I dalje aktuelan: Autorski tekst američkih zvaničnika o kome se i danas govorilo tokom susreta Vučića i Kurtija

Dva zvaničnika rekla su da se o tom tekstu, s početka 2023. godine, i danas govorilo na sastanku.

Tekst ponovo prenosimo u celosti:

Savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u autorskom tekstu za Kohu još jednom su istakli neophodnost formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.

Tekst prenosimo integralno.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija stavile su novi akcenat na integraciju Zapadnog Balkana u transatlantsku porodicu. Predsednik Bajden i kancelar Šolc u februaru 2022. godine izjavili su da su posvećeni „zatvaranju pitanja integracija Zapadnog Balkana… kako bi se konačno ostvarila celovita Evropa, slobodna i u miru“.

Među našim najvažnijim ciljevima na Zapadnom Balkanu je da pomognemo u stvaranju uslova za zdrave, mirne i stabilne odnose Srbije i Kosova. Proteklih nedelja, zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Italijom i EU, putovali smo u Beograd i Prištinu da ohrabrimo obe strane da prihvate predlog EU da obe zemlje normalizuju odnose, prekinu ciklus kriza i konfrontacije i odlučno unaprede svoje evropske integracije. Ovo je istorijska prilika za koju verujemo da obe strane treba da iskoriste.

Među najvažnijim zadacima ostaje primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom.

Bilo je mnogo diskusija o Zajednici i došlo je vreme da se jasno pokaže šta je Zajednica a šta nije.

Generalno, Zajednica bi bila struktura za opštine sa etničkim srpskim većinskim stanovništvom za koordinaciju pitanja i usluga kao što su: obrazovanje, zdravstvena zaštita, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj – drugim rečima, funkcije za koje sve opštine na Kosovu odgovorne. To je način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između etničkih Srba i centralne vlade, obezbede bolje veze između severa i ostatka zemlje i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu Kosova.

Jednako važno, implementacija Sporazuma o Zajednici je preostala, pravno obavezujuća međunarodna obaveza, koja zahteva akciju Kosova, Srbije i EU, kao i postojeću posvećenost Sjedinjenih Američkih Država u podršci dijalogu uz posredovanje EU.

Posvećenost Kosova stvaranju Zajednice ne krši njegov Ustav, niti ugrožava suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije. Snažno se protivimo stvaranju bilo koje etničke zajednice nalik Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini (BiH); Međunarodna zajednica ne nastoji da nametne rešenje. Umesto toga, tražimo od Kosova da pruži svoju viziju za ovu Zajednicu i spremni smo da pružimo ekspertizu i političku podršku kako bismo osigurali da ona funkcioniše u najboljem interesu građana Kosova.

Specijalni predstavnik EU je istakao da postoji 14 sličnih aranžmana unutar Evropske unije – od kojih nijedan ne podriva evropske sisteme efektivnog upravljanja. U okviru dijaloga uz posredovanje EU, Kosovo može da odbaci opcije koje ugrožavaju njegovu pravnu strukturu, ali ne može da odbaci svoje obaveze. Kao zemlja koja je najviše na svetu prokosovski orjentisana, Sjedinjene Američke Države su posvećene podršci narodu Kosova kako bi se osiguralo da njegova ustavna i pravna struktura ne bude ugrožena.

Kako bi Zajednica izgledala? Opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom mogle bi efikasnije da rade zajedno na rešavanju zajedničkih izazova u pružanju javnih usluga, kroz ekonomiju obima i razmenu najboljih praksi. Na primer, opštine će moći da osmisle nastavne planove i programe na srpskom jeziku za lokalne škole u nekim opštinama, a ne da rade u vakuumu i rade dvostruki posao. Ovakva saradnja je u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine o posvećenosti pridruživanju i principima dobrog upravljanja koji se praktikuju u drugim zemljama Evrope.

Šta Udruženje ne bi bilo? To ne bi dodalo novi nivo izvršne i zakonodavne vlasti Vladi Kosova. Ovaj važan princip datira još iz Ahtisarijevog predloga. Opštine sarađuju u zajedničkom upravljanju jurisdikcijama u okviru legitimnih kosovskih institucija i struktura. Omogućavanjem određenim opštinama da efikasnije vrše ovlašćenja koja već imaju, time bi se izbegla potreba da građani Kosova traže usluge od nelegalnih paralelnih struktura – ​​kao što mnoge sada rade – i sačuvala bi se transparentnost i zakonitost strukture prema i u okviru kosovskog zakona. I svaka podrška i pomoć koju bi Srbija ponudila zajednici kosovskih Srba morala bi da bude transparentna i da ide ovim legitimnim i dozvoljenim kanalima.

Takođe, važno je istaći da Zajednica opština sa srpskom većinom neće biti jednonacionalna. To bi bile opštine sa srpskom većinom u kojima žive ne samo etnički Srbi, već i druge grupe – Albanci, Bošnjaci i drugi – čija prava takođe moraju biti osigurana i zaštićena. Članovi Zajednice bi bili lokalni funkcioneri koji su već izabrani kao predstavnici svih stanovnika u svojim opštinama. Među glavnim brigama Ustavnog suda Kosova bilo je pitanje kako osigurati da Zajednica ostane otvorena za sve etničke grupe i da je u potpunosti u strukturi kosovskog pravnog okvira, i pozvao je da se prvobitni predlog prilagodi i ne odbaci, i isticao je obavezu stvaranja takvog udruženja prema Briselskom sporazumu.

Kao najbliži prijatelj i saveznik Kosova, verujemo da će Kosovo, radeći na uspostavljanju Zajednice, ispuniti ključni element neophodan za izgradnju svoje pravedne budućnosti kao suverene, multietničke i nezavisne države, integrisane u evroatlantske strukture.

Spremni smo da podržimo Kosovo da ispuni ovu obavezu i stajaćemo uz vašu zemlju na svakom koraku. Budućnost Kosova i Srbije – i njihovih mladih ljudi koji sada traže prilike u inostranstvu – može biti svetla u Evropi celovitoj, slobodnoj i u miru. Sve što nam treba je da zajedno iskoristimo ovaj trenutak.