjavaju uslove za to. To je strateški odgovor na izazov koji je posledica Bregzita i ispunjenje naših snova od početka“, poručio je Janša.

Mađarski premijer Viktor Orban je rekao da je u vremenima krize EU na događaje reagovala taktički, a ne strateški, te da je sada neophodan proaktivan, strateški pristup.

Prema njegovim rečima, među izazovima EU jeste jačanje ekonomskog učinka i konkurentnosti.

Orban je naglasio da je Evropa „u povlačenju“, te da beleži pad kada je reč o stopi rađanja, potrošnji na odbranu i uticaju koji ima u globalnoj ekonomiji.

Kada je reč o migrantskoj krizi, Orban je rekao da Zapad u imigraciji vidi rešenje za svoje demografske probleme dok, kako je naveo, Centralna Evropa ne želi da preuzima probleme drugih.

Prema njegovim rečima, drugi problem je taj što iako Evropa ne može da reši sopstvene probleme, želi da rešava probleme sveta i govori svojim međunarodnim partnerima kako da vode svoje zemlje.

„Ta praksa mora da se završi okonča i moramo da se vratimo na pristup gde se Evropa prvenstveno koncentriše na rešavanje svojih unutrašnjih problema pre nego što daje savete drugima“, zaključio je Orban i istakao da veruje da jedini način da se očuva jedinstvo Evrope uprkos razlikama jeste da Zapadna Evropa prihvati i poštuje drugačije stavove Centralne Evrope bez pokušaja nametanja sopstvenih.