„Kosovski premijer Aljbin Kurti će možda preformulisati svoja tri zahteva, ali će u osnovi zahtevi ostati isti. Za Kurtija je međusobno priznanje između Srbije i Kosova uslov za dijalog. On je po tom pitanju nedvosmislen od svog dolaska na vlast. Što se Srbije tiče, ni njoj ne odgovara nastavak pregovora. Ipak, ona ne mora previše da se trudi da pregovori ostanu u zastoju. Za to se postarala Priština“, kaže za Danas politikolog Ognjen Gogić.
Da podsetimo ni nakon podužeg zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, u Briselu, u sredu ponovo nije bilo zajedničkog sastanka srpske i kosovske delegacije sa predstavnicima Evropske unije Žozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio je nakon sastanka sa evropskim zvaničnicima da „Kurti nije hteo, ili nije smeo da se sretne sa njim i da razgovara“.
Nije strah od susreta sa Vučićem, već ispunjenje tri uslova na kojima insistira, poručio je Kurti iz Brisela.
Prvi uslov je da se Sporazum o normalizaciji formalizuje i Srbija stavi potpis na taj dokument iz 2023. godine.
Drugi je da Srbija povuče pismo koje je u decembru 2023. godine tadašnja premijerka Ana Brnabić poslala EU, a u kojem je izrazila rezerve koje se odnose na obaveze proistekle iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa s Kosovom, uključujući i aneks primene – takozvani Ohridski sporazum.
Treći i poslednji uslov Kurtija za nastavak normalizacije je da Srbija isporuči Milana Radoičića i njegovu „paramilitarnu terorističku grupu“.
Kosovski premijer pojasnio je da je osnovni sporazum zasnovan na „de fakto priznanju“.
„Ne možemo dozvoliti da se Osnovni sporazum baci u drugi plan tako što će Asocijacija postati hitno pitanje… Ne poričemo nasleđe prethodnih vlada, ali moramo zaštititi Osnovni sporazum“, naglasio je Kurti.
Govoreći o zahtevu za povlačenje pisma bivše premijerke Srbije Ane Brnabić koje je 2023. godine poslala EU, Kurti je pitao „kakvog smisla ima nastaviti dijalog kada se u tom pismu kaže da se neke tačke sporazuma neće primenjivati i da se ne poštuje teritorijalni integritet Kosova?“.
Odgovor predsednice parlamenta Srbije Ane Brnabić na Kurtijeve uslove je da on zapravo ne želi dijalog i da se plaši susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pošto ima slabe argumente.
„Ja mislim da je Kurti još jednom pokazao da ne želi dijalog, nema interesovanje da napravi iskorak da Srbi na Kosovu i Metohiji uživaju osnovna ljudska prava i nema nameru da formira ZSO“, navela je predsednica Skupštine, gostujući na TV Pink.
Politikolog Ognjen Gogić veruje da Kurti ni u narednom periodu neće pokazati fleksibilnost. Promena njegovog stava se ne može očekivati dok se ne okončaju dva procesa, navodi.
„Prvi je konstituisanje nove Evropske komisije. Kurti ne vidi razlog da se dodvorava Borelju koji uskoro odlazi i od kog više ništa ne zavisi. Drugi proces koji treba da se okonča jesu parlamentarni izbori na Kosovu koji se održavaju za najviše pola godina. Ne može se očekivati da će Kurti pokazati kooperativnost i popustljivost u odnosu prema Srbiji u predvečerje predizborne kampanje kada njegova popularnost počiva na imidžu beskompromisnog borca za isterivanje Srbije sa Kosova“, objašnjava Gogić.
Prema njegovim rečima Kurti će možda preformulisati svoja tri zahteva, ali će u osnovi zahtevo ostati isti. Za Kurtija je međusobno priznanje između Srbije i Kosova uslov za dijalog, a on je po tom pitanju nedvosmislen od svog dolaska na vlast, ukazuje.
„Pitanje je da li su ovi uslovi bili poznati i pre okupljanju u Briselu. Ako jesu, pitanje je zašto je evropska diplomatija najavila da će doći do direktnog susreta Vučića i Kurtija, ako za to nisu postojale jasne potvrde. U pitanju je veliki diplomatski gaf odlazećeg Visokog predstavika Borelja“, ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da što se Srbije tiče, ni njoj ne odgovara nastavak pregovora. Ipak, ona ne mora previše da se trudi da pregovori ostanu u zastoju jer se za to se postarala Priština.
„Formiranje ZSO je legitiman zahtev za nastavak pregovora, jer je reč o obavezi od strane Prištine koja je preuzeta 2013. godine i još nije ispunjena. Ne može se od Srbije tražiti da preuzima nove obaveze kad toliko čeka da Kosovo ispuni svoju. To je razlog zašto je bio zaustavljen prijem Kosova u Savet Evrope. Priština mora da shvati šta u međunarodnim odnosima znači princip pacta sunt servanda, inače neće naići na razumevanje zapadnih partnera“, ocenjuje Gogić.
Fatmir Šeholi, prištinski analitičar iz Instituta za afirmaciju međunacionalnih odnosa, smatra da Kurtijevi uslovi nisu nepoznati.
„Premijer Kosova već duže vreme govori o tri uslova koje je juče obelodanio u Briselu. Smatram da je Kurti ovim uslovima dao do znanja EU da nema dijaloga, ako se oni ne ispune. Jer je suludo ići u dijalog sa drugom stranom koja u startu kaže da neće priznati nezavisnost Kosova. Koja je onda svrha dijaloga“, navodi Šeholi.
On smatra da uslove koje je kosovski premijer postavio, trebalo da postavi EU Srbiji.
„Kako je moguće da Kosovo bude pod sankcijama zato što primenjuje zakone na Kosovu, a da Srbija bude favorizovana zato što pokušava da podriva ustavni poredak Kosova. Složićete se da je to nebulozno i veoma opasno. Srbija ako želi put ka EU, onda se taj put zove priznanje nezavisnosti Kosova. Bez priznanje nezavisnosti Kosova Srbija ne može biti deo EU. Na kraju krajeva i u pismu Bajdena od januara 2022 stoji da je krajni cilj priznanje nezavisnosti Kosova“, navodi Šeholi .
Na primedbu da je i Kosovo preuzelo neke obaveze koje godinama ne ispunjava, sagovornik Danasa iz Prištine kaže da je tačno da je ZSO međunarodna obaveza za Kosovo.
Šeholi smatra da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti, a koji će rezultat od tog dijaloga biti, zavisi od pristupa Evropske unije.
Dragomir Anđelković, politički analitičar, ipak, smatra da dok god građani Srbije ne shvate da nam je za tragičan razvoja događaja u vezi sa Kosovom kriv pre svega Vučić, a ne Kurti, nemamo ni teorijsku šansu da spasemo išta od naših nacionalnih interesa.
Prema njegovim rečima Kurti je ekstremista, ali očito nema ni ratno-zločinačko, niti kriminalno, pa ni autokratsko opterećenje.
„On nam je neprijatelj, ali se radi o čoveku koji posvećeno brani interese svog naroda. Sa druge strane je predsednik Srbije, koji gleda samo sebe, a maksimalno je kompromitovan raznim aferama i izbornim prevarama“, ističe sagovornik Danasa.
U takvim okolnostima, kako kaže, Zapadu je mnogo lakše da pritiska i ucenjuje Vučića nego Kurtija.
„Stoga Kurti može da istrajava u svojim zahtevima, a srpski autokrata beskrajno popušta. To Albancima uliva optimizam, a nama ukazuje na totalni poraz Srbije na Kosovu“, zaključuje Anđelković.
Sagovornici Danasa saglasni su da je sastanak dve strane u Briselu bio samo želja EU da se ovaj format na ugasi, dok opozicija tvrdi da nema oko čega da se pregovara, jer je vlast na čelu sa Vučićem sve dala, a da se eventualno formiranje Zajednice srpskih opština ne može nazvati uspehom, niti kompromisom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.