Sagovornici Danasa o pridruživanju sankcijama EU Belorusiji: Vučić se uplašio sve jačeg pritiska Zapada

Mirko Medenica, pravnik, ovaj potez tumači kao pritisak od strane EU i procenu vlasti u Srbiji da od toga mogu imati više koristi nego štete.

Međutim, dodaje on, što se tiče vrednosti, zapravo se može reći da režim u Srbiji deli zajedničke vrednosti sa režimom u Belorusiji.

Balša Božović, predsedavajući Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, takođe, izražava zabrinutost jer Srbija klizi, kako kaže, upravo ka beloruskom scenariju, a to je, napominje Božović, autokratija koja primenjuje silu da bi suzbila građansko nezadovoljstvo i opstala na vlasti.

Služba EU saopštila je pre dva dana da su se Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, Albanija, kao i Island, Lihtenštajn i Norveška pridružile petom paketu sankcija Evropske unije protiv Belorusije, naglašavajući da je „Unija je uzela u obzir tu obavezu navedenih zemalja i pozdravlja je“.

Reč je o petom sankcionom paketu od prošlogodišnjih predsedničkih izbora u Belorusiji nakon kojih su u zemlji počeli protesti, a Lukašenkov režim ispoljio brutalnu silu nad građanima.

Imajući u vidu da je gotovo istovremeno i sličnim povodom, na prošlogodišnjim julskim demonstracijama, posle parlamentarnih izbora, ovdašnji režim takođe demonstrirao zapanjujuće nasilje nad građanima, kao i da je to nedavno ponovio tokom blokade puteva i ekoloških protesta, dovodeći društvo u stanje početka građanskog rata, Vučićevu odluku o osudi Lukašenka, Boško Jakšić tumači takođe kao dokaz sve jačeg pritiska na predsednika Srbije.

– Očigledno je da je Srbija pod sve jačim pritiskom i da shvata da je opiranje na svaku temu loše. Aleksandar Vučić se ovim oko Belorusije stavlja u položaj da može da odbija kritike koje stižu iz Evropske unije praveći sebi kredit za tu odbranu stavom da se Srbija pridružila sankcijama Belorusiji – kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, odluka o pridruživanju sankcijama je, ipak, urađena „ispod žita“, da se ne bi videlo da Srbija osuđuje nasilje prema demonstrantima u Belorusiji, a ne i u Beogradu.

Podsetimo, u danu kada se Srbija pridružila sankcijama EU protiv Belorusije, poslanici vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije podneli su predlog Rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv, kako se navodi, mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije.

Boško Jakšić takav potez poslanika Skupštine Srbije ocenjuje „potpuno smešnim“.

– Srbija na sebe preuzima lidera slobodnog sveta. Mi smo kao primer slobode, nenasilja i demokratije i držimo lekcije iz ljudskih prava zapadu – zaključuje Jakšić.

Mirko Medenica ističe da je usklađivanje spoljne politike sa spoljnom politikom EU obaveza Srbije u procesu pridruživanja. Iako postoji mnogo primera licemerja EU, smatra on, od kojih je jedan i blagonaklon odnos prema autoritarnom režimu u Srbiji, može se reći da spoljna politika počiva na određenim vrednostima.

– U slučaju Srbije, izlišno je govoriti da su vrednosti motiv za ovu odluku – ističe sagovornik Danasa.

On podseća da je od avgusta 2020. godine i velikih protesta u Belorusiji do sada preko 30,000 ljudi prekršajno kažnjeno zatvorom ili novčanim kaznama za učešće u protestima.

– Oko 2.500 ljudi je krivično procesuirano, a stotine su dobile višegodišnje zatvorske kazne. Tortura u zatvorima, premlaćivanje ljudi su rasprostranjeni, a bilo je i slučajeva nestanaka aktivista i aktivistkinja o kojima se ni danas ne zna ništa. Represivni metodi Vučićevog režima su za sada blaži, ali se vidi da su oba režima beskrupulozna u nastojanju da ostanu na vlasti i ne treba imati nedoumica da će Vučić primeniti brutalnije metode kada oseti opasnost od gubitka vlasti, kao što se to desilo Lukašenku prošle godine – upozorava Mirko Medenica.

Prema rečima Balše Božovića, pridruživanje sankcijama EU Belorusiji u kojoj su ugrožena sva ljudska i gradđanska prava, predstavlja akt koji treba pozdraviti.

– Srbija kasni u usaglašavanju svoje spoljne politike sa EU. Režim u Srbiji i dalje nezadovoljne građane stavlja nasuprot sebi. Nikako da vlast u Srbiji shvati da građani imaju pravo da budu nezadovoljni i da iskažu svoje nezadovoljstvo i pokažu građansku neposlušnost jer ne treba građani da budu tretirani kao podanici vlasti već obrnuto, vlast treba da bude podanik građana i da radi isključivo i samo u službi interesa građana – kaže Božović.

Napadi režima na nezavisne novinare, na građanske aktiviste, na borce za ljudska prava i na pobunjene građane, zaključuje naš sagovornik, Srbiju udaljavaju od EU i približavaju je modelu Belorusije.