Prošle godine pronosile su se glasine da pored briselskog dijaloga na kojem su dogovarani sporazumi o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, postoji i drugi kanal dijaloga u nekim drugim evropskim centrima, na kojem kosovski i srpski pregovarači u tajnosti razgovaraju o modalitetima konačnog, sveobuhvatnog, političkog sporazuma.
Dobro obavešteni izvori tvrdili se da su neki bitni, načelni dogovori postignuti, navodno su kao alternative stavljene na papir. Ali, te papire, iako su obećavani, nije video niko od onih koji su to mogli da objave u medijima, tako da smo ostali prikraćeni i na nivou spekulacija. Možda su te glasine buke plasirane da se ispita teren, dok je sada ta priča o etničkom razgraničenju ili razmeni počela da se javno oglašava preko glavnih protagonista, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Interesantno je koliko su diskursi dvaju predsednika slični: oboje govore kako dijalog ulazi u završnu fazu, da je on izuzetno težak, da je sporazum sa drugom stranom skoro pa nemoguć, da su neophodni veoma bolni kompromisi, ali i da još uvek postoji mogućnost za razgraničenje koje bi moglo zadovoljiti obe strane… Tu onda počinju kontradikcije i razlike u tumačenju „rešenja“…, ocenjuje u razgovoru za Danas Škeljzen Malići, kosovski pisac, filozof i analitičar, jedan od prvih koji je još pre godinu i po dana govorio o tome da se vode tajni razgovori o razmeni teritorije između dve države.
Upitan šta Hašim Tači misli kada govori o promenama granica, jer osim izjave da bi Preševska dolina trebalo da pripadne Kosovu, nije dao više objašnjenja, sagovornik Danasa ističe da kosovski predsednik uglavnom insistira na pojmu „korekcije granice“ za koje opet kaže da neće biti velikih razmera već ograničene.
– S druge strane, nakon što su ga posetili politički čelnici Preševske doline, koji traže da se ova oblast pripoji Kosovu, Tači sada traži da se Preševska dolina pripoji Kosovu, što nipošto nije ograničena korekcija i logično povlači kompromisni ustupak – pripajanje severa Kosova Srbiji, zato što tamošnji srpski lideri, prema istom modelu već duže vremena sever vide kao deo Srbije. Tači inače uopšte ne govori o severu Kosova, ili kada ga spomene, tvrdi da neće dati ni pedalj kosovske teritorije. Imajući u vidu ove kontradikcije, ja sam sklon uverenju da Tači ne veruje da će sporazum voditi ka razmeni teritorija, i da pominje Preševsku dolinu kao kontrazahtev koji neutrališe srpsku aspiraciju da uzme 10 odsto kosovske teritorije. Ipak, možda postoji projekt simboličke razmene teritorija, u smislu koji je nedavno izložio bivši austrijski ambasador i izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrić, kada je rekao da se planira minimalna razmena, samo nekoliko sela.
Sagovornik Danasa podseća da su SAD i EU do sada bile protiv razmene teritorije i razgraničenja na etničkim osnovama, kao i da smatra mislim da je to i dalje osnovni princip za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
– Ali, izgleda da po ovom pitanju postoje određena kolebanja bar kod dela zapadnih političara, koji misle da je razgraničenje po etničkom principu brže, pragmatičnije i trajnije rešenje, pošto je na njemu stalno insistirala Srbija, još od devedesetih godina kada je takvu soluciju zagovarao Dobrica Ćosić, a sada i na Kosovu ima zagovornika, između ostalih i predsednik države i glavni pregovarač. Kada neki zapadni diplomati kažu „Mi ćemo prihvatite ono što dve strane dogovore“, kao da dopuštaju i ovu mogućnost. Uostalom, Zapad nije bio dosledan ni u slučaju BiH, kada je dozvolila da se ona rasparča pa i prekroji prema etničkom principu da bi je onda sklepala u nekakvu gotovo paralizovanu u nefunkcionalnu Uniju… Etničko razgraničenje na Kosovu nije samo pitanje „zaštite“ Srba, naročito onih na severu, već će imati drastične reperkusije – napominje Škeljzen Malići za naš list.
Na pitanje kako je moguće da neko zaista planira da nasilno preseljava ljude u 21. veku, s obzirom na to da bi podela značila preseljenje Srba koji žive u centralnom delu Kosova na sever, Malići kaže da smo to već videli u ratovima devedesetih godina – ratno planiranje masovnih preseljenja pa i genocidnih likvidacija etnija koje su živele na „tuđim“ teritorijama.
– Dobrića Ćosić je svojevremeno zagovarao „mirno“ preseljavanje u razmenjene teritorije, ali da li je zaista moguće da to prođe bez konflikta i žrtava, nisam siguran da se može ostvariti. Kod ovog predloga neki se pozivaju na tursko-grčki sporazum o razmeni stanovništva iz ’20-ih godina prošlog veka, ali to su bile druge okolnosti i druga vremena. Ahtisarijev plan, na osnovu kojeg je napravljen ustav Kosova, dao je srpskoj zajednici na Kosovu demokratske instrumente zaštite, koji su zatim 2015. godine dodatno fiksirani Briselskim sporazumom o formiranju Zajednice srpskih opština. Inicijative o razgraničenju predstavlja napad na Ahtisarija pa i Zajednicu srpskih opština, a po daljim reperkusijama priziva i „konačno“ razgraničenje u Bosanskoj uniji, čime bi se još jednom prekrojile njene granice u čiste etničke granice – smatra sagovornik Danasa.
Govoreći dalje o mogućim sukobima kao posledicama promene granica, Škeljzen Malići kaže da su realnije ozbiljne tenzije pa i incidenti i sukobi niskog intenziteta, ali ne i veći sukob zbog prisustva KFOR-a kao zaštitnog korpusa NATO-a na Kosovu. On upozorava da će verovatno najveći problem izbiti u Bosni, gde će RS iskoristiti presedan da se razgraniči od Unije ili čak proglasi, poput Krima, pripajanje Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
