Aleksandru Vučiću ovih dana nije nimalo lagodno u njegovoj predsedničkoj fotelji, odakle pet godina suvereno upravlja svime, vladom, privredom, investicijama, životima, pa i mesnim zajednicama. Stisli ga problemi sa svih strana, pa sa jedne televizije građanima šalje poruke za laku noć, a sa druge im želi dobro jutro.
A između televizijskih gostovanja predsednik šalje motivacione poruke sa društvenih mreža, kojima poručuje da Srbija vodi principijenu, ozbiljnu i odgovornu politiku i da on najviše voli Srbiju.
Nove okolnosti i novi tempo zadali su mu oni od koje je to najmanje očekivao, studenti i učenici, čiji protesti niču kao pečurke posle kiše.
Lako je njemu bilo do sada sa opozicijom. Ispali par uvreda i izvuče nešto iz njihove prošlosti, pa to preuzmu i nadograde tabloidi, pa dalje šire njegove stranačke kolege. Sada se Vučić našao u nečemu gde se apsolutno ne snalazi.
Jer studenti nisu neko sa političkom ambicijom koga može da ocrni, niti imaju političku prošlost koju može da deligitimizujete. Uz to, radi se o „protivniku“ koji komunicira netipično, koji je iz totalno druge generacijske sfere. Neko koga ne može da potkupi nekom funkcijom, poslaničkim mandatom, ili nekom provilegijom.
I nije da nije pokušao na sve načine. Najpre je išao sa onim oprobanim uvredama da neko njih plaća, što je kod njih izazvalo samo kontraefekat. Onda je krenuo lepim. Povećao je davanja za fakultete, pa kada je video da to baš ne pali kod njih okrenuo se jeftinim stanovima za mlade, ciljajući baš njihovu generaciju od 20 do 35 godina.
Najpre je ponudio da učešće za stan od 75.000 evra iznositi 2.250 evra, da bi samo dan kasnije shvatio da i „taj nivo od 2.250 evra za učešće za stan od 75.000 evra mora da bude niži“, pa je ponudio da učešće iznosi 1.000 evra.
Nije pomoglo ni to cenjkanje, jer su mladi koji danima blokiraju fakultete pokazali da su imuni na sve njegove ponude i da ne žele milostinju bio koje vrste i za bilo šta.
Studentima je Vučić ponudio i „svoju ličnu dokumentaciju“ u nekoliko registra o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, pa i nadstrešnice, a oni su opet poručili da zahtevi nisu isunjeni.
Odrekao se predsednik i onih koje u normalnim okolnostima nikada ne bi dao. Pustio je niz vodu Damira Zobenicu, potpredsednika Skupštine Vojvodine, koji je pozivao naprednjake da napadaju i vređaju one koji protestvuju, iako je predsednik ranije tvrdio da je taj snimak plod veštačke inteligencije. Odrekao se i Milije Koldžića, koji je tukao studente i to dan nakon što mu je izglasano poverenje u SO Novi Beograd. „Pomilovao“ je i aktiviste i građane koji su uhapšeni tokom raznih protesta.
Na sve te „njegove geste dobre volje“ studenti su ostali ravnodušni. Zato ih je Vučić pozvao na razgovor. Kao hladan tuš usledila je njihova poruka da sa njim nemaju šta da razgvaraju, jer od njega ništa nisu ni tražili.
Šta sledeće predsednik Srbije planira da ponudi studentima ne bi li prestali sa blokadama, tek ostaje da se vidi u narednim danima.
„Lezite, spavajte, ne morate ništa da učite, ne morate nikada da učite, to je vaša stvar. Srbija će da nastavi da radi i da se razvija. Jedino što vam nećemo dozvoliti, niti bilo kome, to je neko nasilje da sporovodite nad ljudima, institucijama i objektima, a sve drugo možete koliko hoćete i koliko hoćete“, poručio je Vučić u subotu.
Možda se i predsednik odmorio od teških briga. Tek sutra je novi dan, pa se možda doseti nečeg novog kako umilostiviti studente. Tek da podsetimo na njegovo obećanje od petka da na studente neće vodenim topovima.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.