Aleksandar Vučić, Foto EPA-EFE / OLIVIER HOSLETPredsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je sebi u utorak, 28. januara, rok od deset dana, da „opipa“ javno mnjenje, oslušne reakcije opozicije, studenata i svih ostalih delova društva koji učestvuju u najmasovnijoj pobuni u novijoj istoriji Srbije, te donese odluku o tome da li će da pokuša da reši društvenu krizu novim izborima ili izborom novog mandatara.
Imajući u vidu da je ovog puta stav najvećeg dela pobunjenih društvenih kategorija o izlasku na izbore bez promene izbornih uslova – jednoglasan – i da nikako ne dolazi u obzir, odnosno da se režim verovatno ne bi suočio samo sa bojkotom nego i fizičkim blokadama održavanja izbora, izvesnije je da će Vučić odustati od uobičajnog načina rešavanja krize i odabrati drugu opciju – izbor novog mandatara.
– U nekakvoj redovnoj situaciji, mislim na situacije u kojima su se odvijale prethodne krize, Srpska napredna stranka je takve vrste problema uvek rešavala izborima. Referisaću na poslednje parlamentarne izbore koji su raspisani nakon oružanih incidenata u Banjskoj, kada se pritisak na SNS, i domaći, ali posebno međunarodni pojačao – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Dakle, oni takve situacije rešavaju izborima, a izbori se svedu na referendumsku formu – za ili protiv Aleksandra Vučića, dodaje.
– SNS na izborima ima prednosti koje druge stranke nemaju, u pristupu medijima, institucijama, upotrebi državnog novca, finansiranju, i slično. Onda oni pobede na takvim izborima, dobiju legitimitet, a sve ono prethodno, afere, problemi…, sve se zaboravi – napominje on.
Rekao bih da je njihov prvi impuls da idu na izbore, kaže dalje, ali, ističe istovremeno i specifičnost trenutka.
– U ovoj aktuelnoj situaciji, nisam siguran koliko im je to pametno rešenje jer mogu da dođu u pat poziciju, u kojoj će, pre svega, studenti, a zatim i opozicija, kao i veliki deo društva, reći da odbijaju te izbore, da ne žele da izađu na njih, da ih „bojkotuju“. Tako bi, umesto mehanizma za razrešenje društvene krize, došli u situaciju da Vučić završi sa nekakvom šaradom od izbora, koja će samo produbiti društvene podele. Ti izbori bi se okončali tako što bi na njima praktično učestvovala samo jedna stranka i njeni sateliti – objašnjava Bursać.
– I, na kraju, značajan broj građana bi takođe te izbore bojkotovao. Mislim da je Vučić bliži odluci da postavi novog mandatara. Dilema je sad ko će to da bude. Mora biti neko pomirljiv i neko ko će pokušati da smiri ovu društvenu situaciju, a sa druge strane, mora da bude neko ko će zadovoljiti i SNS. Dakle, da zaključimo, verujem da će Vučić odabrati drugo rešenje, a videćemo u kojoj formi – zaključuje Dejan Bursać.
Naznačimo, opozicione stranke su gotovo horski, istog trenutka kada je Miloš Vučević dao ostavku na mesto predsednika Vlade, saopštile da izlazak na izbore za njih nikako nije opcija, bar ne pre drastične i dubinske promene izbornih uslova.
Prema rečima Zorana Živkovića, bivšeg premijera, teško je predvideti odluku predsednika Aleksandra Vučića.
– Teško je dati dobru procenu Vučićevih koraka pogotovo ako niste ekspert za psihijatrijsku delatnost. Međutim, ako se odluči za nove izbore, mislim da ih nikako ne bi trebalo bojkotovati, jer se time ne bi ostvarilo nijedan cilj. Jedinstveni odgovor opozicije na raspisivanje izbora bi trebalo da bude zajednički nastup na njima, jer izborni uslovi nikada neće biti poboljšani. Ako bi ih pristao na poboljšanje izbornih uslova, to bi bilo njegovo samoubistvo. Dakle, jedinstvena opozicija sa isticanjem u prvi plan dobrih kandidata, organizovanom kontrolom izbora, ide ka pobedi – kaže sagovornik Danasa.
Kako dodaje, za to postaje dokazani primeri, 1996. i 2000. godine.
– Tada nas je ceo svet savetovao da bojkotujemo jer će, kako su govorili, Slobodan Milošević sigurno te izbore pokrasti. On jeste krao, ali mi smo ga ipak pobedili. Pre izbora bi trebalo formirati vladu u senci. U toj vladi bi trebalo da bude pet političara i 15 eksperata za oblasti. Na listi za parlament bi trebalo da se nađe 150 studenata, 50 ličnosti koje bi, recimo, odabrao ProGlas, i na kraju 50 političara. Na ovaj način se pobeđuje na izborima – zaključuje Zoran Živković.
Inače, ProGlas je pre dva dana saopštio da ne bi trebalo pristati ni na jednu opciju koju nudi Vučić.
– Prihvatanje izbora pod sadašnjim izbornim uslovima predstavljalo bi dezavuisanje masovne studentske pobune, kao i da bi izbor nove Vlade iz redova stranke koja je prouzrokovala dramatične probleme samo pogoršao postojeće stanje – piše u saopšenju ProGlasa.
Kako se navodi, ProGlas će, „uz punu svest o ozbiljnosti trenutka, u narednom periodu ponuditi model za mirnu političku tranziciju društva“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
