Najnovija istraživanja pokazuju da predsednički kandidat vladajuće koalicije Aleksandar Vučić u ovom trenutku ima tri odsto manje podrške nego što je vladajuća koalicija, koja ga podržava, imala u zbiru na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.
Tačnije na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima vladajuća koalicija osvojila je nešto malo više od 60 odsto, dok istraživanja Demostata pokazuju da Vučića u ovom trenutku podržava oko 57 odsto, što je pad od nekoliko procenata. Onih koji su Vučiću ove godine okrenuli leđa ima u svim kategorijama, među razočaranim, malobrojnim pristalicama Tomislava Nikolića, među zaposlenima u državnom aparatu čija očekivanja nisu ispunjena, a svakako je najviše socijalista koji neće poslušati svoje rukovodstvo i neće glasati za Vučića, kaže Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli za Danas.
On smatra da sve ispod 60 odsto podrške za Vučića predstavlja pad, iako bi se o ozbiljnom padu moglo razgovarati tek kada bi njegova podrška pala ispod 55 odsto. Na pitanje može li Vučićev rejting dalje da pada, Vukadinović odgovara sa „mislim da može, ali ne znam šta bi moglo da dovede do tog pada“. On primećuje da Vučićev pad sada ne znači mnogo, ali da će dobiti na značenju posle izbora.
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za Danas da razlika između prošlogodišnje podrške koju je vladajuća koalicija dobila na parlamentarnim izborima i podrške od 57 odsto Vučiću koju procenjuje Demostat potiče od toga što glasači SPS, SVM i Bošnjaka neće stopostotno podržati odluku rukovodstva. „Tih 60 odsto koje je imala vladajuća koalicija na parlamentarnim izborima prošle godine je izborni potencijal na koje Vučić može da računa u idealnim okolnostima, ali nije realno i nije za očekivati da to sve i osvoji. Ono što se meni čini je da Vučić u ovom trenutku sigurno može da računa na svoje birače, na 30, odnosno 40 odsto sigurnih birača SPS, SVM i bošnjačkih stranaka. To znači da može da bude miran , uslovno rečeno sa nekom izlaznošću koja ide do 60 odsto. Ukoliko bi izlaznost bila veća, Vučić bi morao da animira i veći broj birača SPS i drugih koalicionih partnera. Njemu odgovara manja izlaznost“, kaže Klačar. On dodaje da Vučiću sa manjom izaznošću može da bude dovoljan i samo fond glasača SNS od 1.830 000. Klačar kaže da u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da se govori ko može da utiče na veću izlaznost, odnosno da li će je povećati Ljubiša Preletačević Beli.
Nije logično poređenje
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da nije logično da se upoređuje podrška na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima i podrška koja se sada procenjuje predsedničkim kandidatima, zato što se radi o različitim tipovima izbora. On tvrdi da je prošle godine bila veća zainteresovanost za parlamentarne i lokalne izbore, nego što je sada za predsedničke koji se prvi put, nakon 20 godina, održaju samostalno. „Uostalom ne vidim ja tu neki pad rejtinga kandidata vladajuće koalicije u odnosu na izborne rezultate vladajuće koalicije u zbiru. SNS je imala oko 49 odsto, a SPS oko 11 odsto. Ali ako je Vučić na 57 odsto po istraživanjima Demostata, kao individualni akter to je ogroman rezultat koji govori da je apsorbovao gotovo celokupno biračko telo SPS i SNS. Verovatno svi glasači SPS sada neće podržati Vučića, a mislim i da Šešelj stoji nešto malo bolje nego SRS 2016“, kaže Vuk Stanković, dodajući da je Vučić možda izgubio oko jedan, jedan i po odsto, a ne pet odsto, kako neki tvrde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.