Sa kim se Vučić sastao – sa „gospodinom Kristijanom Šmitom“ ili „visokim predstavnikom u BiH Kristijanom Šmitom“?

Vučić već tradicionalno građane o svojim aktivnostima obaveštava putem Instagrama, pa više nije ni neubičajeno da se na Dnevniku javnog servisa čuje „objavio je predsednik Srbije na profilu buducnostsrbijeav“. Tako je bilo i juče u slučaju posete Kristijana Šmita, nemačkog političara kojeg je entitet Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika.

Čelnici Republike Srpske, pre svih njen predsednik Milorad Dodik, Šmita smatraju nelegalnim visokim predstavnikom, jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

No, to Šmita ne sprečava da nameće zakone i njihove izmene, pa tako sada i izmene izbornih zakona, kojima mandat sadašnjim članovima Centralne izborne komisije BiH (CIK) ostaje do 2027. godine, jer se na njih neće odnositi odredbe o penzionisanju.

U suštini, Šmit je ispravkom zakona onemogućio vladajuće stranke na državnom nivou, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Hrvatsku demokratsku zajenicu BiH (HDZ BiH) i probosansku koaliciju „Trojka“ da preuzmu kontrolu nad CIK-om odmah posle lokalnih izbora u BiH, predviđenih za oktobar.

Dodik je, zatim, najavio da će Srpska doneti svoj izborni zakon, a u Narodnoj skupštini RS već je ovim povodom vođena rasprava krajem prošle sedmice.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Tekst nacrta izbornog zakona RS predviđa, između ostalog, da Izborna komisija RS donosi odluku o održavanju neposrednih izbora u tom entitetu i obavlja sve aktivnosti u vezi sa izborom predsjednika i potpredsjednika RS, kao i enitetske Narodne skupštine.

Krisijan Šmit u jeku ove krize dolazi u Beograd, što je izazvalo kritike i dela političke javnosti Srpske i Srbije, jer se smatra da prijemom Šmita kao visokog predstavnika mu Vučić daje legitimitet i pored osporavanja „bratske“ Srpske.

Upravo zato je i zanimljivo to što je u objavama predsednika Srbije visoki predstavnik oslovljavan sa „gospodin Kristijan Šmit“, odnosno bez navođenja njegove funkcije.

„Sa gospodinom Šmitom razgovarao sam o aktuelnim dešavanjima, evrointegracionim i razvojnim procesima u regionu.
Naglasio sam da se Srbija snažno zalaže za dobrosusedske odnose, saradnju i stabilnost, kao i poštovanje međunarodnog javnog prava, koji su neophodni preduslov za svaki dalji ekonomski i društveni napredak.

Ponovio sam našu nedvosmislenu podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu, kojim se ujedno poštuju i teritorijalni integriteti BiH i Republike Srpske u okviru BiH. Sve suprotno tome Srbija neće podržati“, napisao je Vučić na Instagramu.

Malo skrolovanja po Vučićevom profilu dovoljno je da bi se utvrdilo da ovakvo oslovanje nije praksa – ispod fotografije predsednika i ambasadora SAD u Beogradu stoji „Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom“. To je slučaj i kada su u pitanju druge posete.

Vučić je ovime, očito, odlučio da proba da se nikome ne zameri – ni međunarodnoj zajednici koja ne bi blagonaklono gledala na Vučićevo eventualno odbijanje da se sa visokim predstavnikom u BiH sretne, jer bi to bilo tumačenje kao podrška Dodikovim navodnim seceonističkim namerama, ali ni nacionalnoj javnosti u Srbiji i Srpskoj, pa i samom rukovodstvu Srpske, koji bi na davanje legitimiteta Šmitu kao visokom predstavniku gledali kao na „zabijanje noža u leđa“ prekodrinskim Srbima.

Ono što čudi je činjenica da ovo nije prva Šmitova poseta Srbiji, sastajao se ranije i sa predsednikom i premijerkom Srbije i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem, te je jasno da zvanični Beograd ne osporava legitimitet visokog predstavnika.