Ognjen Radonjić: Vučić je pustio i prigrlio kosture iz ormana, sravnivši institucije

Ono što smo takođe mogli da naučimo je da su u specifičnom istorijskom trenutku masa i elita podjednako podložni propagandi i korupciji, komentariše za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, ocenu Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima.

Sagovornik Danasa podseća na mišljenje filozofkinje, Hane Arent, koja kaže da je od samog  početka bivstvovanja ljudi postojao sukob između slobode i tiranije i da je proizvod tog sukoba politika.

– Platon je smatrao da demagozi ekspolatišu slobodu govora kako bi došli u poziciju da postanu tirani – pojedinci koji uzurpiraju moć i institucije kako bi zaobišli ili kreirali zakone koji im donose korist. Nažalost, to se kod nas dešava u većoj ili manjoj meri poslednjih trideset godina sa kratkim trogodišnjim prekidom nakon 2000. Nakon demokratskih promena, istorijski trenutak za uspostavljanje trenutne tiranije je bilo razočarenje većeg dela društva u promene koje su nastupile nakon pada Miloševićevog režima. Izražena korupcija, nedostatak vizije, netransparentena i promašena privatizacija, guranje pod tepih ratnih zločina iz skorije prošlosti su dovele do velikog raslojavanja i kreiranja saveza između ljudi na vlasti i krupnog kapitala. U takvim uslovima, samo se čekao momenat da se pojavi čovek koji će ovom savezu dodati organizovani kriminal i pustiti kosture iz ormana, prigrliti ih i suvereno sravniti sa zemljom sve demokratske institucije koje su u međuvremenu, doduše na staklenim nogama, bile uspostavljene – kaže Ognjen Radonjić.

U predgovoru izveštaja Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku o Evropi, Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka, ističe da „ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji“.

U izveštaju se posebno naglašava da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima.

„Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija“, navodi se u izveštaju.

Prema rečima Ognjena Radonjića, ono što je Srbija dobila nakon razočaranja u nove demokratske vlasti je “povratak na vlast onih za koje smo mislili da su davna prošlost”.

– I to nam nisu i nikada neće oprostiti. Zato nastupaju sa takvom silinom i osvetoljubivošću. U zemlji, koja se inače ne može podičiti obrazovanom populacijom, povratnici na vlast su se momentalno obrušili na obrazovanje i kulturu sa jedne, dok su masama ponudile agresivnu propagandu, laži i trivijalne sadržaje sa druge strane. Ishod su građani zatrpani informacijama, najčešče lažnim. Nauka je dokazala da ljudi koji su zatrpani informacijama gube moć rasuđivanja, pa samim tim i donošenja odluka i delovanja zbog čega se širi entropija i apatičnost – kaže Radonjić.

Kako dodaje, dodatan začin koji omogućava neograničenu moć vladaru je širenje straha od spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja.

– To mogu biti domaći izdajnici, ološ, kriminalci i tajkuni i stranci koje žele zlo našem narodu – počevši od naše regiona pa sve do trulog i iskvarenog Zapada. Ishod je da samo jedna strana ima pravo na mišljenje i svoju istinu. Svi ostali su neprijatelji vladara koji se identifikovao sa državom.

U izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu podršku, navodi se, između ostalog, i da su izborno okruženje u Srbiji 2020. odlikovale duboke političke podele, bojkoti parlamenta i izbora i društvena polarizacija, uz „opasnu fuziju“ državnih i partijskih resursa i korišćenje komunikacije o pandemiji za dobijanje izbornih koristi.

“Zbog bojkota parlamenta pre pandemije, a zatim i bojkota parlamentarnih izbora, jer su opozicione partije tražile odlaganje izbora dok se ne obezbede jednaki i fer uslovi, Srbija je zabeležila značajan pad po kriterijumima čisti izbori, sloboda izražavanja i efikasan parlament. Srpski parlament, dodaje su u izveštaju, nije vršio proaktivan i suštinski nadzor izvršne vlasti”, navodi se.

Pandemija je, napominje sagovornik Danasa, takođe odigrala važnu ulogu širenja straha i nesigurnosti – od poruka da nam sva groblja ove zemlje neće biti dovoljna do antivakserskih državnih projekata koji imaju za cilj stvaranje dodatne konfuzije i daljeg polarizovanja društva.

– Naravno, upravo ova politika je vodila brojnim žrtvama, zbog čega su stvarni podaci o broju zaraženih i preminulih skrivani i mi i dalje nismo sa njima upoznati. Ali postoji način da dođemo do približne predstave – čuveni engleski časopis The Economist meri smrtnost od korona virusa računajući i „višak smrtnosti“ do koje se dolazi kada se uporedi petogodišnji prosek broja umrlih na godišnjem nivou u predpandemijskom periodu sa brojem umrlih na godišnjem nivou nakon izbijanja pandemije. Na dan 22.11.2021, po višku smrtnosti, to jest višku od 514 preminulih na na 100 hiljada stanovnika, Srbija zauzima šesto mesto na svetu. I eto, ne baš slučajno, ovaj naš plasman se poklopio sa našim ulaskom u prvih šest zemalja na svetu po padu u demokratiji u poslednjih pet godina i u prvih sedam zemalja po padu u demokratiji od 2010 – zaključuje Ognjen Radonjić.

U izveštaju se ističe da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u proteklih 10 godina.

Među demokratijama koje su zabeležile najveći pad od 2010, mereno po svih 16 demorkatskih kriterijuma koji su ocenjivani u ovom izveštaju, nalaze se Srbija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Turska, Nikaragva i Brazil.