Vučić najavio „razgrađivanje briselskog poretka“: Ima li Srbija interes za to i zašto se time otvara Pandorina kutija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi do kraja septembra mogao da bude „razgrađen briselski poredak“ jer su mu Srbi sa KiM rekli da su, ukoliko se nastavi sa progonom, u narednih mesec spremni da najpre političari napuste prištinske insititucije, a zatim će to učiniti i policajci, sudije i tužioci.

„Doći će do potpune razgradnje briselskog poretka ustanovljenog Briselskim sporazumom, pošto niko neće ni Zajednicu srpskih opština da formira“, kazao je Vučić. On je dodao da će za to imati punu podršku Srbije u skladu sa međunarodnim javnopravnim normama i Rezolucijom 1244, te da to u lice i bez stida kaže.

Iako najava povlačenja Srba iz institucija nije nova, Vučić, čini se, prvi put naglašava urušavanje Briselskog sporazuma na koji se godinama pozivao, pa se postavlja pitanje ima li Srbija neki interes da se to dogodi.

Mijačić za Danas kaže da je Briselski sporazum omogućio integraciju Srba sa severa Kosova u kosovske institucije, ali i otvorio pregovore Srbije za članstvo u EU.

– Ukoliko bi se narušila implementacija tog sporazuma, integracija Srba bi svakako išla puno teže, ali bi bilo posledica na proces evropskih integracija Srbije. Otuda ne iznenađuje činjenica da su zvaničnici Srpske liste više puta najavljivali izlazak iz kosovskih institucija ali do sada se to nije desilo. Takav radikalan potez bi otvorio Pandorinu kutiju koji bi proizveo niz događaja sa nesagledivim posledicama. Ukoliko bi se povukli nosioci javnih funkcija (ministar Goran Rakić i gradonačelnici) Vlada Kosova bi umesto njih imenovala lica iz srpske zajednice bez političkog legitimiteta, a u opštinama bi uvela privremene mere – ukazuje Mijačić.

Kako dodaje, ova odluka bi svakako izazvala negodovanje lokalnog stanovništva čime bi se narušila bezbednost u srpskim sredinama, naročito na severu Kosova.

– Takođe bi mogli da očekujemo radikalizaciju po pitanju snabdevanja i naplate električne energije na severu Kosova. Verovatno bi došlo do problema u implementaciji ostalih sporazuma, pre svega onih o pravosuđu i policiji. Drugim rečima, ako bi se povukle sudije i policajci iz redova srpske zajednice, to bi svakako značilo propast tih sporazuma. Ne treba zaboraviti činjenicu da Kurti insistira na ukidanju briselskih sporazuma, što se takođe moglo videti i u tačkama predloga koje je on nedavno izneo u Briselu. Izlazak Srba iz institucija bi svakako ubrzalo taj proces, čime bi Kurti dobio željeni legitimitet da ukine sve one sporazume koji mu se ne sviđaju – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegim rečima, ako bi Srbija stala iza odluke Srba da izađu iz institucija to bi značilo da mora da obezbedi plate za sve službenike kosovskih institucija koje bi napustile posao.

– Podsetiću da je 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, bivši premijer Vojislav Koštunica tražio od Srba sa Kosova da izađu iz kosovskih institucija ali nije obezbedio plate za njih (iako je obećao). Posledica toga je bila da su se mnogi Srbi ubrzo vratili na stara radna mesta, neki su pokušali ali nisu ih primili nazad. Iako Srbija može reći da nema direktnog uticaja na odluke Srba sa Kosova, povlačenjem iz Briselskog sporazuma uticaće na ispunjavanje prelaznih merila iz poglavlja 35, koje ima snagu da zaustavi dalji tok pregovora po svim ostalim poglavljima – zaključuje Mijačić.

Dok u proevropskim parijama juče nismo dobili odgovor na ovo pitanje Dveri i Zavetnici to podržavaju.

Milica Đurđević Stamenkovski, liderka Srpske stranke Zavetnici za Danas kaže da se ne bi složila da na Kosmetu postoji nekakav „briselski poredak“.

– U pitanju je poredak tzv. Republike Kosovo, koji Brisel pokušava da uspostavi od početka pregovora pod pokroviteljstvom EU. U tome su i aktuelna i prethodna vlast u Beogradu velikodušno pomagale, hipnotisane pričom o nekakvim integracijama, članstvu u EU, dijalogu, kompromisu dve strane. Da bi se sada nešto urušilo, neophodno je da uopšte postoji. Briselski sporazum je selektivno primenjivan. Srbija je dala sve, a zauzvrat nije dobila ništa. Kao druga strana potpisnica oni su sami svojim nepoštovanjem dogovorenog suspendovali sporazum i pokazali da je dijalog sa njima samo fraza kojom se koriste svaki put kada hoće da uzurpiraju preostale državne poluge Srbije na KiM – ukazuje ona.

Kako dodaje, to što samoproglašene kosovske vlasti nisu ispunile ono što su obećale, ni na koji način ne abolira od odgovornosti srpsku stranu.

– U interesu Srbije je bilo da se takav sporazum nikada i ne potpisuje, jer samo je Marko Đurić mogao da pomisli da će rezultat na semaforu biti pet prema nula kada igrate na protivničkom terenu, sa pristrasnim sudijom i ostrašćenim navijačima. Volela bih da svima koji su briselske sporazume proglašavali pobedom postavimo samo jedno pitanje: I šta ćemo sad – pita ona.

I lider Dveri Boško Obradović smatra da je prvorazredni interes Srbije prekid pregovora u Briselu i poništavanje antiustavnog Briselskog sporazuma koji je štetan po suverenitet Srbije na KiM.

– Temu KiM treba vratiti u SB UN gde imamo saveznike u Rusiji i Kini, i gde ne može da prođe ništa što je na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa – kaže on za naš list.

Obradović podseća da Dveri već godinama traže i očekuju od predstavnika Srba na KiM da napuste separatističke institucije lažne države Kosovo i da država Srbija obnovi svoj suverenitet u svim oblicima koji su trenutno mogući.

U sredu sastanak odbornika četri opštine sa severa Kosova

Predsednik Srpske liste i ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Goran Rakić izjavio je da će se odbornici skupština četiri opštine sa severa KiM sastati u sredu u Zvečanu, uz najavu da će u slučaju da ne dodje do kompromisnog rešenja Beograda i Prištine početi da napuštaju sve institucije. „Prvo mi političari, a onda i posle svi redom do suda, tužilaštva i policije i na taj način doći će do totalne razgradnje Briselskog dijaloga koji je Priština obesmislila upornim odbijanjem da i nakon skoro 10 godina formira Zajednicu srpskih opština (ZSO) i stalnim kršenjem Briselskog sporazuma“, kazao je Rakić, prenosi RTS. On je ponovio zahtev Kforu da u skladu sa svojom misijom po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN obezbedi mir Srbima na Kosovu i Metohiji i pozvao je vojnike Kfora „da ne budu pasivni kao što su bili 2004. godine kada su Srbi doživeli pogrom“. „Oni nisu ovde da staju na stranu Prištine i da sprečavaju naš narod da se bori za svoja ljudska i politička prava. U tom smislu poručujem im da je potrebno da svoje snage postave kako bi preventivno delovali i da ne dozvole da albanski specijalci dovlače tešku mehanizaciju i vatreno oružje u čisto srpske sredine na severu“, kazao je Rakić. Po njegovim rečima, Srbi na Kosovu jesu zabrinuti, ali su jedinstveni i rešeni da ostanu i opstanu, „jer smo svesni da ovo nije pitanje tablica ili ličnih karata, već će se sutra pojaviti i neki novi izgovor za maltretiranje našeg naroda“.