Vučić je smanjio ruski uticaj u državi

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

„I Vučić i Nikolić su proveli kraj devedesetih kao saveznici bivšeg diktatora Slobodana Miloševića, ali su od tada prešli dug put i preoblikovali svoje imidže od radikalnih nacionalista do reformatora. Prošle godine Vučić je bio među nekoliko balkanskih lidera koji su primljeni u Beloj kući, gde se susreo sa američkim potpredsednikom DŽoom Bajdenom i savetnicom za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs. Povlačeći potez koji je verovatno godio zvaničnicima SAD, Vučić je izvršio važan geopolitički udar potpisavši kontroverzni sporazum sa NATO, delotvorno podrivajući ono što su mnogi videli kao ruske napore da dobiju vojno uporište u Srbiji. Ne iznenađuje što je Moskva ogorčeno odgovorila na sporazum Beograda sa NATO ali do sada je zazirala da preduzme bilo kakav korak da se osveti“, ističe se u tekstu.

Američki magazin napominje i da Vučić ipak nije „bacio telefonski broj Kremlja u smeće“. U tom kontekstu, podseća se da je oktobra prošle godine posetio Moskvu, gde se susreo s predsednikom Vladimirom Putinom i potpisao sporazum o kupovini ruske vojne opreme, kao i da je, za razliku od Albanije i Crne Gore, Vučić odoleo zahtevima da se Srbija prikloni sankcijama EU protiv Rusije, nametnih nakon izbijanja ukrajinske krize. „I on i Nikolić su se lično založili da ublaže ruska strahovanja u vezi sa sporazumom Srbije sa NATO i ponovo istakli zvaničnu poziciju o vojnoj neutralnosti“, ukazuje se.

Forin polisi konstatuje da je Vučić u izvesnoj meri postao drag Zapadu i zbog spremnosti da nastavi pregovore sa rukovodstvom Kosova, u nastojanju da „normalizuje odnose sa tom državom u nastajanju“. „Ova normalizacija, ipak, ne znači nikakvu istinsku nameru Srbije da prizna nezavisnost Kosova, što Vučić kategorično odbija, ili raspuštanje paralelnih institucija Beograda na severu Kosova, koji je pod kontrolom Srbije… Pojedini posmatrači veruju da je podrška SAD srpskim težnjama na severu Kosova delimično rezultat izmene geopolitičkog pejsaža, što znači da su Sjedinjene Države voljne da plate cenu umirivanja Beograda. Stiče se utisak i da je diplomatska ofanziva za međunarodnim priznanjem Kosova takođe izgubila zamajac – uprkos činjenici da ga je priznalo više od stotinu država, Kosovo je umnogome ostalo izvan međunarodnih organizacija, a prošle godine odbijen je zahtev da se pridruži Unesku“, zaključuje ovaj magazin.

„Efikasni balkanski vladari“

Geopolitika je unapredila važnost efikasnih „balkanskih vladara“ na mnogo načina, ocenjuje Forin polisi. Kao ilustracija za to navodi se da se njihova sposobnost da bez odlaganja sprovedu u delo zahteve Zapada više vrednuje od uspeha u dugotrajnim i sporim procesima demokratske i pravosudne reforme. „Izbeglička kriza učinila je Makedoniju važnom graničnom državom, a EU je zažmurela na jedno oko na činjenicu da ova država upotrebljava nasilne taktike da spreči izbeglice iz Sirije i sa Bliskog istoka da uđu u zemlju u tranzitu prema destinacijama poput Austrije, Nemačke i Francuske. Napori Srbije da kontroliše izbeglički talas podjednako se cene, naročito imajući u vidu tenzije koje je ovo pitanje izazvalo u susednoj Mađarskoj“, naglašava američki magazin.