Vučić na Bledu: Politika ne znači laskanje ljudima, već donošenje bolnih odluka

Politika je vizija i ispunjenje postavljenih ciljeva, rekao je Vučić na Bledskom bezbednosnom forumu.

Naš posao je da služimo narodu i zemlji. Ljudi treba da procene kako to radimo, izjavio je Vučić.

Vučić je rekao da je Beograd posvećen evropskom putu, ali da je u zemljama Zapadnog Balkana smanjen entuzijazam za priključenje Evropskoj uniji, zbog čega traže druge načine, mehanizme i sredstva kako bi ostvarile napredak.

Jedno od tih sredstava je inicijativa Otvoreni Balkan, rekao je Vučić na Bledskom bezbednosnom forumu.

Sa susedima radimo na zbližavanju i izgradnji mira i bezbednosti u regionu, izjavio je Vučić, uz konstataciju da je EU, posle bregzita, potebno proširenje, ali da Unija ne vidi širu sliku.

„Znam da Otvoreni Balkan nije po volji svima u EU, jer Unija nije „za volanom“ u tom procesu, ali to je veoma važna inicijativa za saradnju u našem regionu, dok čekamo na članstvo u EU mi moramo da razvijamo svoje ekonomije. Recimo, Severna Makedonija je promenila i ime, ali joj još nije odobren početak pregovora o članstvu u EU, kao ni Albaniji… stalno se nešto odlaže. Tako će možda i za Srbiju sutra iz Brisela reći: „Jeste, tačno je da ste napredovali u domenu vladavine prava, ali ta i ta država se protivi da otvorite novi klaster u pregovorima o članstvu““, kazao je Vučić.

Šta ćemo bez Merkel?

Vučić je rekao da je EU najbolje mesto za život u svetu što se tiče demokratije i vladavine prava, ali da je pre dve decenije Unija sa 20 odsto učestvovala u svetskom bruto domaćem protizvodu, dok je sada taj procenat pao na 10 odsto.

Za nekoliko godina će to učešće iznositi sedam odsto i ne vidim rešenje za tu situaciju, izjavio je Vučić.

On je ocenio da  „zelena agenda“ o kojoj se toliko govori neće biti dovoljna da bi se povećao BDP.

Takođe, postavljam pitanje: „Šta ćemo raditi kada se nemačka kancelarka Angela Merkel krajem meseca povuče iz politike?“, upitao je predsednik Srbije.

Vučić je konstatovao da ko god da postane nemački kancelar nakon septembarskih izbora neće biti snažan lider poput Angele Merkel.

Ko će iz EU umesto Angele Merkel biti spreman da telefonira svakome od nas, da nam da neki savet, kritiku i slično, zapitao se Aleksandar Vučić.

Vučić je takođe poručio da veruje u ujedinjenu Evropu, samo takva Evropa može da valjano odgovori na sve izazove.

On je rekao da je Srbija „i te kako svesna“ koje zadatke treba da ispuni kako bi bila primljena u članstvo, ali da smatra da je našoj državi „i svima nama“ mesto u Uniji.

Vučić je istakao da među državama Evrope postoje razlike, kao što se, recimo, Srbija i Hrvatska razlikuju po mnogim gledištima, ali „bez saradnje sa Hrvatskom nema nam opstanka u budućnosti“.

Rasprava o migrantskoj situaciji

Rasprava na panelu o budućnosti Evrope na Bledskom strateškom forumu (BSF) danas se većim delom pretvorila u debatu o migrantskom pitanju koje deli EU, prenela je novinska agencija Hina.

Na prvom panelu na 16. BSF učestvovali su predsednici Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) i Evropskog parlamenta David Sasoli (Sassoli), predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Slovačke, Češke, Slovenije, Mađarske, Grčke i Hrvatske, državni sekretar pape Franje Pjetra Parolina (Pietro) i evropska komesarka  za demografiju i demokratiju Dubravka Šuica.

Sasoli je u uvodu istakao da je razočaran jučerašnjim zaključcima evropskih ministara unutrašnjih poslova u kojima su se usaglasili da će se osloniti na Avganistanu susedne države kako bi upravljali potencijalnim novim migrantskim talasom.

Ministri su naglasili da ne žele ponavljanje scenarija iz 2015. kad je u Evropu stiglo više od milion migranata, pa su najavili brže i odlučnije delovanje Unije i odredili 200 miliona evra za humanitarnu pomoć Avganistanu.

„Videli smo da države izvan EU nude gostoprimstvo, ali to nisu učinile evropske zemlje. Ne možemo se praviti da Avganistan nije naš problem, mi smo učestvovali u toj misiji“, kazao je Sasoli, Italijan iz redova socijalista koji se nedavno, kako podseća Hina, zbog tog pitanja sukobio sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom, domaćinom foruma.

Sasoliju se na panelu usprotivio grčki premijer Kirijakos Micotakis, naglasivši da je njegova država bila žrtva evropske politike iz 2015. koja se ne sme ponoviti.

Evropa „mora naučiti iz naših grešaka“ i poslati poruku krijumčarima da ne mogu ponovno „koristiti ljudsku patnju“, rekao je.

Sasoli je odgovorio da nijedna država ne sme biti ostavljena sama zbog svog geografskog položaja i da je upravo zato potrebna zajednička evropska migrantska politika.

„Kako će nacionalne države same moći rešavati migrantsko pitanje ako Evropi ne daju nova ovlašćenja? To je pitanje na koje sve članice moraju istinito odgovoriti“, istakao je Sasoli.

Suprotan stav zauzeo je mađarski premijer Viktor Orban, podsetivši da se 2015. prvi usprotivio evropskom konceptu otvorenih granica koji „može uništiti kulturni identitet Evrope“.

„Zbog spora oko migracija stvoreno je puno poteškoća. Nećemo se složiti, pa je jedini način kroz koji taj spor neće uništiti jedinstvo Evrope to da se državama vrati suverenitet da same odlučuju o tome”, rekao je Orban.

Češki premijer Andrej Babiš situaciju u Avganistanu prozvao je katastrofom i sramotom Zapada, a za migracije je izneo predviđanje da će se ponovno rešiti pregovorima s Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske kojoj je EU nakon prošle krize finansijski pomagala u zamsenu za zaustavljanje migrantskog talasa.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da ta rasprava baca dobro svetlo na to kako se EU oseća danas jer unutar saveza postoje različite unije.

„Ima nas koji bismo bili strogi prema Turskoj i onih koji s njom žele pronaći rešenje s migracijama. Ima onih koji bi pronalazili nove načine saradnje s Rusijom te onih koji bi prema njoj bili strogi zbog Krima… Neki su za proširenje EU, a neki dobijaju alergijsku reakciju na sam spomen tog pitanja“, rekao je Plenković.

On je naglasio i da se u Evropi  „zanemaruje strateški gubitak Velike Britanije“ navodeći ekonomsku snagu te države, njen nuklearni arsenal i pravo veta u Savetu bezbednosti UN.

Plenković je rekao da bi se bez pandemije kovida-19, Evropa danas bavila zelenom ekonomijom i četvrtom industrijskom revolucijom, koje će biti „rasprava budućnosti“ i dodao da EU mora pažljivo birati koje će unutršrnje rasprave voditi jer one najviše usporavaju napredak Unije.

Na „nepotrebne sporove u EU“ koji zaokupljaju političku agendu upozorio je i slovenački premijer Janez Janša, a premijer Grčke Kirijakos Micotakis je rekao da bi „neko ko ne zna ništa o Evropi gledajući današnji panel pomislio da se oni oko ničega ne mogu složiti“.

„To nije istina“, rekao je grčki premijer, poručivši da se premalo priča o evropskim uspesima – odgovoru na kovid-19 i ekonomsku krizu koju je pandemija uzrokovala ili klimatskoj neutralnosti.

„Evropa je umetnost manjih kompromisa za velike ambicije“, zaključio je Micotakis.

Učesnici panela složili su se oko toga da nije dovoljna samo „meka moć“ EU, već da ona mora biti popraćena i „tvrdom moći“ jer humanitarne operacije i investicije ne dolaze do ljudi trećih država ako nisu u sigurnom okruženju.

Evropska komesarka za demografiju Dubravka Šuica upozorila je da je upravo to pitanje ključno za svaku buduću raspravu o evropskim politikama, jer Evropa koja će činiti samo mali dio svetskog stanovništva ne može ni delovati kao sila na međunarodnoj sceni.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da EU mora biti bolje pripremljena za vojne evakuacije svojih građana u situacijama kakve se upravo dogodila u Avganistanu prošlih nedelja.

„Ne treba nam još jedan takav geopolitički događaj da shvatimo da EU mora učiniti sve da dobije veću autonomiju u odlučivanju i veći kapacitet za delovanje u svetu“, rekao je.

Sasoli: Razočaranost Zapadnog Balkana je opravdana

Povodom Vučićevih konstatacija o sporom tempu napredovanja država Zapadnog Balkana na evropskom putu, David Sasoli, predsednik Evropskog parlamenta, rekao je na Bledu da je potrebno „ubrizgati novu injekciju“, kako bi se ubrzao proces pridruživanja Zapadnog Balkana Uniji.

„Razočaranost Srbije i ostalih država Zapadnog Balkana zbog tempa njihovog pridruživanja EU je opravdana. Zato se zalažem za to da što pre damo jasan vremenski okvir i jasnu smernicu sa kriterijumima koje treba ispuniti da bi se u datom okviru one pridružile Uniji“, kazao je Sasoli, koji je ocenio da je „Zapadni Balkan deo naše istorije, mi delimo zajednički identitet, taj region želi da se pridruži evropskoj porodici“.

Sasoli je, inače, napravio lapsus, nazvavši Vučića „premijerom Srbije“.