foto FoNet Aleksandar BardaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je tek posle dve nedelje od kada je vlast Aljbina Kurtija naložila „upad“ u srpske privremene institucije na severu Kosova i time zapravo zaokružila proces širenja suverenosti i na teritoriju na kojoj žive pretežno pripadnice i pripadnici srpske nacionalnosti, u dramatičnom tonu reagovao na takav slučaj i najavio mere kojima bi tamošnje stanovništvo trebalo da se odbrani i povrati koliko toliko podnošljive uslove za život i osnovnu egzistenciju.
Posebno što „upada u oči“ kao kontradiktornost i nedoslednost Vučićeve kosovske politike je, osim zakasnelog odgovora i prepuštanja da se bez ikakve reakcije ovakav postupak prištinskih vlasti obavi, navodna mera o povratku Srpkinja i Srba u kosovske institucije, kojima je izlazak iz tih institucija zahtevao. Takođe, nedavno je naložio neizlaženje na izbore, a sada traži prevremene, kako bi oni na njih izašli.
Vučić i izostanak dugoročne političke vizije
– Vučićeva ogromna poslednja politička greška je zahtev Srbima da izađu iz svih kosovskih institucija. To je sada očigledno. Iz policije, sudova, opština, skupštine i vlade Kosova. Time su predstavnici Srba na Kosovu sebe potpuno marginalizovali, ostali bez ikakvog institucionalnog uticaja. To je posle i dovelo do nasilja na Banjskoj i mnogih drugih problema – kaže za Danas psiholog Žarko Korać.
Kako dodaje, sada Vučić traži da se vrate u te institucije. To naravno sada zavisi od međunarodne zajednice ali i vlade Kosova.
– Ponovo raspisanih izbora, želje Kurtija koji se sprema na izbore i teško da mu odgovaraju bilo kakvi politički ustupci. Ovo je samo primer kako se kod nas donose odluke, bez ikakve dugoročne političke vizije. Sve u korist svoje štete – zaključuje naš sagovornik.
Vlada Srbije usvojila je je danas zaključak kojim se Ministarstvu odbrane nalaže da pokrene proceduru za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka i zaključak o usvajanju paketa pravnih i ekonomsko-socijalnih mera u cilju zaštite prava Srba i vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu.
Mere podrazumevaju snažnu diplomatsku kampanju svih državnih organa na zaštiti i borbi za poštovanje prava srpskog naroda na Kosovu koja su ugrožena potezima kosovskog premijera Aljbina Kurtija, saopšteno je iz vlade.
Set mera podrazumeva i finansijsku podršku srpskom narodu na Kosovu, kroz izdvajanje 20.000 dinara mesečno za 5.000 nezaposlenih i socijalno najugroženijih korisnika, besplatne udžbenike za decu, naknadu za užinu za decu u pretškolskom obrazovanju, osnovnim i srednjim školama, nova radna mesta, infrastrukturne projekte u vidu izgradnje i adaptacije novih kuća za srpski narod, sa ciljem sistemske podrške održivom ostanku i opstanku na tim prostorima.
Navedeno je da će biti uspostavljeno specijalno Tužilaštvo za procesuiranje zloupotreba i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Srbije na Kosovu.
Na sednici vlade je usvojena odluka kojom je potvrđen stav o otpornosti srpskih institucija na prostoru Kosova koje neće biti ugašene, kao i odluka o nelegalnosti svih organa i institucija obrazovanih na teritoriji Kosova nakon proglašene nezavisnosti i nepostojanju svih njihovih akata.
Vučić se ne bori za bolji položaj Srba na Kosovu
– Mere koje je Aleksandar Vučić najavio u vezi sa situacijom na Kosovu usmerene su, pre svega, na domaće javno mnjenje. Vučićeva politika uvek je direktno vezana za rejting i ispitivanja javnog mnjenja. I u ovom slučaju, mere su više retoričke nego suštinske i tiču se pre svega održavanja privida da postoji nekakva borba srpskih vlasti za bolji položaj Srba na Kosovu – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Međutim, dodaje, ta je borba davno izgubljena, još od kada je zvanična Srbija izabrala da se, umesto za ljude i njihov svakodnevni život, bori za teritorije i simbole.
– Među merama koje su sada najavljene, neke predstavljaju kupovinu podrške poput finansijske pomoći, što je već tradicionalni metod SNS. Te mere biće značajne za neke ljude koji su izgubili izvore prihoda, ali suštinski su izraz populizma i na duži rok ne rešavaju ništa. Druge se svode na zahteve da se Srbi vrate u instutucije iz kojih ih je upravo Vučićeva vlast izvela. Na tom se zahevu možda i najbolje vidi sva pogubnost radikalske politike koja se vodi na Kosovu od 2012. godine, mada ni politika prethodnih vlasti nije bila daleko od toga. Ostalo su prazne pretnje i politikantske fraze koje nemaju nikakvu težinu u realnom životu – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
